Dženson Baton

Dženson Baton
Dženson Baton na Velikoj nagradi Malezije 2010
Лични подаци
Датум рођења	19. januar 1980.
Место рођења	Frum, Ujedinjeno Kraljevstvo
Држављанство	Britanac
Статистика каријере
Број трка	180
Шампионати	1 (2009.)
Победе	9
Подијуми	27
Пол позиција	7
Најбржи кругови	2

Dženson Baton (engl. Jenson Button) rođen je 19. januara 1980. u Frumu. Karijera vozača F1 počela je 2000. godine u BMW Williams-u i tu sezonu završio je na osmom mestu. 2001. nije bila njegova godina jer je osvojio samo dva boda vozeći za Benetton Renault i završio je sezonu na 17. mestu. Međutim 2002. godine takođe za Reno završava sezonu na sedmom mestu. 2003. godine prelazi u BAR Hondu i sezonu završava na devetom mestu. Njegova najbolja sezona bila je 2004. godine kad završava na trećem mestu, a te sezone ispred njega bila su samo dva Ferarija. Sezonu 2005. završava na devetom mestu. 2006. i 2007. godine ponovo vozi za Hondu. 2009, kao vozač Bron GP-a postaje svetski šampion. Završio je karijeru 2016. kao vozač Maklarena. U 2017. je nastupio kao zamena na VN Monaka, pošto je Fernando Alonso vozio 500 milja Indijanapolisa.

Каријера возача Формуле 1

[[Вилијамс(2000)]]

Након освојеног трећег места у сезони 1999 у британској Формули 3, Џенсон Батон је добио прилику да 2000. тестира за Вилијамс. Импресиониравши власника тима Френка Вилијамса, Батон је добио место возача у тиму за сезону 2000, a тимски колега му је био Немац Ралф Шумахер. Дебитантска сезона је за Батона протекла прилично солидно - с обзиром на то да је имао само 20 година, а Вилијамс се налазио у периоду адаптације у сарадњи са својим новим снабдевачем моторима, немачким БМВ-ом, Батом је освојио укупно 12 бодова, наспрам Шумахерових 24, а најбољи резултати су му била два четврта места. Већ на другој трци сезоне у Бразилу, Батон је успео да освоји шесто место, чиме је постао најмлађи освајач бода у историји спорта (овај рекорд остао је на снази све до 2007, када га је срушио Себастијан Фетел). Међутим, већ током половине сезоне, Вилијамс је објавио да ће уз Ралфа Шумахера од 2001. возити највећа звезда америчке КАРТ серије и актуелни победник легендарне трк 500 миља Индијанополиса, Хуан Пабло Монтоја. С обзиром на то да је Батон имао уговор са Вилијамсом на четири године, прослеђен је на позајмицу у Бенетон на две године, са опцијом да га Вилијамс врати у тим 2003.

[[Бенетон(2001-2002)]] Сезона 2001. је и за Батона и за Бенетон прошла катастрофално - тим је освојио само 14 бодова и освојио тек седмо место у шампионату, док је Батон освојио само два бода, наспрам 12 тимског колеге Трулија, а једине бодове освојио је петим местом на ВН Немачке. С обзиром на то да је још 2000. француски произвођач Рено купио Бенетон, ова сезона је за тим била само транзициона, јер се чекала 2002. и потпуно преузимање од стране Реноа, када је и промењено име тима у Рено Ф1. 2002. је прошла нешто боље и по Батона и по Рено, јер је освојено 23 бода и четврто место у шампионату, а Батон је успео да надмаши тимског колегу Трулија, са 14 освојених бодова наспрам Трулијевих 9. Ипак, ово није било довољно да Батон задржи место у тиму - шеф тима, Флавио Бриаторе је одлучио да отпусти Батона и замени га младим шпанским возачем Фернандом Алонсом. Батону је одмах за 2003. понуђен уговор од стране БАР-Хонде, тимом који је имао велике амбиције, а уговор је потписан на две године, са опцијом продужетка на још две.

