Гласовна транскрипција

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сви гласови према МФА/ИПА графикону

Гласовна или фонетска транскрипција јесте прилагођено преношење гласова из једног језика у други, тј. прилагођено писање израза страних језику у који се транскрибује,[1][2] при чему се настоји записивање назива симболима циљног језика са најсличнијом гласовном вредношћу.[3]

У стандардне гласовне шеме спада Међународни фонетски алфабет (МФА, ИПА) и његов ASCII еквивалент Фонетски алфабет метода процене говора (САМПА).

Насупрот гласовне, постоји правописна или ортографска транскрипција. Правопис језика у који се транскрибује садржи тачно одређена правила, тј. упуства како транскрибовати одређене гласове. У већини случајева, правописна транскрипција, за разлику од фонетске, није у потпуности базирана на МФА запису, већ и на писму.[2] Фонетски пренос страних појмова у српски језик користи се само појмове претходно непознате српском језику, и то из језика непокривених правилима правописног преноса.

Примери[уреди]

Једноставан пример за фонетски пренос јесте реч итал. pizza. Гласовни пренос се у потпуности ослања на изговор речи,[2] у овом случају /pitsa/. Сви гласови су присутни у српском језику, па је коначан запис пица — п /p/, и /i/, ц /ts/, а /a/. У случају да се у страној речи налазе гласови неприсутни у српском, узима се најближи еквивалент.[2]

Пример тога је фр. deja vu, гласовно /deʒa.vy/. У овом случају, јавља се затворен предњи лабијализован самогласник /y/. Како тај глас не постоји у српском језику, узима се њему најсличнији, у овом случају затворен предњи нелабијализован самогласник /i/. Остали гласови су сасвим идентични онима у српском језику, па је коначни пренос дежа ви — д /d/, е /e/, ж /ʒ/, а /a/, в /v/, и /i/.

Свакако, постоје изузеци, као што је традиционални пренос овог гласа као затворен задњи лабијализовани самогласник /u/ из турског језика. Тако је један од најпознатијих турских владара Сулејман, а не Силејман, како би било према турском изговору /sylejmɑn/.

МФА/ИПА[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Међународна фонетска абецеда.

Међународна фонетска абецеда (енг. International Phonetic Alphabet), скраћено МФА или ИПА, фонетски је систем записивања људског говора базиран на латиници. Осмислило га је Међународно фонетско друштво ради стандардизације записа говорног језика.[4] Како најшире примењиван систем гласовне транскрипције, користе је лексикографи, ученици и учитељи страних језика, лингвисти, логопеди, певачи, глумци, ствараоци осмишљених језика и преводиоци.[5][6]

Ова абецеда се записује помоћу посебних знакова, којих од најскорије измене из 2005.[7] има 163 — 107 слова (гласова има више, јер неки гласови су комбинација два слова), 52 дијакритика и четири ознаке за прозодије. Они чине МФА/ИПА графикон.[8]

Употреба[уреди]

Фонетски пренос страних појмова у српски језик користи се само појмове претходно непознате српском језику, и то из језика непокривених правилима правописног преноса. Према тачки 291. Правописа српскога језика издатог 2010. за језике који су остали необрађени главно је правило да се држи облика који су ушли у изражајни обичај. Никакву измену уобичајених облика, чак ни из језика са одређеним правилима транскрипције, не би требало уводити у јавне текстове док се не верификује сагласно са Одбором за стандардизацију српског језика.[9] Пример таквог некоришћења фонетске транскрипције јесте индијска тенисерка Сања Мирза. Иако је она изворно Санија са изговором /saːnɪjaː/, у српском језику је заступљен искључиво облик Сања /saɲa/.[10][11][12][13]

Фонологија[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Српско-хрватска фонологија.

Фонологија српско-хрватске језичке норме, чијег спектра је део српски језик, представљена је помоћу два писма, ћирилице и латинице, од којих оба имају по тридесет слова, подељених на пет самогласника и двадесет пет сугласника.[14] Свако од слова представља тачно један глас, али пет слова је двојно. Услед своје стапајуће природе, то су меки африкати ђ /dʑ/ и ћ /tɕ/, зубни африкат ц /ts/ и тврди африкати ч /tʃ/ и џ /dʒ/. Сумирано, српски језик остварује тридесетак гласова, представљених четвртином слова из МФА.[15]

Самогласници[уреди]

Шема самогласника присутних у српско-хрватској језичкој форми, укључујући алофоне /ə/ и /ie/

Српски језик има пет самогласника — отворен самогласник средњег реда /ä/, средњи готово предњи нелабијализован самогласник /e̞/, затворен предњи нелабијализован самогласник /i/, средњи задњи лабијализован самогласник /o̞/ и затворен задњи лабијализован самогласник /u/.[15] У алофоним случајевима, може се уочити и средњи самогласник средњег реда, познат и као шва /ə/, док су хрватски лингвисти у Хрватској граматици, коју је издала Школска књига уз подршку Института за хрватски језик и језикословље, дискутовали чак и постојање двогласа /ie/,[16] што су остали фонолози критиковали као основано на претпоставци, а не говорном језику.[17]

Од тридесетак самогласника, у српском језику постоји већ поменутих пет. Ти вокали у транскрипцији замењују оне не присутне у српском, са изузетком средњег самогласника средњег реда О овој звучној датотеци /ə/ , који се као неутралан глас неблизак ниједном другом не преноси или преноси правописно према писму.

