Википедија:Трг/Правописна питања

fantasy graphic novel

Је л постоји нека преведеница за овај жанр? --Владимир Нимчевић (разговор) 13:11, 9. јануар 2017. (CET)

Фантастични графички роман. — Обсусер✉ 17:39, 22. април 2017. (CEST)

Tramar Lacel Dillard

...transkripcija --Милићевић (разговор) 14:05, 14. јануар 2017. (CET)

Трамар Лејсел Дилард. — Обсусер✉ 17:39, 22. април 2017. (CEST)

Недоумица око великог и малог слова

Поздрав! Треба ми савет. Превела сам чланак о такмичењу уметичког клизања које се назива "Четири континента" (енг. верзија) али имам недоумицу око великог слова. Хтела сам да чланак именујем као "Првенство четири континента" али нисам сигурна да ли се "четири" у наслову пише великим словом. На домаћим сајтовима стоји "Првенство Четири континента" али на Еуроспорту "Шампионат четири континента". Мени је ипак некако лепше првенство од шампионата, али како да напишем оно "четири"? Хвала. --CumulusBGD (разговор) 07:52, 27. јануар 2017. (CET)

Првенство четири континента у уметничком клизању ΝικόλαςΜπ. (разговор) 12:37, 27. јануар 2017. (CET)

Транскрипције

Требају ми транскрипције за врсте газела:

en:Dama gazelle (Nanger dama) —

и

en:Speke's gazelle (Gazella spekei) —

--SrpskiAnonimac (разговор) 15:41, 18. фебруар 2017. (CET)

Сахарска газела и Спикова газела --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 15:55, 18. фебруар 2017. (CET)

Meldungsbuch

Треба ми транскрипција за реч „Meldungsbuch” са ове слике Хвала--Dr Milorad Dimić (разговор) 11:24, 3. март 2017. (CET)

Мелдунгсбух. --Ф± 23:11, 3. март 2017. (CET)

Малешево/Малишево/Милошево

Како се правилно зове село у општини Гњилане:

• Малешево
• Малишево
• Милошево

? --SrpskiAnonimac (разговор) 14:13, 8. март 2017. (CET)

Наравно Малишево. Одакле ти ова два назива? --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 15:05, 8. март 2017. (CET)

У књизи „Атанасије Урошевић – Горња Морава и Изморник“ (страна 218) село је наведено као „Малешево“, исто тако ми је одг са две фејсбук странице да се село тако зове:

• Косово Гњилане - „Малешево“
• Gnjilane I Okolina. - „Малешево“ (ваљда)

Па питам зато што су слични називи, а и занимало ме је прави назив за то село --SrpskiAnonimac (разговор) 16:01, 8. март 2017. (CET)

Статистички завод Србије и Статистички завод Косова воде га као Малишево --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 18:21, 8. март 2017. (CET)

Питање

Јел правилно за презиме Ковачевић – Ковачевићева кућа или Ковачева кућа, Ковачева кућа је ваљда за презиме Ковач, а Ковачевићева кућа за презиме Ковачевић?

Мислим да би требало Ковачевић кућа, али нисам сигуран --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:12, 9. март 2017. (CET)

Ваљда је правилније за презиме Ковачевић Ковачевићева а за презиме Ковач Ковачева — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 178.79.44.138 (разговор • доприноси)

Achille Zavatta

Kako se transkribuje ovo francusko ime? Ahil Zavata? Treba mi i transkripcija francuskog mesta Ouzouer-des-Champs. Hvala.--CumulusBGD (разговор) 07:28, 20. март 2017. (CET)

@CumulusBGD: Акиј Завата и Узуе де Шан --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:05, 2. април 2017. (CEST)

Питање

Зар не би требали чланци Лејк Томахок (Висконсин) (Lake Tomahawk) и Лејк Томахок (Охајо) (Lake Tomahawk) да се зову Томахавк, постоји сличан чланак - Томахавк (Висконсин) (Tomahawk), или тај Томахавк (Висконсин) треба да се зове Томахок?--SrpskiAnonimac (разговор) 19:45, 2. април 2017. (CEST)

Постоји и чланак Пајпер PA-38 Томахавк (Piper PA-38 Tomahawk)--SrpskiAnonimac (разговор) 19:47, 2. април 2017. (CEST)

Не мора да значи да се сва та насеља изговарају исто, иако се исто пишу. Судећи пак по ИПА запису требало би да је Томахок. Код авиона може да остане и ово Томахавк јер је то устаљен назив код нас (томахавк је, колико се сећам из стрипова, индијанска ратна секира) --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 19:54, 2. април 2017. (CEST)

Да томахавк је секира (Томахавк (секира)), постоји и крстарећа ракета Томахавк. Је л' треба да се чланак Томахавк (Висконсин) преименује у Томахок ако је правилно како ти кажеш, или не?--SrpskiAnonimac (разговор) 00:06, 3. април 2017. (CEST)

