Драгутин Драгиша Милутиновић — разлика између измена
м datum |
м ujednacavanje |
||
Ред 14: | Ред 14: | ||
|поље = |
|поље = |
||
|институција = |
|институција = |
||
|школа |
| школа = |
||
|студенти = |
|студенти = |
||
|познат_по = |
|познат_по = |
Верзија на датум 10. октобар 2016. у 13:29
Драгутин Милутиновић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 29. новембар 1840. |
Место рођења | Београд, Кнежевина Србија |
Датум смрти | 16. децембар 1900.60 год.) ( |
Место смрти | Панчево, Аустроугарска |
Драгутин Драгиша Милутиновић (Београд, 17. новембар(по ст. кал.)/29. новембар 1840 — Панчево, 3. децембар(по ст. кал.)/16. децембар 1900) је био инжењер, архитекта и историчар уметности, наставник у Великој школи и члан Српског ученог друштва. Син је Симе Милутиновића Сарајлије.
Биографија
Студирао је грађевинарство у Берлину, Минхену и Карлсруеу. У Србији је радио у Министарству грађевина. У сарадњи са Михаилом Валтровићем снимао је и проучавао српске средњовековне споменике. Значајни су његови пројекти неколико типова малих цркава, инжењерски рад на пресецању нове пруге Београд-Алексинац, као и Београдска железничка станица (1884). Урадио је урбанистички план нове вароши Даниловграда у Црној Гори; пројектовао је приватне зграде и иконостасе за цркву Светог Ђорђа у Новом Саду; у Долову код Панчева итд. Изабран је за дописног члана Московског археолошког друштва (1878) и почасног члана Српске краљевске академије (1892).
Литература
- Енциклопедија српског народа, Београд : Завод за уџбенике, 2008, 667.