[[БАР, Хонда и Брон ГП (2003-2009)]] У сезони 2003, Батон је у потпуности надмашио свог тимског колегу, шампиона из 1997, Жака Вилнева, који је у тиму био већ пет сезона и наметнуо се као лидер тима за будуће сезоне. Вилнев је отпуштен једну трку пре краја сезоне, јер је освојио само четири бода, а Батон је окончао сезону са 17, уз још два четврта места као најбољим резултатима у сезони - још увек је чекао на свој први подијум. Чекање, међутим, није трајало још дуго. У сезони 2004, БАР-Хонда се показао као други најбољи тим у Формули 1, иза недодирљивог Ферарија и Михаела Шумахера. Већ на другој трци сезоне, у Малезији, Батон је освојио свој дуго ишчекивани подијум, освојивши треће место. Исти резултат поновио је већ на следећој трци у Бахреину, а доласком Формуле 1 у Европу, на четвртој трци сезоне у Сан Марину, Батон је освојио и прву пол позицију у каријери. Ипак, није успео да је претвори у победу, јер су Ферари и Шумахер били пребрзи у трци, али је другим местом Батон остварио свој најбољи резултат у каријери, а истовремено и најбољи резултат тима БАР у историји. Сјајна 2004. се наставила до самог краја сезоне - Батон је након Сан Марина још чак седам пута био на подијуму, освојивши три друга и четири трећа места. Вероватно најбољу трку у дотадашњем делу каријере Батон је извезао на ВН Немачке, када је са 13. места дошао до другог. Сезону је завршио са 10 подијума у 18 трка, 85 бодова наспрам 34 тимског колеге Такуме Сата, и освојио треће место у шампионату возача, док је БАР освојио друго место у конкуренцији конструктора. Међутим, уз сјајне резултате на стази, сезону је обележила и једна велика контроверза - у лето 2004. Батон је објавио да се већ од следеће сезоне, 2005, враћа у Вилијамс, на шта је БАР реаговао притужбом судском телу Формуле 1 задуженом за решавање спорова у вези уговора, тврдећи да има валидан уговор са Батоном за сезону 2005. Судско тело Ф1 је на крају пресудило у корист БАР-а за сезону 2005, док је Батон био слободан да потпише уговор са Вилијамсом за сезону 2006, изјавивши да је разочаран оваквом одлуком и да ће се сигурно вратити у Вилијамс у сезони 2006.

2005. је представљала контраст у односу на претходну сезону. БАР се на прве три трке мучио и са брзином и са поузданошћу, па је Батон одустао на свакој од уводне три трке у сезони. Изгледало је да је тим ипак пронашао решење за своје проблеме доласком у Европу, јер је Батон освојио подијум у Сан Марину, а тимски колега Сато пето место, чиме је освојено десет бодова. Међутим, након трке догодио се велики скандал. Утврђено је да је БАР имао скривени дупли танк за гориво, и да су болиди тима били чак 5.4 килограма лакши од минималне предвиђене тежине за Ф1 болид. Због овога, Батон и Сато су дисквалифковани са ВН Сан Марина, чиме му је одузет подијум, а тиму сви бодови. Истовремено, ФИА је утврдила да је БАР намерно варао, због чега је екипи као казна забрањен наступ на следеће две трке, у Шпанији и Монаку. Батон је трку у Монаку провео као трећи коментатор британског ИТВ-а, уз Мартина Брандла и Џејмса Алена. Након одрађене суспензије, тиму су биле потребне три трке да би напокон дошли до првих бодова у сезони, Батоновим четвртим местом у Француској, након чега су за БАР и Енглеза кренули бољи дани - Батон је сваку трку до краја сезоне завршио у бодовима, уз два освојена подијима (трећа места) у Немачкој и Белгији. Још једном је сезона за Батона била занимљива и ван стазе - Енглез је током тркачког викенда у Мађарској, пред одлазак на летњу паузу, саопштио да не жели да вози за Вилијамс у 2006, са којим је имао валидан уговор који је ступао на снагу 1. јануара 2006, јер је Вилијамс изгубио БМВ као снабдевача моторима и великог финансијера тима за сезону 2006, јер се немачки произвођач одлучио да купи Заубер и од 2006. оформи сопствени тим. Истовремено, Хонда је постала већински власник БАР-а, одлучила да за 2006. промени име тима у Хонда и била спремна да уложи још већи новац за успехе, па је Батон изјавио да сматра да је Хонда његова најбоља шанса за титулу у будућности. Спор је на крају разрешен тако што је Батон уз помоћ Хонде откупио свој уговор са Вилијамса за око 20 милиона фунти, и истовремено потписао нови, дугогодишњи уговор са Хондом, изразивши захвалност Френку Вилијамсу на разумевању за његову одлуку. 2005. је Батон завршио на деветом месту у шампионату, са 37 бодова, а његов тим на шестом месту у конкуренцији конструктора, са 38 бодова - тимски колега Сато освојио је само један бод, па се Хонда одлучила да га за сезону 2006, упркос томе што се ради о јапанском возачу, замени искусним Бразилцем Рубенсом Баричелом, који је напустио Ферари после 6 сезона.

