Драгутин Илић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 64: Ред 64:
* ''Песма једног живота'' (1916), роман, објављено као ''Аутобиографија одлазећега'' 1994. године, из рукописа приредио и објавио [[Сава Дамјанов]]
* ''Песма једног живота'' (1916), роман, објављено као ''Аутобиографија одлазећега'' 1994. године, из рукописа приредио и објавио [[Сава Дамјанов]]
* [http://www.rastko.rs/rastko/delo/12642 ''Секунд вечности, источњачки роман''] (1921)
* [http://www.rastko.rs/rastko/delo/12642 ''Секунд вечности, источњачки роман''] (1921)
* ''Роман [[Наталија Обреновић|краљице Наталије]]'' (1923, у наставцима)<ref>[http://www.vreme.rs/cms/view.php?id=1334749 Краљица Наталија и њено време (Време, 15. октобар 2015)]</ref>
* ''Смрт краља Владимира'' (1925), спев}}
* ''Смрт краља Владимира'' (1925), спев}}


== Извори ==
== Извори ==

Верзија на датум 24. октобар 2015. у 22:38

Драгутин Илић
Датум рођења(1858-02-14)14. фебруар 1858.
Место рођењаБеоград, Краљевина Србија
Датум смрти1. март 1926.(1926-03-01) (68 год.)
Место смртиБеоград, Краљевина Југославија

Драгутин Ј. Илић (некада: Илијћ; Београд, 2. фебруар[1] или 14. фебруар[2] 1858. — 1. март 1926) био је српски књижевник, драматург, новинар и политичар.[3] Између осталог, писац је прве научнофантастичне драме на свету - После милион година (1889).[4]

Биографија

Потиче из познате песничке породице Илића: отац му је био Јован Илић, а брат Војислав Илић. Почео је да пише још од гимназијских дана сарађујући у часописима Јавор и Отаџбина.

Највише занимања у писању показао је за поезију и драму. Народно позориште у Београду је 1. марта 1881. извело његову драму Вукашин. На истој позорници је до 1906. изведено десетак његових драмских дела.

На повлачење из књижевне јавности добрим делом утицало је то што га Јован Скерлић није уврстио у своју Историју нове српске књижевности. Пред крај живота Илић се потпуно повукао проводећи буран живот и негирајући групу окупљену око Српског књижевног гласника, што је додатно утицало на рани књижевни заборав.

Из политичких разлога 1888. пребегао је у Румунију радећи као конобар и трговачки помоћник. Након тога је отишао у Загреб радећи у листу Србобран, а 1889. се вратио у Србију где више није могао наћи посао у државној служби. Недуго затим, по други пут је емигрирао, овога пута у Сремске Карловце. Сарађивао је у часописима Бранково коло, Босанска вила, Зора, Нада, Застава те у Летопису Матице српске.

Од 1901. у Букурешту је покренуо лист Православни исток који је излазио на руском и француском језику, а био је намењен руској публици за обавештавање о пропустима руске политике на Балкану. Лист је убрзо био забрањен, а Илић се вратио у Србију и поново се бавио књижевним радом.

За време Првог светског рата отишао је у Русију где је водио пропаганду о борби Србије, а у Одеси прикупљао југословенске добровољце. Већ заборављен у књижевној стварности, умро је 1926. године.

Дело

Писао је песме, романе, приповетке, путописе и драме. Будући да је био јако добар познавалац позоришта, писао је реферате и критике о појединим представама, као и позоришту уопште. Написао је 13 драма, најчешће с мотивима пролазности и трагичности које су резултат његовог незадовољства околином, али и самим собом. Његови ликови углавном су у борби са друштвеном средином у којој се налазе.

Лист "Оногошт" у 27. броју, 1899. године, наводи његову књижицу "Цетињски сватови" које нема у његовој библиографији.

Библиографија

Драгутин Илић, крајем 19. века
  • Вукашин (1882), драма
  • Јаквинта (1883), драма
  • Песме (1884)
  • Прибислав и Божана (1887), драма
  • Отмица (1887), једночинска драма
  • Последњи борац (1889), спев
  • После милијон година (1889), драма
  • Женидба Милоша Обилића (1898), драма
  • За веру и слободу (1890), драма
  • Три депутације (1906), актовка
  • Новеле (1892)
  • Лихварка (1895), комедија
  • Последњи пророк (1896), биографија пророка Мухамеда
  • Саул (играна 1900, штампана 1906), драма
  • Хаџи Ђера (1904), роман
  • Женик слободе (1904), драма
  • Виђење Карађорђево (1904), драма
  • Успомене из Румуније (1904, 1905), мемоари
  • Незнани гост (1907), драма
  • Хаџи Диша (1908), роман
  • Зајечарска буна (1909), мемоари
  • Освећено Косово (1913), збирка поема
  • Песма једног живота (1916), роман, објављено као Аутобиографија одлазећега 1994. године, из рукописа приредио и објавио Сава Дамјанов
  • Секунд вечности, источњачки роман (1921)
  • Роман краљице Наталије (1923, у наставцима)[5]
  • Смрт краља Владимира (1925), спев

Извори

Драгутин Илић, снимљен почетком 20. века, снимак: Милан Јовановић
  1. ^ Ковијанић, Гаврило. Драгутин Ј. Илијћ: Сјај његовог живота и стваралаштва, Стручна књига, Београд, 1991, стр 64.
  2. ^ Волк, Петар. "Илић, Ј. Драгутин", одредница у: Писци националног театра, Музеј позоришне уметности Србије, Београд, 1995, стр 458.
  3. ^ "Драгутин Ј. Илић" (биографска одредница) у: Српска књижевност у књижевној критици: Драма XI, приредио Рашко В. Јовановић, Нолит, Београд, 1973.
  4. ^ Живковић, Зоран. „Драгутин Ј. Илић“, Енциклопедија научне фантастике, „Просвета“, Београд 1990.
  5. ^ Краљица Наталија и њено време (Време, 15. октобар 2015)

Литература

  • Поповић, Реља З. Драгутин Ј. Илијћ : 1858-1926 : живот и рад, Народна штампарија, Београд, 1931.
  • Леовац, Славко. „Драгутин Илић“, Портрети српских писаца XIX века, СКЗ, Београд 1978, стр. 272-281
  • Илић, Драгутин. После милијон година • Секунд вечности. Приредио и поговор написао Сава Дамјанов. Народна библиотека Србије, Београд, и Дечје новине, Горњи Милановац, 1988.
  • Ковијанић, Гаврило. Драгутин Ј. Илијћ : Сјај његовог живота и стваралаштва, Стручна књига, Београд, 1991.
  • Волк, Петар. "Илић, Ј. Драгутин", одредница и театрографија у: Писци националног театра, Музеј позоришне уметности Србије, Београд, 1995,
  • Породица Јована Илића у српској књижевности и култури: зборник радова, уреднице Марта Фрајнд и Весна Матовић, Институт за књижевност и уметност, Београд, 2003.

Спољашње везе