Што се мене тиче преименуј ΝικόλαςΜπ. (разговор) 08:29, 3. април 2017. (CEST)

Наслов ЕУ

Молим да се Европска Унија врати на пређашњи наслов Европска унија јер је промјена извршена из потпуно бизарних разлога. Једном од уредника пало на памет да ЕУ подсјећа на државу или савез држава и стога сав назив треба писати великим словом. Правопис српскога језика у свом Рјечнику има јасну одредницу Европска унија (и ван Правописа нигдје није спорно). И ту нема простора за дискусију. Више о самом нагађању шта је ЕУ сам рекао на тамошњој СЗР, уредници не могу пресјецати професоре права ЕУ и наметати своје коначне ставове. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:20, 2. април 2017. (CEST) с. р.

ЕУ по нашем врлом колеги Жељку није савез држава? Онда је савез чега, удружење грађана, невладина организација, шта ли? Ово није тема за администраторску таблу већ за правописни трг. ΝικόλαςΜπ. (разговор) 08:25, 3. април 2017. (CEST)

Ово је искључиво питање за Админ таблу. Правописни рјечник без сумње наводи само Европска унија (тако је и у пракси), и на другим админима је само да врате на пређашње стање. Коме је до форумашења нека отвара своје теме гдје год хоће. --Жељко Тодоровић (разговор) 16:00, 3. април 2017. (CEST) с. р.

Правопис је објављен пре него што је на снагу ступио Устав ЕУ. Правопис јасно налаже да се имена држава, покрајина, политичко-територијалних целина у случају вишесловља пишу великим словом. Европска Унија сасвим сигурно у политичко-правном смислу није исто што и Уједињене нације. Чак се помиње и оснивање заједничке ЕУ војске, а колега би да је проглашава групом грађана --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 18:03, 3. април 2017. (CEST)

Према en:Treaty establishing a Constitution for Europe Устав ЕУ није ступио на снагу због противљења одређених чланица. Постоји Лисабонски споразум, али питање је да ли он има важност једног устава с обзиром да се и не зове тако. У сваком случају чини се да ЕУ по критеријуму постојања устава није оно што би захтевало велико слово У у Европска Унија. --СлободанKovačevićбиблброKS 18:44, 3. април 2017. (CEST)

На Лисабонски споразум сам и мислио, а управо њиме је ЕУ дефинисана као наднационална творевина између федерације и конфедерације по политичком уређењу. ЕУ сасвим сигурно није на нивоу Афричке уније и сличних организација пошто има све лементе државотворности − територију, симболе, јединствену политику, јединствено тржиште, заједничку валуту и централну банку --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 18:58, 3. април 2017. (CEST)

Мислити и цвеће брати није исто, а колико ја увиђам Лисабонски је по имену само споразум тј. није устав. Да ли је ЕУ на нивоу Афричке уније или није, да ли је наднационална творевина и/или је између федерације и конфедерације по каквом год већ уређењу, да ли или нема лементе државотворности, је нешто сасма друго, али тврдити да има устав (кад она то изгледа нема) и на основу тога изводити закључке е то је на нивоу оригиналног истраживања. Колико ја видим у самом чланку Европска унија у уводној реченици пише да је то унија, заједница, не развијајући даље ишта о томе шта би то значило. Чак у уводу чланка даље пише да је то и међународна организација, а то исто пише и у чланку Организација уједињених нација, која пак с друге стране има мало слово У и Н у свом називу. Иначе у уводу чланка Лисабонски споразум пише да је то међународни уговор, а то исто пише и за оно што зовемо Повеља Организације уједињених нација. --СлободанKovačevićбиблброKS 19:23, 3. април 2017. (CEST)

И Србија и Црна Гора су биле државна заједница по уређењу. Поредити ЕУ и УН по организационом систему је крајње бесмислено. ЕУ је основана као Европска заједница народа и временом је прерасла у оно што је данас Унију држава која почива на принципима (кон)федерализма. Лисабонским уговором је и озваничен тај процес преласка из заједнице у унију, а он је и поставио основу за доношење устава. Устав ЕУ је написан и постоји, али због неслагања неких држава чланица са појединим одредницама из истог није усвојен. Посланици у европском парламенту се бирају директно на изборима који се одржавају по критеријумима који су идентични за све чланице (да ли се на изборима бирају чланови Генералне скупштине УН-а?) The members of the European Parliament shall be elected for a term of five years by direct universal suffrage in a free and secret ballot. Члан 9 Лисабонског уговора