У сезону 2006. ушло се са великим очекивањима - промена правила везана за моторе и квалификације, велика финансијска улагања Хонде и добра зимска тестирања дала су наду Батону да би после пуних шест година у спорту могао да забележи прву победу у Формули 1. Ипак, на отварању сезоне у Бахреину, Хонда је била видно спорија од Реноа и Ферарија, али је Батон завршио и иза Раиконена у Мекларену, упркос томе што је Финац кренуо са последњег места., тако да је Батон прву трку у сезони завршио на четвртом месту, иза Алонса, Шумахера и Раиконена. На другој трци у Малезији, Батон је освојио треће место, иза два Реноа, што му је донело 13. подијум у каријери. На ВН Аустралије, Батон је освојио другу пол позицију у каријери, али је у трци био немоћан против Реноа и Мекларена. Да ствари буду још горе, мотор му је експлодирао у последњој кривини последњег круга у трци, практично на самом циљу, а тим му је преко радија наредио да не пређе циљ, јер су сматрали да је свеж мотор без казне за трку у Сан Марину боља опција од шестог места и казне померањем 10 места уназад за трку у Сан Марину (уколико болид не заврши трку, возач је могао да без казне промени мотор за следећу, иако је мотор морао да издржи две трке). На трци у Сан Марину, Батон је освојио друго место у квалификацијама, а тимски колега Баричело треће. Међутим, поново је фалила брзина у трци да би се борио са Фераријем и Реноом, а грешка у боксу га је коштала још неколико позиција - Батон је завршио тек на седмом месту, а Баричело на десетом. На следећих седам трка, Батон је успео да само једном заврши у бодовима, шестим местом у Шпанији, док је Баричелу ишло боље након лошег старта сезоне, па су после трке у Француској и он и Батон имали по 16 бодова. Изгледало је као да ће то бити још једна сезона за заборав за Енглеза, али се све променило од ВН Немачке. Батон је освојио четврто место, а онда, на следећој трци у Мађарској, спектакуларном вожњом по киши, са 14. места у квалификацијама, стигао на невероватан начин до прве победе у каријери, у својој 113. трци. Само је Јарну Трулију (119) и Рубенсу Баричелу (123) било потребно више трка да би дошли до своје прве победе, иако је Батон и тада био још увек млад, са 26 година. До краја сезоне, Хонда је успела да дође до четвртог места у шампионату конструктора, иако су на крају 2006. били евидентно бржи чак и од Мекларена, али је "понестало" трка да би дошли до трећег места. Батон је сезону завршио трећим местом у Бразилу и укупно 56 бодова.

