Формула 1 — сезона 2010

С Википедије, слободне енциклопедије
Сезона 2010
← 2009
2011 →
Себастијан Фетел - најмлађи освајач наслова икада
Фернандо Алонсо - друго место, свега 4 бода иза првака
Марк Вебер - тимски колега првака, завршио је сезону на трећем месту
Ред Бул - првак у такмичењу конструктора

2010. године је била 61. сезона Формуле 1. Пре старта сезоне шампион из 2009-е Џенсон Батон је прешао у Макларен, док је браниоца конструкторске титуле Брон ГП, купио Мерцедес и променио је име у Мерцедес ГП.[1] У новој сезони се вратио најуспешнији такмичар у исторуји Формуле 1 Михаела Шумахера након две године паузирања. А такође ће се такмичити три нова тима: Хиспанија рејсинг, Вирџин Рејсинг и Лотус Ф1 тим. Прва трка сезоне 2010. је одржана 14. марта у Бахреину

Ред Бул је освојио своју прву конструкторску титулу двоструком победом у Бразилу, трку пре краја шампионата, док је Себастијан Фетел такође осовјио своју прву шампионску титулу, у последњој трци шампионта и тиме постао најмлађи шампион Формуле 1 у историји дугој преко шест деценија.

Тимови и возачи[уреди | уреди извор]

Тим Гуме Бр. Возачи
Уједињено Краљевство Водафон Макларен Мерцедес B 1 Уједињено Краљевство Џенсон Батон[2][3]
2 Уједињено Краљевство Луис Хамилтон
Њемачка Мерцедес гран при[1] B 3 Њемачка Михаел Шумахер
4 Њемачка Нико Розберг[4]
Аустрија Ред бул рејсинг B 5 Њемачка Себастијан Фетел
6 Аустралија Марк Вебер
Италија Скудерија Ферари Малборо B 7 Бразил Фелипе Маса[5]
8 Шпанија Фернандо Алонсо[5]
Уједињено Краљевство АТиТ Вилијамс B 9 Бразил Рубенс Барикело[6]
10 Њемачка Николас Хилкенберг[6]
Француска Рено Ф1 тим B 11 Пољска Роберт Кубица[7]
12 Русија Виталиј Петров
Индија Форс Индија Ф1 тим B 13 Њемачка Адријан Зутил
14 Италија Витантонио Лијуци
Италија Скудериа Торо Росо B 15 Швајцарска Себастијан Буеми[8]
16 Шпанија Хаиме Алгерсуари
Малезија Лотус Ф1 тим B 17 Италија Јарно Трули
18 Финска Хаики Ковалаинен
Шпанија Хиспанија рејсинг B 19 Индија Карун Чандхок
20 Бразил Бруно Сена[9]
Швајцарска БМВ Заубер Ф1 тим B 21 Њемачка Ник Хајдфелд
22 Јапан Камуи Кобајаши
Уједињено Краљевство Вирџин рејсинг B 23 Њемачка Тимо Глок[10]
24 Бразил Лукас ди Граси

Резултати и пласмани[уреди | уреди извор]

Белике награде[уреди | уреди извор]

Рбр. Гран При Пол позиција Најбржи круг Победник -возач- Победник -конструктор-
1
Бахреин ВН Бахреина Њемачка Себастијан Фетел Шпанија Фернандо Алонсо Шпанија Фернандо Алонсо Италија Ферари
2
Аустралија ВН Аустралије Њемачка Себастијан Фетел Аустралија Марк Вебер Уједињено Краљевство Џенсон Батон Уједињено Краљевство Макларен Мерцедес
3
Малезија ВН Малезије Аустралија Марк Вебер Аустралија Марк Вебер Њемачка Себастијан Фетел Аустрија Ред Бул
4
Кина ВН Кине Њемачка Себастијан Фетел Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Уједињено Краљевство Џенсон Батон Уједињено Краљевство Макларен Мерцедес
5
Шпанија ВН Шпаније Аустралија Марк Вебер Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Аустралија Марк Вебер Аустрија Ред Бул
6
Монако ВН Монака Аустралија Марк Вебер Њемачка Себастијан Фетел Аустралија Марк Вебер Аустрија Ред Бул
7
Турска ВН Турске Аустралија Марк Вебер Русија Виталиј Петров Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Уједињено Краљевство Макларен Мерцедес
8
Канада ВН Канаде Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Пољска Роберт Кубица Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Уједињено Краљевство Макларен Мерцедес
9
Шпанија ВН Европе Њемачка Себастијан Фетел Уједињено Краљевство Џенсон Батон Њемачка Себастијан Фетел Аустрија Ред Бул
10
Уједињено Краљевство ВН Британије Њемачка Себастијан Фетел Шпанија Фернандо Алонсо Аустралија Марк Вебер Аустрија Ред Бул
11
Њемачка ВН Немачке Њемачка Себастијан Фетел Њемачка Себастијан Фетел Шпанија Фернандо Алонсо Италија Ферари
12
Мађарска ВН Мађарске Њемачка Себастијан Фетел Њемачка Себастијан Фетел Аустралија Марк Вебер Аустрија Ред Бул
13
Белгија ВН Белгије Аустралија Марк Вебер Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Уједињено Краљевство Макларен Мерцедес
14
Италија ВН Италије Шпанија Фернандо Алонсо Шпанија Фернандо Алонсо Шпанија Фернандо Алонсо Италија Ферари
15
Сингапур ВН Сингапура Шпанија Фернандо Алонсо Шпанија Фернандо Алонсо Шпанија Фернандо Алонсо Италија Ферари
16
Јапан ВН Јапана Њемачка Себастијан Фетел Аустралија Марк Вебер Њемачка Себастијан Фетел Аустрија Ред Бул
17
Јужна Кореја ВН Кореје Њемачка Себастијан Фетел Шпанија Фернандо Алонсо Шпанија Фернандо Алонсо Италија Ферари
18
Бразил ВН Бразила Њемачка Нико Хилкенберг Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Њемачка Себастијан Фетел Аустрија Ред Бул
19
Уједињени Арапски Емирати ВН Абу Дабија Њемачка Себастијан Фетел Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Њемачка Себастијан Фетел Аустрија Ред Бул

