Црника — разлика између измена
| Ред 26: | Ред 26: | ||
[[Slika:Quercus ilex0.jpg|left|thumb|Лишће и ресе у пролеће]] |
[[Slika:Quercus ilex0.jpg|left|thumb|Лишће и ресе у пролеће]] |
||
==Еколошки |
==Еколошки захтеви== |
||
У |
У млађем добу подноси пуно сенке, док старијим стаблима треба пуно [[светлост|светла]]. Добро подноси [[суша|сушу]]. У подручју на коме црника углавном расте, у [[лето|летњим]] месецима, понекад једва падне по која кап [[киша|кише]]. Прилагодио се на сушу кожастим [[лист]]овима, увученим [[пора]]ма, великом [[корен]]овом мрежом и др. Врло је осетљив на ниске [[температура|температуре]] [[ваздуха]]а и [[тло|тла]]. Клице не подносе температуре испод нуле, а [[камбијум]] [[стабиљка|стабиљке]] може поднети и до –25°C. Отпорна је на високе температуре. Нема велике захтеве према тлу. Избојна снага из [[пањ]]а је велика. Стабла црнике порасла из [[семе]]на могу да доживе до 1000 година. |
||
{{commons|Quercus ilex}} |
{{commons|Quercus ilex}} |
||
Верзија на датум 9. август 2008. у 15:29
| Црника | |
|---|---|
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | Q. ilex
|
Храст црника (lat. Quercus ilex) је зимзелено дрво из рода храстова, породице Fagaceae.
Распрострањеност
Успијева у Средоземљу. Аутохтона је врста у Хрватској. Расте у Далмацији, Истри и на отоцима Хрватског приморја. Најважнија је врста средоземне зимзелене шумске вегетације. У различитим је стањима деградације од макије до љутих кршких приобалних камењара, попут голог дијела отока Пага.
Изглед
Расте 10 до 20 метара увис, у зависности од станишта. Кора млађег дебла је сива и глатка. Изданци су длакави. Лишће је јајолико или дугуљасто, 3-7 цм дуго, зашиљеног врха, равних ивица на одраслим примерцима или оштро тестерасто на изданцима. Одозго је тамнозелено и сјајно, а одоздо бело-длакаво и кожасто. Петељка је кратка. Плод је жир. По више њих налазе се на заједничкој стапци, а љуске купуле чврсто су прилегле и длакави. Дрво је тешко и тврдо.
Еколошки захтеви
У млађем добу подноси пуно сенке, док старијим стаблима треба пуно светла. Добро подноси сушу. У подручју на коме црника углавном расте, у летњим месецима, понекад једва падне по која кап кише. Прилагодио се на сушу кожастим листовима, увученим порама, великом кореновом мрежом и др. Врло је осетљив на ниске температуре ваздухаа и тла. Клице не подносе температуре испод нуле, а камбијум стабиљке може поднети и до –25°C. Отпорна је на високе температуре. Нема велике захтеве према тлу. Избојна снага из пања је велика. Стабла црнике порасла из семена могу да доживе до 1000 година.