МФА симбол Назив вокала Српски еквивалент Запис Пример
О овој звучној датотеци [ a]  отворен предњи нелабијализован отворен средњег реда (Аа/Aa) нем. schwach [ˈʃvax] → швах
О овој звучној датотеци [ ä]  отворен средњег реда отворен средњег реда (Аа/Aa) хол. zaal [zäːɫ] → зал
О овој звучној датотеци [ ɐ]  готово отворен средњег реда отворен средњег реда (Аа/Aa) кор. [pɐl] → пал
О овој звучној датотеци [ ɑ]  отворен задњи нелабијализован отворен средњег реда (Аа/Aa) фин. kana [ˈkɑnɑ] → кана
О овој звучној датотеци [ ɒ]  отворен задњи лабијализован отворен средњег реда (Аа/Aa) вијет. [kɒ] → ка
О овој звучној датотеци [ ʌ]  полуотворен задњи нелабијализован отворен средњег реда (Аа/Aa) енг. plus [plʌs] → плас
О овој звучној датотеци [ æ]  готово отворен предњи нелабијализован средњи готово предњи нелабијализован (Ее/Ee) свк. deväť [ˈɟevæc] → ђевећ
О овој звучној датотеци [ e]  полузатворен предњи нелабијализован средњи готово предњи нелабијализован (Ее/Ee) итал. stella [ˈstelːa] → стела
О овој звучној датотеци [ e̞]  средњи готово предњи нелабијализован средњи готово предњи нелабијализован (Ее/Ee) јап. 笑み [e̞mʲi] → еми
О овој звучној датотеци [ ɘ]  полузатворен нелабијализован средњег реда средњи готово предњи нелабијализован (Ее/Ee) мон. үсрэ [usɘɾɘ̆] → усере
О овој звучној датотеци [ ɜ]  полуотворен нелабијализован средњег реда средњи готово предњи нелабијализован (Ее/Ee) фриз. pöt [pɜt] → пет
О овој звучној датотеци [ ɛ]  полуотворен предњи нелабијализован средњи готово предњи нелабијализован (Ее/Ee) фр. bête [bɛt] → бет
О овој звучној датотеци [ ɶ]  отворен предњи лабијализован средњи готово предњи нелабијализован (Ее/Ee) дан. børn [bɶ̝ɐ̯n] → беан
О овој звучној датотеци [ œ]  полуотворен предњи лабијализован средњи готово предњи нелабијализован (Ее/Ee) исл. þögn [θœkn] → текн
О овој звучној датотеци [ ø]  полузатворен предњи лабијализован средњи готово предњи нелабијализован (Ее/Ee) ест. köök [køːk] → кек
О овој звучној датотеци [ ø̞]  средњи готово предњи лабијализован средњи готово предњи нелабијализован (Ее/Ee) катал. fulles [ˈfø̞jəs] → фејс
О овој звучној датотеци [ o]  полузатворен задњи лабијализован средњи задњи лабијализован (Оо/Oo) кор. 보수 [ˈpoːsu] → посу
О овој звучној датотеци [ o̞]  средњи задњи лабијализован средњи задњи лабијализован (Оо/Oo) рус. сухой [sʊˈxo̞j] → сухој
О овој звучној датотеци [ ɔ]  полуотворен задњи лабијализован средњи задњи лабијализован (Оо/Oo) вијет. to [tɔ] → то
О овој звучној датотеци [ ɵ]  полузатворен лабијализован средњег реда средњи готово предњи нелабијализован (Оо/Oo) мон. өгөх [ɵɡɵx] → огох
О овој звучној датотеци [ ɞ]  полуотворен лабијализован средњег реда средњи готово предњи нелабијализован (Оо/Oo) каш. ptôch [ptɞx] → птох
О овој звучној датотеци [ ɤ]  полузатворен задњи нелабијализован средњи задњи лабијализован (Оо/Oo) тај. เธอ [tʰɤː] → то
О овој звучној датотеци [ ɤ̞]  средњи задњи нелабијализован средњи задњи лабијализован (Оо/Oo) буг. път [pɤ̞t] → пот
О овој звучној датотеци [ y]  затворен предњи лабијализован затворен предњи нелабијализован (Ии/Ii) кин. 绿 [ly˥˩] → ли
О овој звучној датотеци [ ʏ]  готово затворен готово предњи лабијализован затворен предњи нелабијализован (Ии/Ii) јер. գիւղ [kʰʏʁ] → кир
О овој звучној датотеци [ ɪ]  готово затворен готово предњи нелабијализован затворен предњи нелабијализован (Ии/Ii) нор. litt [lɪt] → лит[a]
О овој звучној датотеци [ ɪ̈]  готово затворен нелабијализован средњег реда затворен предњи нелабијализован (Ии/Ii) рус. жена [ʐɪ̈ˈna] → жина
О овој звучној датотеци [ i]  затворен предњи нелабијализован затворен предњи нелабијализован (Ии/Ii) таџ. бинӣ [biˈniː] → бини
О овој звучној датотеци [ ɨ]  затворен нелабијализован средњег реда затворен предњи нелабијализован (Ии/Ii) рус. ты [tɨ] → ти
О овој звучној датотеци [ ʉ]  затворен лабијализован средњег реда затворен задњи лабијализован (Уу/Uu) енг. rude [ɹʉːd] → руд
О овој звучној датотеци [ u]  затворен задњи лабијализован затворен задњи лабијализован (Уу/Uu) тур. uçak [ut͡ʃak] → учак
О овој звучној датотеци [ ɯ]  затворен задњи нелабијализован затворен задњи лабијализован (Уу/Uu) кир. кыз [qɯz] → куз
О овој звучној датотеци [ ʊ]  готово затворен готово задњи лабијализован затворен задњи лабијализован (Уу/Uu) мон. ус [ʊs] → ус
О овој звучној датотеци [ ʊ̜]  готово затворен готово задњи нелабијализован затворен задњи лабијализован (Уу/Uu) кин. [xʊ̜ŋ˧˥] → хун
О овој звучној датотеци [ ʊ̈]  готово затворен лабијализован средњег реда затворен задњи лабијализован (Уу/Uu) енг. you [jʊ̈ː] → ју

Назални самогласник је онај кога карактерише артикулација кроз нос. Они се фонетски транскрибују као одговарајући рагуларан облик самогласника након кога иде надзубни назал /n/.

МФА симбол Назив вокала Српски еквивалент Запис Пример
О овој звучној датотеци [ ɑ̃]  назални отворен самогласник отворен средњег реда (Аа/Aa) фр. Caen ​[kɑ̃] → Кан
О овој звучној датотеци [ ɛ̃]  назални полуотворен самогласник средњи готово предњи нелабијализован (Ее/Ee) фр. Ben [bɛ̃n] → Бен
О овој звучној датотеци [ œ̃]  назални полуотворен самогласник средњи готово предњи нелабијализован (Ее/Ee) фр. Brun [bʁœ̃] → Брен
О овој звучној датотеци [ ɔ̃]  назални полуотворен самогласник средњи задњи лабијализован (Оо/Oo) фр. Lyon [ljɔ̃] → Лјон

Ротички самогласник је онај кога карактерише завршетак артикулације једноударним сугласником. Они се фонетски транскрибују као одговарајући рагуларан облик самогласника након кога иде надзубни вибрант /r/.

МФА симбол Назив вокала Српски еквивалент Запис Пример
О овој звучној датотеци [ ɑ˞]  ротички отворен самогласник отворен средњег реда (Аа/Aa) енг. car [kɑ˞] → кар
О овој звучној датотеци [ ɜ˞]  ротички полуотворен самогласник средњи готово предњи нелабијализован (Ее/Ee) енг. work [wɜ˞k] → верк
О овој звучној датотеци [ ɔ˞]  ротички полуотворен самогласник средњи задњи лабијализован (Оо/Oo) енг. war [wɔ˞] → вор

Приближни[уреди]

Апроксиманти су сугласници у некој мери слични самогласницима. Најсличнији јесу полусамогласници и њих има осам. Остатак чине централи и бочни, али и неколицина ретких безвучних апроксиманата. Од свих двадесетак апроксиманта, у српском језику присутно их је пет — предњонепчани /j/, бочни надзубни /l/, бочни меки /ʎ̟/, веларизован бочни надзубни /ɫ/ и уснено-зубни апроксимант /ʋ/, који нема све одлике апроксиманта, али се услед негубљења звучности [v][f] сматра полувокалом.[15]

МФА симбол Полусамогласник Сугласнички еквивалент Самогласнички еквивалент
О овој звучној датотеци [ ɻ]  савијени апроксимант надзубни вибрант [ r] не налази се на месту самогласника
О овој звучној датотеци [ j̊]  безвучни предњонепчани предњонепчани апроксимант [ j] затворен предњи нелабијализован [ i]
О овој звучној датотеци [ j]  предњонепчани апроксимант предњонепчани апроксимант [ j] затворен предњи нелабијализован [ i]
О овој звучној датотеци [ ɥ]  усненопредњонепчани апроксимант предњонепчани апроксимант [ j] затворен предњи нелабијализован [ i]
О овој звучној датотеци [ ɰ]  задњонепчани апроксимант надзубни вибрант [ r] не налази се на месту самогласника
О овој звучној датотеци [ ʍ]  безвучни усненозадњонепчани уснено-зубни апроксимант [ ʋ] затворен задњи лабијализован [ u]
О овој звучној датотеци [ w]  усненозадњонепчани апроксимант уснено-зубни апроксимант [ ʋ] затворен задњи лабијализован [ u]
О овој звучној датотеци [ ʕ̞]  грлени апроксимант надзубни вибрант [ r] отворен средњег реда [ ä]

Централни апроксиманти се изговарају тако што се додирују средишта артикулатора.