• The limits of Union competences are governed by the principle of conferral. The use of Union competences is governed by the principles of subsidiarity and proportionality.
• The Union shall develop a special relationship with neighbouring countries, aiming to establish an area of prosperity and good neighbourliness, founded on the values of the Union and characterised by close and peaceful relations based on cooperation.
• Citizens are directly represented at Union level in the European Parliament.
• Every citizen shall have the right to participate in the democratic life of the Union. Decisions shall be taken as openly and as closely as possible to the citizen. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:21, 3. април 2017. (CEST)

Да не би било некоме досадно што се понавља да је оригинално истраживање тврдити да на основу постојања "устава" ЕУ потребно њу сматрати ентитетом који заслужује некакво велико "У" у Европска унија, рећи ћу само ово: и Светска здравствена организација и Међународна организација рада имају неке своје уставе па немају велика слова у својим именима. Све остало што је наведено нема много смисла коментарисати ако (колико сам ја схватио) овде не разматрамо државотворност ЕУ већ постојање односно непостојање њеног устава тачније легитимност аргумента да услед постојања некаквог устава Европска унија мора у називу имати "Унија" уместо "унија". Ако причамо о државотворним лементима ЕУ, онда се ту искључујем. Не сматрам се довољно позваним да разматрам исте те лементе државотвнорности за СЗО и МОР па ни за ЕУ. --СлободанKovačevićбиблброKS 21:00, 3. април 2017. (CEST)

Да си прочитао пажљиво ишта од овога што је цитирано изнад можда би ти било и јасније па се не би бламирао са примерима попут СЗО-а и МОР-а. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:06, 3. април 2017. (CEST)

Љеба ти мојне ми ти причати о бламирању. Трабуња о некаквом уставу ЕУ, кад оно да је малко потражио само на википедији, видео би да нема љеба од батргања. Устав, ха! Не зна ни да ли је устав или споразум или међународни уговор, чак ни како се зове, а изводи вишеспратне менталне акробације са некаквим велеумним закључцима. Иди, љеба ти, играј се у песку. --СлободанKovačevićбиблброKS 21:33, 3. април 2017. (CEST)

Твоје спамовање и троловање из теме у тему постаје заиста мучно. Или одговори аргументовано на постављена питања, или ћути. Јер уколико наставиш са овом праксом бојим се да ћу бити присиљен да те на неко време удаљим одавде. Хвала на разумевању. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:55, 3. април 2017. (CEST)

Значи спали смо на претње. Тако то бива кад понестану аргументи. Да не буде двоумљења: са личним нивоом кренуо си ти поменувши неко бламирање. Али ај` нек ти буде - ако је до троловања. Хм, да... А што се тиче аргументације, твоја је не танка, него микронска. Кренуо си са тиме да постоји неки устав, па си на томе базирао своје даље резоновање. Кад смо установили да је устав врло упитан, ти си и даље изводио некакве закључке из легалистике као да си доказао своју поенту. А то и даље чиниш. Надам се да се нећеш много обрукати са тезом о супердржави - посматраћу те. Само један савет јер видим да ти треба у дискусији даље доле: немој схватати све превише лично. ;-) Жив ми био! --СлободанKovačevićбиблброKS 23:31, 3. април 2017. (CEST)

Па тебе човек другачије не може да приземљи док те не опомене. Једно питање. Како тумачиш ову одредбу из Лисабонског уговора ((члан 4 или 5 заборавио сам): The Union shall develop a special relationship with neighbouring countries? Да ли СЗО коју си навео као аналогију развија сличне односе са суседима и како уопште одредити суседа нечега што се базира искључиво на уговору.... --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:49, 3. април 2017. (CEST)

То је само одлика w:en:Regional organization (специфична међ. организација) о чему сам говорио у првом јављању. Како год се окрене ЕУ није држава. --Жељко Тодоровић (разговор) 00:02, 4. април 2017. (CEST) с. р.