Пласман возача[уреди | уреди извор]

Поз Возач Тим Поена
1
Њемачка Себастијан Фетел Ред Бул
256
2
Шпанија Фернандо Алонсо Ферари
252
3
Аустралија Марк Вебер Ред Бул
242
4
Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Макларен Мерцедес
240
5
Уједињено Краљевство Џенсон Батон Макларен Мерцедес
214
6
Бразил Фелипе Маса Ферари
144
7
Њемачка Нико Розберг Мерцедес ГП
142
8
Пољска Роберт Кубица Рено
136
9
Њемачка Михаел Шумахер Мерцедес ГП
72
10
Бразил Рубенс Барикело Вилијамс
47
11
Њемачка Адријан Зутил Форс Индија
47
12
Јапан Камуи Кобајаши БМВ Заубер
32
13
Русија Виталиј Петров Рено
27
14
Њемачка Николас Хилкенберг Вилијамс
22
15
Италија Витантонио Лијуци Форс Индија
21
16
Швајцарска Себастијан Буеми Торо росо
8
17
Шпанија Педро де ла Роса БМВ Заубер
6
18
Њемачка Ник Хајдфелд БМВ Заубер
6
19
Шпанија Хаиме Алгерсуари Торо росо
5
20
Финска Хаики Ковалаинен Лотус
0
21
Италија Јарно Трули Лотус
0
22
Индија Карун Чандхок Хиспанија рејсинг
0
23
Бразил Бруно Сена Хиспанија рејсинг
0
24
Бразил Лукас ди Граси Вирџин рејсинг
0
25
Њемачка Тимо Глок Вирџин рејсинг
0
26
Јапан Сакун Јамамото Хиспанија рејсинг
0
27
Аустрија Кристијан Клиен Хиспанија рејсинг
0

Пласман Конструктора[уреди | уреди извор]

Поз Тим Поена
1
Аустрија Ред Бул-Рено
498
2
Уједињено Краљевство Макларен-Мерцедес
454
3
Италија Ферари
396
4
Њемачка Мерцедес ГП
214
5
Француска Рено
163
6
Уједињено Краљевство Вилијамс-Косворт
69
7
Индија Форс Индија-Мерцедес
68
8
Швајцарска БМВ Заубер-Ферари
44
9
Италија Торо росо--Ферари
13
10
Малезија Лотус-Косворт
0
11
Шпанија Хиспанија-Косворт
0
12
Уједињено Краљевство Вирџин-Косворт
0

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Ф1: Не постоји више Брон, рођен Мерцедес ГП Архивирано на сајту Wayback Machine (19. новембар 2009), Приступљено 29. 4. 2013.
  2. ^ Ф1: Хамилтон и Батон, какав тандем![мртва веза], Приступљено 29. 4. 2013.
  3. ^ Свебритански Мекларен - потписао Батон[мртва веза], Приступљено 29. 4. 2013.
  4. ^ Ф1: Розберг за воланом Мерцедеса[мртва веза], Приступљено 29. 4. 2013.
  5. ^ а б Ферари потврдио: Алонсо је наш! Архивирано на сајту Wayback Machine (1. октобар 2009), Приступљено 29. 4. 2013.
  6. ^ а б Ф1: Барикело званично у Вилијамсу Архивирано на сајту Wayback Machine (3. новембар 2009), Приступљено 29. 4. 2013.
  7. ^ Кубица: Са Реноом на титулу[мртва веза], Приступљено 29. 4. 2013.
  8. ^ Buemi to stay on with Toro Rosso , Приступљено 29. 4. 2013.
  9. ^ Ф1: Сенин наследник за воланом Кампоса[мртва веза], Приступљено 29. 4. 2013.
  10. ^ Ф1: Манор ГП довео Глока[мртва веза], Приступљено 29. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Формула 1 — сезона 2010 на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Формула_1_—_сезона_2010&oldid=24415657”