МФА симбол Централни апроксимант Српски еквивалент Запис Пример
О овој звучној датотеци [ β̞]  двоуснени апроксимант уснено-зубни апроксимант (Вв/Vv) шп. lava [ˈläβ̞ä] → лава
О овој звучној датотеци [ ʋ]  уснено-зубни апроксимант уснено-зубни апроксимант (Вв/Vv) хол. wang [ʋɑŋ] → ван
О овој звучној датотеци [ ð̞]  зубни апроксимант звучни надзубни плозив (Дд/Dd) дан. hvid [ˈʋið̞ˀ] → вид
О овој звучној датотеци [ ɹ]  надзубни апроксимант надзубни вибрант (Рр/Rr) јер. սուրճ [suɹtʃ] → сурч
О овој звучној датотеци [ ʁ̞]  ресични апроксимант надзубни вибрант (Рр/Rr) дан. rød [ʁ̞ɶð̞] → ред
О овој звучној датотеци [ ʢ̞]  епиглотални апроксимант надзубни вибрант (Рр/Rr) арап. تَعَشَّى [tɑʢ̞ɑʃʃæ] → тараше
О овој звучној датотеци [ h̞]  безвучни глотални апроксимант безвучни задњонепчани (Хх/Hh) ретки алофони примери
О овој звучној датотеци [ ɦ̞]  звучни глотални апроксимант безвучни задњонепчани (Хх/Hh) ретки алофони примери

Бочни апроксиманти се изговарају тако што језик обавезно додирује непца.

МФА симбол Бочни апроксимант Српски еквивалент Запис Пример
О овој звучној датотеци [ l̪]  бочни зубни бочни надзубни (Лл/Ll) вијет. lửa [lɨə˧˩˧] → лија
О овој звучној датотеци [ l]  бочни надзубни бочни надзубни (Лл/Ll) абх. мгьал [mɡʲal] → мгал
О овој звучној датотеци [ l̥]  безвучни бочни надзубни бочни надзубни (Лл/Ll) кин. 拉薩 [l̥ásə] → ласа
О овој звучној датотеци [ ɫ]  веларизован бочни надзубни бочни надзубни (Лл/Ll) тур. kızıl [kɯzɯɫ] → кузул
О овој звучној датотеци [ ɭ]  бочни савијени бочни надзубни (Лл/Ll) там. புளி [puɭi] → пули
О овој звучној датотеци [ ʎ̟]  бочни меки бочни меки (Љљ/Lj) буг. любов [ʎ̟ubov] → љубов
О овој звучној датотеци [ ʎ]  бочни предњонепчани бочни меки (Љљ/Lj) грч. λιακάδα [ʎaˈkaða] → љакада
О овој звучној датотеци [ ʟ]  бочни задњонешчани бочни надзубни (Лл/Ll) енг. milk [mɪʟk] → милк

Једноударни[уреди]

Једноударник је сваки сугласник који се изговара једном контракцијом мишићем услед које један говорни орган удара о други (нпр. језик о предње непце). Ниједан словенски језик нема ниједан од десет једноударних сугласника. То је делимично зато што они нису прошли кроз процес зван ротацизам, који се одвија по шеми /l//ɾ/, /ɺ/ итд, а кроз који је у потпуности прошао јапански језик. Уместо тога, они су прошли кроз процес веларизације /l//ɫ/.[15] Сви једноударници се преносе као надзубни вибрант /r/.

МФА симбол Назив једноударног Српски еквивалент Запис Пример
О овој звучној датотеци [ ⱱ̟]  двоуснени једноударник надзубни вибрант (Рр/Rr) ретки алофони примери
О овој звучној датотеци [ ⱱ]  уснено-зубни једноударник надзубни вибрант (Рр/Rr) мон. vwa [ⱱa] → ра
О овој звучној датотеци [ ɾ]  надзубни једноударник надзубни вибрант (Рр/Rr) порт. prato [ˈpɾatu] → прату
О овој звучној датотеци [ ɺ]  бочни надзубни једноударник надзубни вибрант (Рр/Rr) јап. ラーメン [ɺ̠aːmeɴ] → рамен
О овој звучној датотеци [ ɽ]  савијени једноударник надзубни вибрант (Рр/Rr) нор. blad [bɽɑː] → бра
О овој звучној датотеци [ ɭ̆]  бочни савијени једноударник надзубни вибрант (Рр/Rr) пашт. ړوند [ɭ̆und] → рунд
О овој звучној датотеци [ ʎ̯]  бочни предњонепчани једноударник надзубни вибрант (Рр/Rr) ретки алофони примери
О овој звучној датотеци [ ʟ̆]  задњонепчани једноударник надзубни вибрант (Рр/Rr) ретки алофони примери
О овој звучној датотеци [ ɢ̆]  ресични једноударник надзубни вибрант (Рр/Rr) ретки алофони примери
О овој звучној датотеци [ ʡ̯]  епиглотални једноударник надзубни вибрант (Рр/Rr) ретки алофони примери

Носни[уреди]

Назали су сугласници током чијег изговора ваздух делимично излази и кроз нос. Од деветнаест назала, српски језик их има три, сва три звучна — надзубни назал /n/, двоуснени назал /m/ и меки назал /ɲ̟/.[15] У алофоним случајевима, посебно код говорника пореклом са југа Србије и Македоније, јавља се и уснено-зубни назал /ɱ/ испред /ʋ/ и /f/ (пример /ˈträɱʋäj/). Још чешће и ван тог подручја, испред /k/ и /ɡ/ се јавља задњонепчани назал /ŋ/ (пример /ˈe̞ŋɡle̞ski/).[18] Сваком звучном назалу одговара по безвучни. Они су издвојени кружићем изнад или цртицом испод симбола, а преносе се као звучни им парњаци.

