Драгутин Драгиша Милутиновић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м datum
Autobot (разговор | доприноси)
м ujednacavanje
Ред 14: Ред 14:
|поље =
|поље =
|институција =
|институција =
|школа =
| школа =
|студенти =
|студенти =
|познат_по =
|познат_по =

Верзија на датум 10. октобар 2016. у 13:29

Драгутин Милутиновић
Драгутин Драгиша Милутиновић
Лични подаци
Датум рођења(1840-11-29)29. новембар 1840.
Место рођењаБеоград, Кнежевина Србија
Датум смрти16. децембар 1900.(1900-12-16) (60 год.)
Место смртиПанчево, Аустроугарска

Драгутин Драгиша Милутиновић (Београд, 17. новембар(по ст. кал.)/29. новембар 1840Панчево, 3. децембар(по ст. кал.)/16. децембар 1900) је био инжењер, архитекта и историчар уметности, наставник у Великој школи и члан Српског ученог друштва. Син је Симе Милутиновића Сарајлије.

Биографија

Студирао је грађевинарство у Берлину, Минхену и Карлсруеу. У Србији је радио у Министарству грађевина. У сарадњи са Михаилом Валтровићем снимао је и проучавао српске средњовековне споменике. Значајни су његови пројекти неколико типова малих цркава, инжењерски рад на пресецању нове пруге Београд-Алексинац, као и Београдска железничка станица (1884). Урадио је урбанистички план нове вароши Даниловграда у Црној Гори; пројектовао је приватне зграде и иконостасе за цркву Светог Ђорђа у Новом Саду; у Долову код Панчева итд. Изабран је за дописног члана Московског археолошког друштва (1878) и почасног члана Српске краљевске академије (1892).

Литература

  • Енциклопедија српског народа, Београд : Завод за уџбенике, 2008, 667.

Спољашње везе