Живадин Обрадовић

живадин обрадовић
Слика Живадина Обрадовића
Лични подаци
Датум рођења	(1924-03-20)20. март 1924.
Место рођења	Пајсијевић, Кнић, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Датум смрти	23. август 2002.(2002-08-23) (78 год.)
Место смрти	Београд, Савезна Република Југославија
Професија	официр, правник
Деловање
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Чин	потпуковник
Одликовања

Живадин Обрадовић, (Пајсијевић (Гружа), 20. март 1924 - Београд, 23. август 2002) Носилац партизанске споменице 1941., Потпуковник ЈНА и дипл. правник.

Биографија

Детињство

Рођен је у селу Пајсијевић (Гружа) 20. марта 1924. Потицао је из сиромашне земљорадничке породице. Имао је свега шест месеци, а његов брат Трифун две године, када су остали без оца Светислава, који је, као носилац Албанске споменице и борац (поднаредник) са Солунског фронта, преминуо од последица рањавања у 1. светском рату (контузије).

Видосава, мајка Живадина и Трифуна се након смрти мужа преселила са синовима у Крагујевац, где се запослила у капислани Војнотехничког завода (данас Застава оружје) како би могла да прехрани и отшколује синове. Живадин је био ученик крагујевачке гимназије и тешко су живели од мајчине плате, све док 1940. старији брат Трифун није уписао Нижу школу Војне академије Краљевине Југослвије у Београду.

Народноослободилачка борба

На самом почетку рата је заједно са Владом Марковићем од немачких војника узео француску ратну заставу из 1. светског рата, коју су немци превозили као ратни плен. Заставу су сакрили и након завршетка рата 1956. године предали је у Паризу представницима француских ветерана.

Живадин се у септембру 1941. године прикључио Трећем (Крагујевачком) батаљону, који је у Рудом 21. децембра 1941. године ушао у састав Прве пролетерске бригаде. Учествовао је у свим биткама које је водила прослављена Прва пролетерска од Игманског марша где је промрзао, битке на Неретви, битке на Сутјесци где је контузован по грудном кошу од авионске бомбе, па све до ослобађања Београда.

Послератни период

Након завршетка војних школа и окончања акција као припадник КНОЈ-а, те промовисања у чин потпуковника, војну каријеру је окончао 1956. године. Исте године уписује Правни факултет на београдском универзитету који и завршава 1960. године. Након завршеног приправничког стажа код адвоката Славољуба Ч. Марковића,1963. године прелази на рад у Савезну управу царина као начелник у одељењу продаје робе, где ради до 15.04.1964. након чега ступа у службу као самостални саветник у предузеће Хидропројект, одатле 1967. године је поствљен за помоћника директора Инвест-импорта, а 1970. за Генералног директора пословног удружења Пројект-инжењеринг које је обједињавало више југословенских предузећа који су обављали радове у Кувајту, Ираку, Либији итд... Пензионисан је 1980. године. Умро је 2002. у Београду.

Признања

Медаља Републике Пољске Победе и слободе (Medal Zwycięstwa i Wolności 1945)
Заслужни грађанин града Крагујевца 21.октобар 1960.
Почасни грађанин места Рудо (БИХ) 22.децембра 1966.
Октобарска спомен плакета општине Кнић 22. октобар 1979.

Повеља борцу ослободиоцу Београда 1944. 20.октобар 1984.