МФА симбол Назив једноударног Српски еквивалент Запис Пример
О овој звучној датотеци [ m]  двоуснени назал двоуснени назал (Мм/Mm) пољ. masa [ˈmäsä] → маса
О овој звучној датотеци [ m̥]  безвучни двоуснени двоуснени назал (Мм/Mm) исл. hampur [ˈham̥pʏr] → хампир
О овој звучној датотеци [ ɱ]  уснено-зубни назал двоуснени назал (Мм/Mm) грч. έμβρυο [ˈe̞ɱvrio̞] → емврио
О овој звучној датотеци [ ɱ̊]  безвучни уснено-зубни двоуснени назал (Мм/Mm) ретки алофони примери
О овој звучној датотеци [ n̪]  зубни назал надзубни назал (Нн/Nn) енг. month [mʌn̪θ] → мант
О овој звучној датотеци [ n̪̊]  безвучни зубни надзубни назал (Нн/Nn) ретки алофони примери
О овој звучној датотеци [ n]  надзубни назал надзубни назал (Нн/Nn) хеб. נבון [navon] → навон
О овој звучној датотеци [ n̪̊]  безвучни надзубни надзубни назал (Нн/Nn) ест. lasn [ˈlɑsn̥] → ласн
О овој звучној датотеци [ n̠]  тврди назал надзубни назал (Нн/Nn) чеш. manž [ˈman̠ʒ] → манж
О овој звучној датотеци [ ɳ]  савијени назал надзубни назал (Нн/Nn) нор. garn [ɡɑːɳ ] → ган
О овој звучној датотеци [ ɳ̊]  безвучни савијени надзубни назал (Нн/Nn) ретки алофони примери
О овој звучној датотеци [ ɲ̟]  меки назал меки назал (Њњ/Nj) пољ. koń [kɔɲ̟] → коњ
О овој звучној датотеци [ ɲ]  предњонепчани назал меки назал (Њњ/Nj) шп. enseñar [ẽ̞nse̞ˈɲär] → енсењар
О овој звучној датотеци [ ɲ̊]  безвучни предњонепчани меки назал (Њњ/Nj) бурм. ညှာ [ ɲ̊à] → ња
О овој звучној датотеци [ ŋ]  задњонепчани назал надзубни назал (Нн/Nn) свк. tank [taŋk] → танк
О овој звучној датотеци [ ŋ̊]  безвучни задњонепчани надзубни назал (Нн/Nn) бурм. ငှါး [ŋ̊á] → на
О овој звучној датотеци [ ŋm]  усненозадњонепчани назал спој /n/ и /m/ (Нм/Nm) вијет. đúng [ɗuŋm] → дунм
О овој звучној датотеци [ ɴ]  ресични назал надзубни назал (Нн/Nn) јап. 日本 [n̠ʲihoɴ] → нихон
О овој звучној датотеци [ ɴ̥]  безвучни ресични надзубни назал (Нн/Nn) ретки алофони примери

Струјни[уреди]

Фрикативи настају проласком ваздуха кроз уски пролаз који чине два артикулатора један близу другог (доња усна и горњи секутићи, на пример). Српски језик их од четрдесетак има шест — безвучни зубни сибилант /s̪/, звучни зубни сибилант /z̪/, безвучни тврди сибилант /ʃ/, звучни тврди сибилант /ʒ/, безвучни уснено-зубни фрикатив /f/ и безвучни задњонепчани фрикатив /x/.[15]

Код неких говорника, посебно оних пореклом из Црне Горе, палатализацијом тврдих фрикатива настају безвучни меки сибилант /ɕ/ и звучни меки сибилант /ʑ/. У црногорској абецеди, ова два гласа прихваћена су као део књижевног језика. У њему, иако је дозвољено записивати их као шј и жј, преферира се потпун фонетски запис коришћењем слова преузетих из пољског језика — ћирилички С́с́ и З́з́ и латинички Śś и Źź.[19][20][21]

Струјни сугласници могу бити шушкави (сибиланти):

МФА симбол Назив вибранта Српски еквивалент Запис Пример
О овој звучној датотеци [ s]  безвучни надзубни безвучни зубни (Сс/Ss) фин. sinä [ˈsinæ] → сине
О овој звучној датотеци [ z]  звучни надзубни звучни зубни (Зз/Zz) алб. zjarr [zjar] → зјар
О овој звучној датотеци [ s̪]  безвучни зубни безвучни зубни (Сс/Ss) грч. σαν [s̻an] → сан
О овој звучној датотеци [ z̪]  звучни зубни звучни зубни (Зз/Zz) рум. zar [z̪ar] → зар
О овој звучној датотеци [ s̺]  безвучни вршни безвучни зубни (Сс/Ss) баск. su [s̺u] → су
О овој звучној датотеци [ z̺]  звучни вршни звучни зубни (Зз/Zz) шп. mismo [ˈmiz̺mo̞] → мизмо
О овој звучној датотеци [ ʃ]  безвучни тврди безвучни тврди (Шш/Šš) малт. x'ismek [ˈʃismek] → шисмек
О овој звучној датотеци [ ʒ]  звучни тврди звучни тврди (Жж/Žž) хеб. אָראַנזש [aˈʀanʒ] → аранж
О овој звучној датотеци [ ɕ]  безвучни меки безвучни тврди (Шш/Šš) јап. [ˈɕio] → шио
О овој звучној датотеци [ ʑ]  звучни меки звучни тврди (Жж/Žž) јап. 火事 [ˈkaʑi] → кажи
О овој звучној датотеци [ ʂ]  безвучни савијени безвучни тврди (Шш/Šš) абх. амш [amʂ] → амш
О овој звучној датотеци [ ʐ]  звучни савијени звучни тврди (Жж/Žž) абх. абжа [ˈabʐa] → абжа

Централни фрикативи су нешушкави са изговором средином артикулатора:

МФА симбол Назив вибранта Српски еквивалент Запис Пример
О овој звучној датотеци [ ɸ]  безвучни двоуснени звучни двоуснени (Фф/Ff) јап. 腐敗 [ɸɯhai] → фухаи
О овој звучној датотеци [ β]  звучни двоуснени уснено-зубни апроксимант (Вв/Vv) порт. abra [ˈaβɾɐ] → авра
О овој звучној датотеци [ f]  безвучни уснено-зубни безвучни уснено-зубни (Фф/Ff) алб. faqe [facɛ] → фаће
О овој звучној датотеци [ v]  звучни уснено-зубни уснено-зубни апроксимант (Вв/Vv) тур. cetvel [dʒetvæl] → џетвел
О овој звучној датотеци [ θ]  безвучни зубни безвучни зубни (Тт/Tt) грч. θάλασσα [ˈθalasa] → таласа
О овој звучној датотеци [ ð]  звучни зубни звучни зубни (Дд/Dd) грч. δάφνη [ˈðafni] → дафни
О овој звучној датотеци [ ç]  безвучни предњонепчани безвучни задњонепчани (Хх/Hh) хол. acht [ˈɑçt] → ахт
О овој звучној датотеци [ ʝ]  звучни предњонепчани предњонепчани апроксимант (Јј/Jj) шп. sayo [ˈsaʝo̞] → сајо
О овој звучној датотеци [ x]  безвучни задњонепчани безвучни задњонепчани (Хх/Hh) буг. тихо [ˈtixo] → тихо
О овој звучној датотеци [ ɣ]  звучни задњонепчани безвучни задњонепчани (Хх/Hh) таџ. ғафс [ɣafs] → хафс
О овој звучној датотеци [ ɧ]  безвучни сливени безвучни тврди (Шш/Šš) шве. Växjö [ˈvɛkɧøː]Векше[22]
О овој звучној датотеци [ χ]  безвучни ресични безвучни задњонепчани (Хх/Hh) хеб. אוכל [oχel] → охел
О овој звучној датотеци [ ħ]  безвучни грлени безвучни задњонепчани (Хх/Hh) арч. хIал [ħaːl] → хал
О овој звучној датотеци [ ʜ]  безвучни епиглотални безвучни задњонепчани (Хх/Hh) свах. x̱adho [ʜaːɗo] → хадо