@Персона поносна на своју админ батину, зипа стварно верујем да јој је топуз врло посебан, и изузетно драгоцен ако никоме а оно барем њој, али нисам сигуран да ли је баш препоручљиво да много тим специфичним топузом витла - мислим, ако наиђе неко па се задиви њиме и онда персони показује батину своју, мор` бити понуди да јој је ували негде... вероватно од зада. Не знам мож` јој се свиди, али нисам сигуран да јој је то била првобитна интенција. Но добро, поносна персона ће већ сигурно знати боље. У сваком случају што се тиче приупитивања мене (или било кога што се тога тиче), дакле заиста сумљам да је и мало сврсисходно одговарати нањ и сличне реторичке вратоломије, посебице узимајући у обзир когнитивне способности приупитивачког лица кад је уз силне своје сазнајне капацитете пропустило да региструје просто питање упућено њему. Оно, изнад горе, везано за устав. Али ај` сад, имамо овде највероватније сусрет с особом са веома посебним потребама, тј. капацитетима резоновања на нивоу археје, чим јој и после толико опетованог образлагања и стрпљивог објашњавања и даље до центара одлучивања не допире нечије обавештење да у дискусију око тумачења некаквих одредби што правних што било којих других докумената не може улазити јер се не сматра довољно позваним а некмоли заинтересованим. Још ако је реч о постизању неких поена у некој тамо дискусији о јел`те државотворним лементима нечег супердржава-супертртмрт назови Европска унија. Па мислим уистину. Али шта сад - тако је како је. Биће ваљда боље. Мора бити. Надам се бар. Јако. Мада, не могу а да се не отмем утиску да сам негде затајио, да сам море бит негде неш` пропустио. Вероватно... Чек... А да! Oно као, зове се канда нешто ала: алтруизам. Јес` тако је, сад сам се сетио. Елем овако, нудим опцију одговарања на имплицитно питање о батини и уваљивању туђе. Од зада, или већ како. По жељи. Ипак је горепоменута-како-да-је-назовем археја покушала да се некако извини, додуше само оправдавајући се и то неспретно, за своје не добро смотрене поступке егзибиционистичке природе. Односно како се већ то стручно зове. Не знам, нисам до сада имао ту (не)срећу да бића са таквим склоностима лично упознам па нисам сигуран који је медицински исправан назив за њих. И за то. ;-) Ај, живи били па доживели. И сазнали. Можда. :-) Поздрав. И махање. Срдачан загрљај и свако добро свима, --СлободанKovačevićбиблброKS 00:19, 7. април 2017. (CEST)

Е да, @персона поносна на своју админ батину: не треба ово схватати све превише лично. Понављам се али је мислим битно. Хоћу рећи све је ово у сврху побољшања наше комуникације. Међусе. Цмокић, :-) --СлободанKovačevićбиблброKS 08:42, 7. април 2017. (CEST)

Све што је написао НиколаБ на ову тему је чисто оригинално истраживање које везе са везом нема. Чак и „фалсификује” Правопис у својој упорности. Правопис каже великим словом Имена држава и (кон)федералних и аутономних јединица, службена и скраћена (). Нити је ЕУ држава нити је нечија (кон)федерална или аутономна јединица. Она је управо збир свега тога који у праву није дефинисан. Функционише по уговорима (као друге међународне организације), али има унутрашње механизме који подсјећају на супердржаву. И Правопис је за такво нешто јасно рекао Европска унија. НиколаБ од самог почетка је све погрешно поставио. И формално овдје је ствар јасна. Противим се промјени наслова и нема консензуса, пређашње стање се мора вратити док не буде консензуза за промјену. --Жељко Тодоровић (разговор) 21:38, 3. април 2017. (CEST) с. р.

Оригинално истраживање? Ја сам само цитирао делове из Лисабонског уговора у којима јасно стоји шта ЕУ јесте. Свиђало се то некоме или не ЕУ јесте супердржава и има све основне елементе државности (територију, извршну, судски и законодавну власт, јединствено тржиште, симболе), а на принципима уговора почива читаво људско друштво (на истим принципима почивала је и Државна Заједница Србије и Црне Горе, односно на истим принципима основане су и САД). --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:55, 3. април 2017. (CEST)

Ма ко тебе пита шта уговор значи у твојој глави. У свијету постоји нешто што се зове „међународни уговор” са јасним правилима закључивања. Могу бити безначајни, типа између двије државе, али могу бити и значајни између стотину (Повеља ОУН). Србија и Црна Гора су имале уставни акт (повељу), а не међународни уговор, који је одређивао да СЦГ чине један субјект у међународном праву. Провала да САД имају уговор, а не Устав САД, није вриједна даљег коментарисања. Све у свему, Правопис налаже сва велика слова код два типа: 1) државе 2) конфедералне, федералне или аутономне јединице. Европска унија није ништа од тога и промашио си тему. Ово ће на крају бити као код Тверске области, силна околишна прича и на крају ја у праву. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:17, 3. април 2017. (CEST) с. р.

Прво нисам рекао да САД немају Устав већ да је претеча тог устава био сличан писани договор. А у Тверској области си ти доказао шта? Колико се сећам ти ниси тада схватао шта је у ствари рејон, па када си се у свом силном терању ината заплео у властите кучине онда си преокренуо причу како је оно што сам ја тврдио од почетка у ствари твој став. Жељко знамо се добро. ЕУ почива на принципима конфедерализма и представља специфичну државну заједницу, а ти изврћи моје речи како хоћеш и прилагођавај правопис по властитим потребама колико хоћеш. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:27, 3. април 2017. (CEST)

Сложићу се са Жељком и Слобом. Мислим да је њихова аргументација јача и да ЕУ не може бити третирана као држава, те се стога "у" пише малим словом. -- Ф± 08:11, 4. април 2017. (CEST)

