Буковица (област) — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 91.141.2.104 (разговор) на последњу измену корисника Autobot
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 1: Ред 1:
{{Друго значење3|Буковица}}
{{Друго значење3|Буковица}}
[[Датотека:Kula Kegljevica.JPG|мини|300п|Поглед на Буковицу - кула Кегљевица]]
[[Датотека:Kula Kegljevica.JPG|мини|300п|Поглед на Буковицу - кула Кегљевица]]
'''Буковица''' је кршевит крај у Сјеверној [[Далмација|Далмацији]], у троуглу између [[Бенковац|Бенковца]], [[Обровац|Обровца]] и [[Книн]]а, [[Република Хрватска]].
'''Буковица''' је кршевит крај у Сјеверној [[Далмација|Далмацији]], у троуглу између [[Бенковац|Бенковца]], [[Обровац|Обровца]] и [[Книн]]а, [[Хрватска|Република Хрватска]].


== Географија ==
== Географија ==

Верзија на датум 20. мај 2015. у 15:41

Поглед на Буковицу - кула Кегљевица

Буковица је кршевит крај у Сјеверној Далмацији, у троуглу између Бенковца, Обровца и Книна, Република Хрватска.

Географија

На сјеверу је омеђен ријеком Зрмањом, на западу Каринским морем, а на истоку и југоистоку Крком. Јужном границом Буковице пролази жељезничка пруга Задар - Книн. У рељефном погледу, ријеч је о кречњачкој заравни надморске висине 250 - 300 метара, прошараној мањим узвишењима (Јуришинка - 674 м).

Назив

Претпоставља се да је Буковица име добила по некадашњем обиљу букове шуме која је нестала испашом и пољопривредом.

Клима

На подручју Буковице осјећа се утицај континенталне и медитеранске климе. Зиме су хладне и с доста вјетрова, нарочито буре која траје и по неколико дана. Бура долази са сјевера и сјеверозапада, а испољава се снажним ударима. У току буре вријеме је ведро. За разлику од буре, југо углавном доноси пуно влаге и кишу. Понекад дува и суво југо који осуши земљу и штети усјевима. Снијег све рјеђе пада.

Топли дани и суше преовлађују у току љета. Темпетатуре су високе али због мале влажности су издржљиве.[1]

Привреда

Обрадивих површина је мало па се становништво оријентисало углавном на сточарство, посебно овчарство, и у мањој мјери ратарство. Вегетацијом и пољопривредом се ово подручје јасно разликује од сусједних плодних Равних котара, у које се стално исељавало буковичко становништво.

И прије војне акције Олуја то је био привредно заостао и депопулацијски простор, што је процес који је рат само убрзао.

Насеља

Честа је подјела на Горњу или Обровачку Буковицу те Доњу или Кистањску Буковицу. Највеће насеље унутар саме Буковице су Кистање, а на њеном сјеверном рубу се налази Обровац. Већа буковичка села су Билишане, Бјелина, Ервеник, Ђеврске, Ивошевци, Карин, Крушево, Медвиђа, Мокро Поље, Пађене и Жегар.

Референце

  1. ^ Бјелина Далматинска (језик: српски), Приступљено 14. 4. 2013.

Спољашње везе