Остали могу бити бочни, истоветни са апроксимантима или псеудофрикативи:

МФА симбол Назив вибранта Српски еквивалент Запис Пример
О овој звучној датотеци [ ɬ]  бочни безвучни надзубни бочни надзубни апроксимант (Лл/Ll) исл. siglt [sɪɬt] → силт
О овој звучној датотеци [ ɮ]  бочни звучни надзубни бочни надзубни апроксимант (Лл/Ll) мон. долоо [tɔɮɔː] → толо
О овој звучној датотеци [ ɬ̥˔]  бочни безвучни савијени бочни надзубни апроксимант (Лл/Ll) ретки алофони примери
О овој звучној датотеци [ ʎ̥˔]  бочни безвучни предњонепчани бочни надзубни апроксимант (Лл/Ll) ретки алофони примери
О овој звучној датотеци [ ʟ̝̊]  бочни безвучни задњонепчани бочни надзубни апроксимант (Лл/Ll) ретки алофони примери
О овој звучној датотеци [ ʟ̝]  бочни звучни задњонепчани бочни надзубни апроксимант (Лл/Ll) ретки алофони примери
О овој звучној датотеци [ ʁ]  звучни ресични надзубни вибрант (Рр/Rr) узб. ёмғир [jɒmˈʁɨr] → јамрир
О овој звучној датотеци [ ʕ]  звучни грлени надзубни вибрант (Рр/Rr) ретки алофони примери
О овој звучној датотеци [ ʢ]  звучни епиглотални надзубни вибрант (Рр/Rr) ретки алофони примери
О овој звучној датотеци [ h]  безвучни глотални безвучни заднонепчани (Хх/Hh) кор. 호랑이 [ho̞ɾɐŋi] → хорани
О овој звучној датотеци [ ɦ]  звучни глотални безвучни заднонепчани (Хх/Hh) чеш. hora [ˈɦora] → хора

Сливени[уреди]

Африкати су сугласници чија артикулација започиње плозивом, а завршава се фрикативом. Они су дословно сливени, јер два, ретко три одвојена гласа чине један нови. Према подели завршног струјног гласа, они могу бити шушкави или не. Нешушкави се преносе одабиром оног гласа који се јаче артикулише. Примери таквог преноса су [pf][f] и [kx][k]. У случајевима у којима изговарање једног гласа одмах након другог не изискује напор, преносе се сви гласови. Примери су [ndr][ndr] и [ɢʁ][ɡr].

МФА симбол Назив африката Српски еквивалент Запис Пример
О овој звучној датотеци [ pɸ]  безвучни двоуснени безвучни уснено-зубни (Фф/Ff) ретки алофони примери
О овој звучној датотеци [ p̪f]  безвучни уснено-зубни безвучни уснено-зубни (Фф/Ff) нем. Pfeffer [ˈpfɛfər] → фефр
О овој звучној датотеци [ b̪v]  звучни уснено-зубни уснено-зубни апроксимант (Вв/Vv) цон. xilebvu [ˈʃilebvu] → шилеву
О овој звучној датотеци [ t̪θ]  безвучни зубни безвучни зубни (Тт/Tt) ретки алофони примери
О овој звучној датотеци [ d̪ð]  звучни зубни звучни зубни (Дд/Dd) ретки алофони примери
О овој звучној датотеци [ tɬ]  бочни безвучни надзубни спој /t̪/ и /l/ или /ɫ/ (Тл/Tl) шп. Xóchitl [ˈso̞tʃitɬ] → сочитл
О овој звучној датотеци [ dɮ]  бочни звучни надзубни спој /d̪/ и /l/ или /ɫ/ (Дл/Dl) шп. Brandl [ˈbrandɮ] → брандл
О овој звучној датотеци [ cç]  безвучни предњонепчани безвучни меки (Ћћ/Ćć) мађ. tyúk [cçuːk] → ћук
О овој звучној датотеци [ ɟʝ]  звучни предњонепчани звучни меки (Ђђ/Đđ) мађ. gyár [ɟʝaːr] → ђар
О овој звучној датотеци [ cʎ̥˔]  бочни безвучни предњонепчани спој /tɕ/ и /l/ или /ɫ/ (Ћл/Ćl) хадз. tlakate [cʎ̥˔akate] → ћлакате
О овој звучној датотеци [ kx]  безвучни задњонепчани безвучни задњонепчани (Кк/Kk) ретки алофони примери
О овој звучној датотеци [ ɡɣ]  звучни задњонепчани звучни задњонепчани (Гг/Gg) ретки алофони примери
О овој звучној датотеци [ kʟ]  бочни безвучни задњонепчани спој /k/ и /l/ или /ɫ/ (Кл/Kl) арч. лӀон [kʟol] → клол
О овој звучној датотеци [ ɡʟ]  бочни звучни задњонепчани спој /g/ и /l/ или /ɫ/ (Гл/Gl) ретки алофони примери
О овој звучној датотеци [ qχ]  безвучни ресични спој /k/ и /r/ (Кр/Kr) арч. кхъэ [qχa] → кра
О овој звучној датотеци [ ɢʁ]  звучни ресични спој /ɡ/ и /r/ (Гр/Gr) ретки алофони примери
О овој звучној датотеци [ ʡʜ]  безвучни епиглотални безвучни задњонепчани (Кк/Kk) ретки алофони примери

Шушкави африкати много су чешћи, а од њих десет у српском их има пет. То су звучни меки африкат /dʑ/, безвучни меки африкат /tɕ/, безвучни зубни африкат /t̪s̪/, безвучни тврди африкат /tʃ/ и звучни тврди африкат /dʒ/.[15] Незванично и најчешће у страним речима, постоји и звучни зубни африкат /d̪z̪/. Правопис српскога језика издат 2010, приликом описа транскрипције овог гласа (напомена при тачки 196), каже да се он записује као дз. Ипак није никаква грешка ако се глас изговара сливено, као један, познат и из наших [српских] дијалеката.[23]