Па нико и не говори да је ЕУ држава, али је такође јасно и да није обична организација на нивоу УН, СЗО, Натоа или Афричке уније. И сам правопис каже да се великим словима пишу имена званичних политичких ентитета. Такође ни покрајине немају властите уставе па се код вишеречја све пише великим словом. Жељко се овде ухватио ко пијан плота, није држава па није држава, мислим браво геније. ΝικόλαςΜπ. (разговор) 11:12, 4. април 2017. (CEST)

Није тачно. Правопис налаже велика слова само код држава и политичких јединица у саставу држава. Разне међународне организације и други облици удруживања држава не подлијежу великом слову. Твоје тумачење о „званичном политичком ентитету” нигдје не постоји у Правопису. Покрајине немају везе са овим, то су неадминистративне јединице у саставу држава (за које је Правопис изричит). Европска унија је слична многим таквим регионалним организацијама, има типичне делегиране органе. Изузетак је нпр. избор за Европски парламент (који сам по себи није законодавни орган) гдје избор врши народ и то народ по државама, а не народ унутар ЕУ као једне изборне јединице. ЕУ нема судску власт као држава. Она има Суд који је надијељен специфичним овлашћењима (тумачење уговора, међусобне тужбе држава и сл.), као што је углавном са свим међ. организацијама, а не неки врховни жалбени суд који преиначује затворске казне и суди међе између комшија. --Жељко Тодоровић (разговор) 14:11, 4. април 2017. (CEST) с. р.

Правилно Европска унија, ко не верује нека погледа страницу Канцеларије за европске интеграције Lackope (разговор) 15:47, 4. април 2017. (CEST)

Канцеларија је небитна, могло се десити да тамо ради и неки неписмењак. У овом случају, Правопис је недвосмислен. Само један уредник прави проблем са премјештајима наслова и покушава наметнути немогуће. --Жељко Тодоровић (разговор) 20:14, 4. април 2017. (CEST) с. р.

не бих рекао да је служба извршне власти републике србије задужена за односе са европском унијом небитна. Lackope (разговор) 01:02, 6. април 2017. (CEST)

Аман више, вратите наслов. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:34, 9. април 2017. (CEST) с. р.

Захваљујем. --Жељко Тодоровић (разговор) 15:57, 10. април 2017. (CEST) с. р.

Транскрипција

Како се транскрибује бугарска реч „Ковачево“ на српском, јел исто тако? --SrpskiAnonimac (разговор) 18:46, 13. април 2017. (CEST)

Јесте. Радован ⁂ 18:56, 13. април 2017. (CEST)

А бугарска, руска и украјинска реч „Ковачевич“ и словачка реч „Kovačovič“, јел се транскрибује као „Ковачевич“ и „Ковачович“ или обе као „Ковачевић“? --SrpskiAnonimac (разговор) 11:25, 15. април 2017. (CEST)

Ковачевич и Ковачович, o је о. — Обсусер✉ 17:39, 22. април 2017. (CEST)

Дилема око речи инок

Да ли се пише овако Први српски буквар инока Саве или Први српски буквар Инока Саве, пошто се у оба облика јавља у изворима. Иначе реч инок је исто што и монах, па сам у дилеми да ли се испред имена Сава пише великим словом. Хвала --Dr Milorad Dimić (разговор) 12:39, 22. април 2017. (CEST)

Ја мислим да треба велико почетно слово јер му је то саставни (неизоставан) део имена. Овде поготово мора велико. (П2010: стр. 56, т. 41гд) — Обсусер✉ 17:39, 22. април 2017. (CEST)

Инок значи онај који живи сам, самац, појединац, пустињак, испосник, монах, калуђер, редовник, па не видим да треба бити велико слово. --Drazetad (разговор) 23:37, 28. април 2017. (CEST)

Али то му је саставни део имена. И „свети” значи који је свет, безгрешан итд. па се опет пише великим почетним словом у оваквим случајевима. Значење појма овде није никакав аргумент за велико/мало слово. — Обсусер✉ 19:02, 29. април 2017. (CEST)

Правопис каже „свети или св. пише се малим словом кад се односи на човека (свети Марко, живот светог Саве, а великим кад означава празник, цркву или географско име ( на Светог Николу, Свети Петар на Лиму, Летовање у Светом Стефану” Речник језичких недоумица Иван Клајн. Према овоме калуђер или инок се пише малим словом, јер инок се односи на човека.--Drazetad (разговор) 22:56, 12. јун 2017. (CEST)

Као што је већ цитирано изнад, П2010 каже на стр. 56 у т. 41д следеће: „Атрибут свети уз имена светаца, као и блажени, хазрети, по правилу су саставни и неиспустиви део имена и пишу се великим почетним словом”. Онда су дати примери као што је „Свети Петар”, „Свети Сава” и др. Испод стоји напомена да само када атрибут није саставни део имена него служи за ближе одређивање, тада се пише малим почетним словом (нпр. „апостол Петар”, „фра Никола”).