2007. и 2008. су представљале праву катастрофу по Хонду и Батона. Хонда се одлучила на радикалну промену дизајна свог болида, што ју је, уместо да их приближи врху, бацило на само дно поретка у 2007. Добра вожња Батона у Кини по киши, на претпоследњој трци сезоне, сачувала је донекле тим од срамоте да заврши у поретку иза свог Б-тима, Супер Агурија. Батон је сезону окончао са само 6 бодова (Баричело није освојио ниједан), а Хонда на деветом месту у конкуренцији конструктора од 11 тимова, оставивши иза себе само Супер Агури и Спајкер. Оптимизам Батону и његовим навијачима донела је вест из новембра 2007, да ће се Хонди од 2008. као шеф тима придружити Рос Брон, дугогодишњи технички директор Ферарија, који је са ове позиције водио италијански тим до пет узастопних возачких титула и шест узастопних конструкторских титула. Брон је одмах одлучио да отпише сезону 2008. и спрема Хонду за сезону 2009, у којој су ступала на снагу радикална промена правила која су се односила на аеродинамику. 2008. је била најгора сезона у Батоновој каријери, у којој је освојио само 3 бода (Баричело је освојио 11, укључујући и један подијум на кишној трци у Британији). У децембру 2008, Хонда је објавила шокантну вест да је због Светске економске кризе одлучила да се повуче из Формуле 1 са моменталним ефектом, што је значило да је Батон остао без вожње за сезону 2009. Ситуација је била веома тешка - у фабрици је стајао болид у кога је уложен огроман новац и који је дуго припреман за предстојећу сезону, али заинтересованих купаца није било, па је изгледало да ће Батон и Баричело остати без места у спорту за сезону 2009. Међутим, 6. марта 2009, само три недеље пре прве трке у Аустралији, Рос Брон, шеф тима, заједно са Ником Фрајом, успевају да обезбеде финансијска средства за такмичење у сезони 2009, као и Мерцедесове моторе, а Хонда му је у томе помогла продајом тима и своје фабрике за симболични један долар. Тим је преименован у Брон ГП, а као возачи су остали Батон и Баричело.

3 дана после продаје Брону, тим је показао огроман потенцијал и импресионирао најбржим временима оствареним на тесту у Барселони, да би најбрже време од свих тимова поставили и у Хересу. Изгледало је да је Брон ГП заиста вансеријски болид, и да је Хонда након толико година чекања и улагања одлучила да се повуче баш у тренкутку када су направили потенцијално победнички болид. Ово се испоставило тачним у Аустралији, на првој трци сезоне, када је Батон победио са пол позиције, а Баричело завршио на другом месту. Батон је исти подухват направио и у Малезији, победивши други пут узастопно са пол позиције. Киша на ВН Кине је донела Батону треће место, а онда је наступила апсолутна доминација - Батон је победио на четири трке узастопно - у Бахреину, Шпанији, Монаку и Турској, чиме је отворио сезону са 6 победа у 7 трка. Већ тада је изгледало да је титула практично решена, иако је до краја остало још чак 10 трка, јер је Батон имао 61 бод, другопласирани Баричело 35, а трећепласирани Фетел 29. Међутим, тим је био у озбиљним финансијским проблемима, јер осим Вирџина, компаније аустралијског бизнисмена Ричарда Бренсона, тим није имао друге спонзоре, а ослањао се и на лични новац Роса Брона и Ника Фраја. И заиста, мањак новца и улагања у развој је био евидентан и по резултатима након ВН Турске - испоставило се да је то била и последња Батонова победа у сезони (Баричело је победио на ВН Европе и ВН Италије), али је предност коју је остварио у првих седам трка, као и напредак Мекларена и Ферарија, који су се умешали у борбу за победе након ВН Немачке (када је изгледало да ће доминацију од Брона преузети Ред Бул), била довољна да Батон освоји шампионску титулу у сезони 2009, осигуравши је петим местом на претпоследњој трци сезоне у Бразилу. Сезону је окончао трећим местом у Абу Дабију, а коначан учинак је гласио - Батон је освојио титулу у конкуренцији возача са 95 бодова, 11 више од Себастијана Фетела из Ред Була и 18 више од тимског колеге Баричела, док је Брон ГП освојио титулу у конкукренцији конструктора.

[[Мекларен (2010-2016)]]

Рос Брон је продао тим Мерцедесу у новембру 2009, а немачки произвођач планирао да у тим доведе Ника Розберга и врати из пензије седмоструког шампиона Михаела Шумахера, само два дана након продаје тима Мерцедесу, Џенсон Батон је саопштио да ће од 2010. возити за Мекларен, потписавши са енглеским тимом трогодишњи уговор.