МФА симбол Назив африката Српски еквивалент Запис Пример
О овој звучној датотеци [ t̪s̪]  безвучни зубни безвучни зубни (Цц/Cc) мађ. cica [ˈt̪s̪it̪s̪ɒ] → цица
О овој звучној датотеци [ d̪z̪]  звучни зубни звучни зубни (Дз/Dz) грч. τζάμι [ˈd̪z̪ami] → дзами
О овој звучној датотеци [ ts]  безвучни надзубни безвучни зубни (Цц/Cc) рум. preţ [prets] → прец
О овој звучној датотеци [ dz]  звучни надзубни звучни зубни (Дз/Dz) јап. [mʲiˈdzu͍] → мидзу
О овој звучној датотеци [ ʈʂ]  безвучни савијени безвучни тврди (Чч/Čč) сл. čakať [ˈʈ͡ʂakac] → чакаћ
О овој звучној датотеци [ ɖʐ]  звучни савијени звучни тврди (Џџ/) сл. džús [d͡ʐuːs] → џус
О овој звучној датотеци [ tʃ]  безвучни тврди безвучни тврди (Чч/Čč) итал. ciao [ˈtʃaːo] → чао
О овој звучној датотеци [ dʒ]  звучни тврди звучни тврди (Џџ/) тур. acı [äˈdʒɯ] → аџу
О овој звучној датотеци [ tɕ]  безвучни меки безвучни меки (Ћћ/Ćć) рус. чуть [tɕʉtʲ] → ћут
О овој звучној датотеци [ dʑ]  звучни меки звучни меки (Ђђ/Đđ) кор. 감자 [kɐmdʑɐ] → камђа

Праскави[уреди]

Плозиве карактерише изговор пред који је излаз ваздуха спречен. Од петнаестак, српски их има шест — по три звучна парњака. Врхом језика спречени су безвучни /t̪/ и звучни зубни плозив /d̪/, телом језика безвучни /k/ и звучни задњонепчани плозив /ɡ/, а уснама безвучни /p/ и звучни двоуснени плозив /b/.[15] Предњонепчани плозиви /c/ и /ɟ/ присутни су у македонском и чакавском наречју. Без потребе за преносом је глотални плозив О овој звучној датотеци /ʔ/ , који заправо представља наглашено одвајање слогова.

МФА симбол Назив плозива Српски еквивалент Запис Пример
О овој звучној датотеци [ p]  безвучни двоуснени безвучни двоуснени (Пп/Pp) порт. pai [paj] → пај
О овој звучној датотеци [ b]  звучни двоуснени звучни двоуснени (Бб/Bb) мк. убав [ˈubav] → убав
О овој звучној датотеци [ p̪]  безвучни уснено-зубни безвучни двоуснени (Пп/Pp) грч. σάπφει [ˈsap̪fi] → сапфи
О овој звучној датотеци [ b̪]  звучни уснено-зубни звучни двоуснени (Бб/Bb) грч. μπβανα [ˈb̪vana] → бвана
О овој звучној датотеци [ t̪]  безвучни зубни безвучни зубни (Тт/Tt) укр. брат [brɑt̪] → брат
О овој звучној датотеци [ d̪]  звучни зубни звучни зубни (Дд/Dd) пашт. ﺪﻮﻩ [ˈd̪wɑ] → два
О овој звучној датотеци [ t]  безвучни надзубни безвучни зубни (Тт/Tt) грч. τρία [ˈtria] → трија
О овој звучној датотеци [ d]  звучни надзубни звучни зубни (Дд/Dd) мађ. adó [ˈɒdoː] → адо
О овој звучној датотеци [ ʈ]  безвучни савијени безвучни зубни (Тт/Tt) хин. टालना [ʈaːl.naː] → тална
О овој звучној датотеци [ ɖ]  звучни савијени звучни зубни (Дд/Dd) тел. అఢరు [ʌɖʌru] → адару
О овој звучној датотеци [ c]  безвучни предњонепчани безвучни меки (Ћћ/Ćć) рум. chin [cin] → ћин
О овој звучној датотеци [ ɟ]  звучни предњонепчани звучни меки (Ђђ/Đđ) мађ. gyám [ ɟaːm] → ђам
О овој звучној датотеци [ k]  безвучни задњонепчани безвучни задњонепчани (Кк/Kk) груз. ქვა [kʰva] → ква
О овој звучној датотеци [ ɡ]  звучни задњонепчани звучни задњонепчани (Гг/Gg) кор. 메기 [meɡi] → меги
О овој звучној датотеци [ kp]  безвучни усненозадњонепчани спој /k/ и /p/ (Кп/Kp) мон. kpa [k͡pa] → кпа
О овој звучној датотеци [ ɡb]  звучни усненозадњонепчани спој /ɡ/ и /b/ (Гб/Gb) мон. gba [ɡ͡ba] → гба
О овој звучној датотеци [ q]  безвучни ресични безвучни задњонепчани (Кк/Kk) каз. ҡош [qụʂ] → куш
О овој звучној датотеци [ ɢ]  звучни ресични звучни задњонепчани (Гг/Gg) перс. غذا [ɢæˈzɒ] → геза
О овој звучној датотеци [ ʡ]  епиглотални плозив безвучни задњонепчани (Кк/Kk) арч. гӀарз [ʡarz] → карз

Треперни[уреди]

Вибрант је сугласник приликом чијег изговора артикулатори трепере. Од седам вибранта укупно, српски језик има само један — надзубни вибрант /r/.[15] Међутим, остали вибранти су му веома слични ако се звучање узима у обзир.

МФА симбол Назив вибранта Српски еквивалент Запис Пример
О овој звучној датотеци [ ʙ]  двоуснени вибрант звучни двоуснени (Бб/Bb) абх. путу [puʙu] → пубу
О овој звучној датотеци [ r̪]  зубни вибрант надзубни вибрант (Рр/Rr) мађ. [r̪oː] → ро
О овој звучној датотеци [ r]  надзубни вибрант надзубни вибрант (Рр/Rr) алб. rrush [ruʃ] → руш
О овој звучној датотеци [ r̥]  безвучни надзубни вибрант надзубни вибрант (Рр/Rr) исл. hrafn [ˈr̥apn̥] → рапн
О овој звучној датотеци [ ɽr]  савијени вибрант надзубни вибрант (Рр/Rr) ретки алофони примери
О овој звучној датотеци [ ʀ]  ресични вибрант надзубни вибрант (Рр/Rr) хеб. ירוק [jaˈʀok] → јарок
О овој звучној датотеци [ ᴙ]  епиглотални вибрант надзубни вибрант (Рр/Rr) ретки алофони примери

Убачајници[уреди]

Имплозиви су сугласници, плозиви или африкати, код којих је присутан и гркљански начин артикулације (уз плућни). Нема их у индоевропским језицима, па ни у српском. Укупно их је дванаест, а чешћи су звучни од безвучних.