Дакле, нема везе да ли се односи на човека него да ли је саставни део имена или не. Треба „Свети Марко”, „живот Светог Саве” итд. Ако је инок саставни део у одредници где после следи „Сава”, а ја мислим да јесте (као што је била и нерелигијска титула „стефан” код српских краљева), онда се пише великим почетним словом. --5.43.78.13 (разговор) 01:06, 5. јул 2017. (CEST)

ДФ/ФД Македонија

Како се звала Македонија у саставу Демократске Федеративне Југославије: Демократска Федерална Македонија или Федерална Држава Македонија (као остале државе у ДФЈ; види: Демократска Федеративна Југославија#Административна подела)? --SrpskiAnonimac (разговор) 23:04, 28. април 2017. (CEST)

Мислим да је ипак Демократска Федерална Македонија 2 август 1944 до 8 март 1946. године. Тако барем стоји у изворима, а и на њиховој википедији --MareBG (разговор) 23:28, 28. април 2017. (CEST)

Хауи у Брдима (Флорида)

Је ли ово нека шала? — Ранко   Нико лић  ✉ 01:17, 29. април 2017. (CEST)

Ја мислим да јесте. Било је случајева и када пребаци након неколико дана намјерно остављен погрешан назив, да види хоће ли ико други исправити... — Обсусер✉ 19:02, 29. април 2017. (CEST)

*iz* ili *sa* Uba

Imamo malu neodumicu ovde. Pošto sam iz tog dela Srbije, uvek do sad se (bar u Valjevu) govorilo *na Ubu* i *sa Uba* (Dragan Džajić je sa Uba/ a ne iz Uba); Vanilica tvrdi da je to pogrešno i da je *iz Uba* ispravo (njemu tako kažu Ubljani da se kaže). Jel zna neko šta kaže Pravopis? Šta je ispravno? --ANTI_PRO (разговор) 18:10, 3. мај 2017. (CEST)

@Ivan VA: Ријеч је наведена у Речнику језичких недоумица (дванаесто издање) Ивана Клајна на стр. 262: „Уб: на Убу, идем на Уб, боље него у Убу итд.” – Srdjan m (разговор) 19:21, 3. мај 2017. (CEST)

Имена авиона

Треба једном уједначити имена авиона, да буде све мало почетно слово за имена модела — нпр. Вестланд Визл и Вестланд интерсептор.

За називе серијских модела треба мало почетно слово без обзира је ли у питању властита именица (П2010: стр. 70, т. 71).

@Zmaj123:

(Категорија:Војни авиони односно Категорија:Ваздухоплови) — Обсусер✉ 15:31, 4. мај 2017. (CEST)

Транскрипција

Треба ми транскрипција за чланак ru:Сергий (Зверев) --SrpskiAnonimac (разговор) 17:48, 21. мај 2017. (CEST)

Транскрипција чега? Архиепископ Сергиј, световно Александар Михајлович Зверев --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 17:52, 21. мај 2017. (CEST)

Ов, ат, Оринџ, Манервил, Манери, бург

Треба преместити следеће чланке и исправити везе / дорадити ВЗО:

• Јуниверсити ов Питсбург ат Џонстаун → Јуниверсити оф Питсбург ет Џонстаун
• Јуниверсити ов Калифорнија Дејвис → Јуниверсити оф Калифорнија (Дејвис)
• Јуниверсити ов Вирџинија → Јуниверсити оф Вирџинија
• Јуниверсити ат Бафало → Јуниверсити ет Бафало
• Јуниверсити (округ Оринџ, Флорида) → Јуниверсити (округ Оранџ, Флорида)
• Округ Оринџ (Флорида) → Округ Оранџ (Флорида)
• Оринџ → Оранџ
• Оринџ (Њу Џерзи) → Оранџ (Њу Џерзи)
• Оринџ (Вирџинија) → Оранџ (Вирџинија)
• Оринџ (Калифорнија) → Оранџ (Калифорнија)
• Оринџ (Конектикат) → Оранџ (Конектикат)
• Оринџ (Масачусетс) → Оранџ (Масачусетс)
• Оринџ (Нови Јужни Велс) → не дирати (en:wikt:orange#Pronunciation: /ˈɒ.ɹɪnd͡ʒ/ за брит. енгл.)
• Оринџ (Охајо) → Оранџ (Охајо)
• Оринџ (Тексас) → Оранџ (Тексас)
• Оринџ Бич (Алабама) → Оранџ Бич (Алабама)
• Оринџ Гроув (Тексас) → Оранџ Гроув (Тексас)
• Оринџ Гроув Мобајл Мејнор (Аризона) → Оранџ Гроув Мобајл Мејнор (Аризона)
• Оринџ Коув (Калифорнија) → Оранџ Коув (Калифорнија)
• Оринџ Лејк (Њујорк) → Оранџ Лејк (Њујорк)
• Оринџ Парк (Флорида) → Оранџ Парк (Флорида)
• Оринџ Сити → Оранџ Сити
• Оринџ Сити (Ајова) → Оранџ Сити (Ајова)
• Оринџ Сити (Флорида) → Оранџ Сити (Флорида)
• Оринџбург → Оранџберг
• Оринџбург (Јужна Каролина) → Оранџберг (Јужна Каролина)
• Оринџбург (Њујорк) → Оранџберг (Њујорк)
• Оринџвејл (Калифорнија) → Оранџвејл (Калифорнија)
• Оринџвил → Оранџвил
• Оринџвил (Јута) → Оранџвил (Јута)
• Оринџвил (Илиноис) → Оранџвил (Илиноис)
• Оринџвил (Онтарио) → Оранџвил (Онтарио)
• Оринџвил (Охајо) → Оранџвил (Охајо)
• Оринџвил (Пенсилванија) → Оранџвил (Пенсилванија)
• Оринџтри (Флорида) → Оранџтри (Флорида)
• Манервил → Манорвил
• Манервил (Њујорк) → Манорвил (Њујорк)
• Манервил (Пенсилванија) → Манорвил (Пенсилванија)
• Манери → Макнери
• Манери (Аризона) → Макнери (Аризона)
• Манери (Луизијана) → Макнери (Луизијана)