МФА симбол Назив вибранта Српски еквивалент Запис Пример
О овој звучној датотеци [ ƥ]/[ ɓ̥]  безвучни двоуснени безвучни двоуснени (Пп/Pp) ретки алофони примери
О овој звучној датотеци [ ɓ]  звучни двоуснени звучни двоуснени (Бб/Bb) мон. ‘balœ [ɓálə́] → бала
О овој звучној датотеци [ ɗ̪ ]  звучни зубни звучни зубни (Дд/Dd) ретки алофони примери
О овој звучној датотеци [ ƭ]/[ ɗ̥ ]  безвучни надзубни безвучни зубни (Тт/Tt) ретки алофони примери
О овој звучној датотеци [ ɗ]  звучни надзубни звучни зубни (Дд/Dd) вијет. đuôi [ɗuəj] → дуој
О овој звучној датотеци [ ᶑ]  звучни савијени звучни зубни (Дд/Dd) ретки алофони примери
О овој звучној датотеци [ ƈ]/[  ʄ̥ ]  безвучни предњонепчани безвучни меки (Ћћ/Ćć) ретки алофони примери
О овој звучној датотеци [ ʄ]  звучни предњонепчани звучни меки (Ђђ/Đđ) свах. jana [ ʄana] → ђана
О овој звучној датотеци [ ƙ]/[ ɠ̊ ]  безвучни задњонепчани безвучни задњонепчани (Кк/Kk) свах. ukuza [uˈƙuːza] → укуза
О овој звучној датотеци [ ɠ]  звучни задњонепчани звучни задњонепчани (Гг/Gg) ретки алофони примери
О овој звучној датотеци [ ʠ]/[ ʛ̥ ]  безвучни ресични безвучни задњонепчани (Кк/Kk) ретки алофони примери
О овој звучној датотеци [ ʛ]  звучни ресични звучни задњонепчани (Гг/Gg) ретки алофони примери

Избачајници[уреди]

Ејективи су безвучни сугласници код којих при изговору долази до затварања гркљана. Дакле, ваздух се избацује из гркљана, док плућа мирују. Нема их у индоевропским језицима, па ни у српском. Укупно их има двадесетак. Неки су праскави (плозиви):

МФА симбол Назив ејектива Српски еквивалент Запис Пример
О овој звучној датотеци [ pʼ]  двоуснени праскави безвучни дбоуснени плозив (Пп/Pp) јер. պոչ [pʼotʃʰ] → поч
О овој звучној датотеци [ t̪ʼ]  зубни праскави безвучни зубни плозив (Тт/Tt) ретки алофони случајеви
О овој звучној датотеци [ ť]  надзубни праскави безвучни зубни плозив (Тт/Tt) груз. ტიტა [tʼitʼa] → тита
О овој звучној датотеци [ cʼ]  предњонепчани ејектив безвучни меки африкат (Ћћ/Ćć) ретки алофони случајеви
О овој звучној датотеци [ ʈʼ]  савијени праскави безвучни зубни плозив (Тт/Tt) ретки алофони случајеви
О овој звучној датотеци [ kʼ]  задњонепчпани праскави безвучни задњонепчпани плозив (Кк/Kk) арч. кIан [kʼan] → кан
О овој звучној датотеци [ qʼ]  ресични праскави безвучни задњонепчпани плозив (Кк/Kk) арч. къам [qʼam] → кам

Неки су струјне природе (фрикативи):

МФА симбол Назив ејектива Српски еквивалент Запис
О овој звучној датотеци [ ɸʼ]  двоуснени струјни ејектив уснено-зубни фрикатив (Фф/Ff)
О овој звучној датотеци [ fʼ]  уснено-зубни струјни ејектив уснено-зубни фрикатив (Фф/Ff)
О овој звучној датотеци [ θʼ]  зубни струјни ејектив безвучни зубни плозив (Тт/Tt)
О овој звучној датотеци [ sʼ]  надзубни струјни ејектив безвучни зубни сибилант (Сс/Ss)
О овој звучној датотеци [ ɬʼ]  бочни надзубни струјни ејектив безвучни зубни сибилант (Сс/Ss)
О овој звучној датотеци [ ʃʼ]  тврди струјни ејектив безвучни тврди фрикатив (Шш/Šš)
О овој звучној датотеци [ ʂʼ]  савијени струјни ејектив безвучни тврди фрикатив (Шш/Šš)
О овој звучној датотеци [ çʼ]  предњонепчани струјни ејектив безвучни задњонепчани фрикатив (Хх/Hh)
О овој звучној датотеци [ ɕʼ]  меки струјни ејектив безвучни тврди фрикатив (Шш/Šš)
О овој звучној датотеци [ x’]  задњонепчани струјни ејектив безвучни задњонепчани фрикатив (Хх/Hh)
О овој звучној датотеци [ χʼ]  ресични струјни ејектив безвучни задњонепчани фрикатив (Хх/Hh)

Неки су сливене природе (африкати):

МФА симбол Назив ејектива Српски еквивалент Запис Пример
О овој звучној датотеци [ tθʼ]  зубни сливени ејектив безвучни зубни плозив (Тт/Tt) ретки алофони случајеви
О овој звучној датотеци [ tsʼ]  надзубни сливени ејектив безвучни зубни африкат (Цц/Cc) јер. ծառ [t͡sʼɑr] → цар
О овој звучној датотеци [ tɬʼ]  бочни надзубни сливени ејектив спој /t̪/ и /l/ или /ɫ/ (Тл/Tl) ретки алофони случајеви
О овој звучној датотеци [ tɕʼ]  меки сливени ејектив безвучни меки африкат (Ћћ/Ćć) ретки алофони случајеви
О овој звучној датотеци [ cçʼ]  предњонепчани сливени ејектив безвучни меки африкат (Ћћ/Ćć) ретки алофони случајеви
О овој звучној датотеци [ c͡ʎ̝ʼ]  бочни предњонепчани сливени ејектив спој /tɕ/ и /l/ или /ɫ/ (Ћл/Ćl) хадз. dlaggwa [cʎ̝̥ʼakxʷ’a] → ћлаква
О овој звучној датотеци [ tʃʼ]  тврди сливени ејектив безвучни тврди африкат (Чч/Čč) јер. ճյուղ [t͡ʃʼiʊ̯ʁ] → чивр
О овој звучној датотеци [ ʈʂʼ]  савијени сливени ејектив безвучни тврди африкат (Чч/Čč) ретки алофони случајеви
О овој звучној датотеци [ kxʼ]  задњонепчани сливени ејектив безвучни задњонепчани плозив (Кк/Kk) хадз. dlaggwa [cʎ̝̥ʼakxʷ’a] → ћлаква
О овој звучној датотеци [ k͡ʟ̝ʼ]  бочни задњонепчани сливени ејектив спој /k/ и /l/ или /ɫ/ (Кл/Kl) ретки алофони случајеви
О овој звучној датотеци [ qχʼ]  ресични сливени ејектив безвучни задњонепчани плозив (Кк/Kk) ретки алофони случајеви

Цоктави[уреди]

Кликови су тип сугласника који се изговарају и улазним (ингресивним) и излазним (оралним) механизмом изговора. Ваздух се усисава у усну дупљу, где су две препреке — једна у предњем делу усне дупље, друга у задњем. При усисавању ваздуха уклања се предња препрека. Кликови, са изузетком паралингвистичких гласова, постоје само у афричким.

Они се услед несличности ни са једним другим гласом на српски не могу ни транскрибовати, али, како их је ипак немогуће изоставити, употребљава се Киршенбаумова транскрипција. Ипак, потребно је имати у виду да се у језичкој традицији цоктави сугласници малтене никад не преносе и у потпуности занемарују (нпр. језик коса, не ктлоса или слично).