Исто као и -bury („бери”), суфикс -burg за енглески би требало да се преноси као „берг” а не „бург” (јер је /ˈbɜː(ɹ)ɡ/ за брит. енгл. односно /ˈbɝɡ/ или /ˈbɚɡ/ за амер. енгл.); зато је правилно Оранџберг, Гетизберг итд. (треба наћи и све остале случајеве са -burg, -burg- или Burg- па исправити, осим за устаљена имена као што је Питсбург). --5.43.75.78 (разговор) 10:54, 12. јун 2017. (CEST)

Колико је мени познато све те транскрипције урађене су према званичним одредницама из правописа, а које се односе на транскрипције са енглеског језика. Тако да не треба ништа дирати. Уосталом видећемо шта ће @Sly-ah: рећи на ову тему --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 16:38, 12. јун 2017. (CEST)

Према тим званичним одредницама и треба оф, ет, Оранџ, Манорвил, Макнери и берг, а не овако... Али може се сачекати и коментар неког другог. Осим Sly-ah-а, и Dcirovic је овде релевантан јер је неке од ових назива он транскрибовао. --5.43.78.13 (разговор) 00:14, 5. јул 2017. (CEST)

Античка Атина

Ἀθῆναι – Athínai или Athênai, шта је исправно? --SrpskiAnonimac (разговор) 14:10, 14. јун 2017. (CEST)

У принципу ни једно од то двоје. То је романизована верзија имена која с нама нема ама баш никакве везе. На савременом грчком тај грчки полис се назива Αρχαία Αθήνα (Археа Атина — Античка Атина). Грчко слово θ (тита, тета) се у српски језик преноси као Т и бесмислено је преносити га као романизовано th. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 17:19, 14. јун 2017. (CEST)

Транскрипција

Да ли називи турских серија требају да буду транскрибовани на српски језик као и све друго или да буду на турском језику? Ја сам их јуче транскрибовао, али је Kachamack вратио како је било. Мени то није баш битно, али сам мислио да треба да буде на нашем, а не на неком страном језику. Примјер: Muhteşem Yüzyıl: Kösem. Мислим да назив треба да буде или транскрибован или преведен на српски. -- Vux33 (разговор) 08:05, 25. јун 2017. (CEST)

@Vux33: За оваква питања постоји правописни трг. — Ранко   Нико лић  ✉ 12:16, 25. јун 2017. (CEST)

Мислим да називи остају у оригиналу у свим случајевима у којима не постоји званичан превод који ради дистрибутер. Дакле Качамак је у праву --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 14:33, 25. јун 2017. (CEST)

Паклене улице (вишезначна одредница)

Шта је исправније или боље:

1. Паклене улице се могу односити на:
2. Паклене улице могу се односити на:
3. Паклене улице могу бити:

сада у чланку овако стоји:

Паклене улице може да буде:

? --SrpskiAnonimac (разговор) 15:52, 4. јул 2017. (CEST)

Паклене улице је појам који може да се односи на: Радован ⁂ 18:40, 4. јул 2017. (CEST)

IPA и други записи у уводу чланака

Корисник НиколаБ је прошле године овде написао:

• Српски језик нема везе ни са међународном фонетском абецедом ни са енглеским језиком. Имамо своја правила које су писали људи задужени са то и сходно тим правилима се у српски преносе стране речи и изрази. Тамо где та правила не постоје може да се довија како се зна и уме. Не ради те ствари. Тачка. У противном ћу све измене тог типа третирати као вандализме. и
• Ја ти лепо рекох, транскрипције се раде по правилима за исте, а не по изговору.

Одговорено је овде. Такође, овде а и на много других места је показао несигурност на овом пољу... Сада поново овде, након уређивања чланка Антонио ди Натале, тврди да ИПА записи немају везе са српским језиком (истом терминологијом, „немају везе”); такође пише:

• У српском језику постоји правило једно слово један глас и без проблема се може написати оригиналан изговор било ког страног имена. Трпати неке бесмислене симболе које ретко ко да зна да прочита, не да је бесмислено него је сулудо.

Оно што бих волео да се разјасни је следеће: чињеница је да Међународни фонетски алфабет (енгл. International Phonetic Alphabet) односно IPA нема везе само са енглеским, само са француским или само са било којим појединим језиком него да је међународни, како и само име говори (енгл. international је интернационални, на српском чешће међународни — у овом случају више одговоара ово друго јер се језици везују за народе односно етничке групе а не за нације).

Дакле, IPA вреди за све језике — представља једноставно запис изговора речи или другог израза из свих светских језика. Упутио сам на лого српског Викиречника где је дат запис изговора српске речи „Викиречник” у овом систему, једну одредницу из српског Викиречника у којој је дат изговор користећи овај систем, чланак на сајту СЈА у којем пише да је у питању „стандардизовани приказ звукова у језицима широм света” и да се у српском језику „користи за транскрипцију имена из енглеског језика” итд.

С којим аргументима се онда може тврдити да српски језик „нема везе са” IPA-ом (ни са енглеским језиком)? Ово је тако неодређено речено, шта тачно значи „нема везе са” (види се да има неке везе и са српским језиком, примера ради када се у чланцима на енглеској Википедији наводе IPA записи у биографским чланцима о личностима са именима која су на српском, хрватском или другом [јужно]словенском језику — нпр. en:Josip Broz Tito)...

Ово да „имамо своја правила” и да се „сходно тим правилима у српски преносе стране речи и изрази” нема никакве везе са (не)додавањем IPA записа на српској Википедији у увод биографских чланака о личностима са именима која нису на српском, хрватском односно сродном језику који има исту гласовну структуру као и српски. Додавање записа изговора је додатна информација, која може а и не мора (у случају када постоји систематизована транскрипција за неки језик вреди потоње) директно утицати на транскрипцију самог имена и која је независна од језичке верзије Википедије.

Следеће: Није баш тачно да „Тамо где та правила не постоје може да се довија како се зна и уме.” јер у овом случају користи се управо фонетска транскрипција, дакле неки систем записа изговора, односно устаљени облик који се широко користи ако постоји. Ово пише у П2010 (стр. 250, т. 291: „држати се облика који су ушли у наш изражајни обичај”) и у чланку Гласовна транскрипција#Употреба. И бесмислено је овде помињати правило „једно слово, један глас” јер није исто „IPA: /anˈtɔnjo di naˈtale/” и „ч. антонјо ди натале” (прво је систематизован, запис са званичним симболима; друго је запис изговора с одредницом ч., коришћењем српске азбуке, и иначе се не користи за разлику од IPA-е која је већ широко распростањена на Википедији на српском).

Молио бих посебно корисника Sly-ah, ког је и НиколаБ изнад поменуо као релевантног за правописну тематику, огласи по овом питању — поготово јер је сам Sly-ah одувек и без икаквих проблема додавао IPA записе за нека енглеска и друга имена како би се читаоцу омогућило да види како се поједино име изговара (нарочито ако је изговор ’шкакљив’). За ово постоји шаблон {{IPA}} и не знам откуд ово извештачено и неаргументовано противљење уносу IPA записа — и то од некога коме унос ових записа представља ’бесмислено/сулудо трпање неких бесмислица које ретко ко зна да прочита’ (не знам да ли је НиколаБ чуо за DMG запис који се користи за речи из арапског језика, MLC запис који се користи за речи из бурманског и друге записе сличне IPA-и којима се читаоцу не пружа информација коју би ограничила језичка верзија Википедије него информација о о језику на којем је чланак написан независном изговору имена неке особе на језику из ког име те особе потиче), па би и остали корисници требало да се огласе по овом питању (нпр. Srdjan m, Dungodung и др. који познају правопис и релевантни су за ово а и за Википолитику јер је повезано) и да се одговори на питање да ли и када (не) треба или (ни)је пожељно додавати записе изговора у уводу чланка [можда да се не додају када нема посебне дилеме око изговора на изворном језику] те да се потврди демантација нетачне/неодређене изјаве да IPA нема везе са српским језиком коришћене као главни аргумент за проглашавање измена у којима се овај запис додаје за вандализам. --5.43.78.13 (разговор) 00:09, 5. јул 2017. (CEST)