МФА симбол Киршенбаум Назив клика Српски еквивалент Пример
О овој звучној датотеци [ ʘ]  p.! слаб двоуснени клик слаб увучени пољубав [ʘoa] = поа
О овој звучној датотеци [ ʘ̬]  b.! звучни двоуснени клик јак увучени пољубац [ʘ̬ox] = бох
О овој звучној датотеци [ ʘ̃]  m.! назални двоуснени клик увучени пољубац кроз нос [ʘ̃i] = ми
МФА симбол Киршенбаум Назив клика Српски еквивалент Пример
О овој звучној датотеци [ ǀ]/[ ʇ]  t! слаб зубни клик слабо цоктање кроз зубе [ǀʰeta] = [ʇʰeta] = тета
О овој звучној датотеци [ ǀ̬]/[ ʇ̬]  d! звучни зубни клик јако цоктање кроз зубе [ǀ̬iriku] = [ʇ̬iriku] = дирику
О овој звучној датотеци [ ǀ̃]/[ ʇ̃]  n! назални зубни клик зубно цоктање кроз нос [miǀ̃a] = [miʇ̃a] = мина
МФА симбол Киршенбаум Назив клика Српски еквивалент Пример
О овој звучној датотеци [ ǃ]/[ ʗ]  t.! слаб надзубни клик слабо клокотање језика [laǃo] = [laʗo] = лато
О овој звучној датотеци [ ǃ̬]/[ ʗ̬]  d.! звучни надзубни клик јако клокотање језика [kaᶢǃa] = [kaʗ̬a] = када
О овој звучној датотеци [ ǃ̃]/[ ʗ̃]  n.! назални надзубни клик клокотање језика кроз нос [teǃ̃e] = [teʗ̃e] = тене
МФА симбол Киршенбаум Назив клика Српски еквивалент Пример
О овој звучној датотеци [ ǁ]/[ ʖ]  tl! слаб бочни клик слабо цоктање ка страни уста [eǁek] = [eʖek] = етлек
О овој звучној датотеци [ ǁ̬]/[ ʖ̬]  dl! звучни бочни клик јако цоктање ка страни уста [ǁ̬ai] = [ʖ̬ai] = длаи
О овој звучној датотеци [ ǁ̃]/[ ʖ̃]  nl! назални бочни клик бочно цоктање кроз нос [ǁ̃àŋ] = [ʖ̃àŋ] = нлан
МФА симбол Киршенбаум Назив клика Српски еквивалент Пример
О овој звучној датотеци [ ǂ]/[ ʄ]  c! слаб предњонепчани клик слабо обично цоктање [ǂʰabá] = [ʄʰabá] = ћаба
О овој звучној датотеци [ ǂ̬]/[ ʄ̬]  J! звучни предњонепчани клик јако обично цоктање [ǂ̬òː] = [ʄ̬òː] = ђо
О овој звучној датотеци [ ǂ̃]/[ ʄ̃]  n^! назални предњонепчани клик обично цоктање кроз нос [ǂ̃ûm] = [ʄ̃ûm] = њум

Напомене[уреди]

  1. Готово затворен готово предњи нелабијализован самогласник /ɪ/ преноси се као предњонепчани апроксимант /j/ када се налази до другог самогласника. Примери таквог преноса су Еј-Би-Си (ABC [.eɪ.bi'si]; не Еи-Би-Си) и Мајкл (Michael [ˈmaɪkəl]; не Маикл).

Референце[уреди]

  1. „Transkripcija (lot. transcriptio – perrašymas)”. Tarptautinių žodžių žodynas Приступљено 11. 1. 2013.. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 „Prilagođeno pisanje (transkripcija) imena iz stranih jezika”. Prijemni Infostud Приступљено 11. 1. 2013.. 
  3. „Phonemic (Broad) Transcription of Australian English”. MacQuaire University Приступљено 11. 1. 2013.. 
  4. International Phonetic Association (IPA), Handbook.
  5. MacMahon, Michael K. C. (1996). „Phonetic Notation”. In P. T. Daniels and W. Bright (eds.). The World's Writing Systems. New York: Oxford University Press. pp. 821–846. ISBN 978-0-19-507993-7. 
  6. Wall, Joan (1989). International Phonetic Alphabet for Singers. Pst. ISBN 978-1-877761-50-8. 
  7. „IPA: Alphabet”. UCL Division of Psychology and Language Sciences Приступљено 11. 1. 2013.. 
  8. „Current IPA chart” (PDF). UCL Division of Psychology and Language Sciences Приступљено 11. 1. 2013.. 
  9. Пешикан, Јерковић & Пижурица (2010), стр. 250.
  10. Мирза и Бупати победници, Радио-телевизија Србије, приступљено 11. 1. 2013. 
  11. Србија у Лондону, Влада Републике Србије, приступљено 11. 1. 2013. 
  12. Ана и Ноле међу најпопуларнијима на Интернету, Глас Српске, приступљено 11. 1. 2013. 
  13. Веснина и Мирза пласирале су полуфинале Ролан-Гароса, Глас Русије, приступљено 11. 1. 2013. 
  14. Brown, Wayles; Alt, Theresa (2004), A Handbook of Bosnian, Serbian and Croatian, SEELRC, приступљено 11. 1. 2013. 
  15. 15,0 15,1 15,2 15,3 15,4 15,5 15,6 15,7 15,8 Morén, Bruce (2005), Consonant-Vowel Interactions in Serbian: Features, Representations and Constraint Interactions, Center for Advanced Study of Theoretical Linguistics, Tromsø, приступљено 11. 1. 2013. 
  16. Pavešić, Eugenija; Lončarić, Mijo; Malić, Dragica; Znika, Marija; Zečević, Vesna (1997), Hrvatska gramatika, Školska knjiga, ISBN 978-953-0-40010-8, »Pri njegovu su izgovoru govorni organi najprije u položaju sličnom kao pri izgovoru glasa i, a onda postupno prelaze u položaj za izgovor glasa e. U hrvatskom književnom jeziku dvoglasnik je ie ravan diftong.« 
  17. Kapović, Mate (2007), „Hrvatski standard - evolucija ili revolucija?”, Jezikoslovlje 8 (1): 61–76, »Iako se odraz dugoga jata u kojem ijekavskom govoru možda i može opisati kao dvoglas, on tu u standardu sasma sigurno nije. Taj tobožnji dvoglas treba maknuti iz priručnikâ standardnoga jezika jer nema nikakve koristi od uvođenja fantomskih fonema bez ikakve podloge u standardnojezičnoj stvarnosti.« 
  18. Grammar of the Macedonian language, pp. 102, Stojka Bojkovska, Prosvetno Delo, Skopje 2008,
  19. „Donijet Pravopis crnogorskog jezika”. 9. 7. 2009.. Архивирано из оригинала на датум 1. 10. 2010. Приступљено 11. 1. 2013.. 
  20. „Dva nova slova u pravopisu”. 10. 7. 2009.. Архивирано из оригинала на датум 22. 7. 2010. Приступљено 11. 1. 2013.. 
  21. „Montenegrin authorities introduce new alphabet”. B92. 16. 8. 2010. Приступљено 11. 1. 2013.. 
  22. Пешикан, Јерковић & Пижурица (2010), стр. 260.
  23. Пешикан, Јерковић & Пижурица (2010), стр. 173.

Литература[уреди]

  • Пешикан, Митар; Јерковић, Јован; Пижурица, Мато (2010). „Прилагођено писање имена из страних језика (транскрипција)”. Правопис српскога језика. Нови Сад: Матица српска. ISBN 978-86-7946-079-0.