Манастирица (Кладово) — разлика између измена
Ред 25: | Ред 25: | ||
Државопис из 1870. године даје детаљне податке о сточном благу села. Село та има укупно: два коња, седам кобила, три бика, 69 волова, 39 крава музара, 21 краву јалову, осам јунади, 39 телади, без нераста, 59 крмача и пет вепрова.<ref>"Државопис Србије", Београд 1870. године</ref> |
Државопис из 1870. године даје детаљне податке о сточном благу села. Село та има укупно: два коња, седам кобила, три бика, 69 волова, 39 крава музара, 21 краву јалову, осам јунади, 39 телади, без нераста, 59 крмача и пет вепрова.<ref>"Државопис Србије", Београд 1870. године</ref> |
||
У селу 1876. године постоји основна школа.<ref>Милан Милићевић: "Кнежевина Србија", Београд 1876. године</ref> Учитељ Драгутин Тодорић је прешао у Манастирицу 1886. године, из Изварице.<ref>"Просветни гласник", Београд 1886. године</ref> У месној школи је 1896. године у четири разреда укупно било 64 ђака. Учитеља је као и у другим местима било много и често су се смењивали. Познати су следећи учитељи школе у Манастирици: |
У селу 1876. године постоји основна школа.<ref>Милан Милићевић: "Кнежевина Србија", Београд 1876. године</ref> Учитељ Драгутин Тодорић је прешао у Манастирицу 1886. године, из Изварице.<ref>"Просветни гласник", Београд 1886. године</ref> У месној школи је 1896. године у четири разреда укупно било 64 ђака. Учитеља је као и у другим местима било много и често су се смењивали. Познати су следећи учитељи школе у Манастирици: Ђорђе Станковић учитељ (заступник учитеља) и резервни капетан (1901), Симеон Глишовић (1902-1903), Сретен Вукосављевић учитељски заступник (1903-1905), Сава Поповић учитељски заступник (1904), Стојан Стојнић (1905-1907), Милосав Ђурић (1912)...Школа у Манастирици крајинској 1920. године није могла да добије учитеља јер није било пријављених кандидата.<ref>"Просветни гласник", Београд 1920. године</ref> |
||
Општина Ђердапска је 1901. године у свом саставу имала села: Давидовац, Кладушницу, Сип и Манастирицу.<ref>"Полицајски гласник", Београд 1901. године</ref> Давидовац и Манастирица су иако део исте општине били врло удаљени, и за Манастирицу се 1908. каже да је положено "на једном вису у самом камењару". Те године је једино Манастирица страдала од суше.<ref>"Правда", Београд 1908. године</ref> |
Општина Ђердапска је 1901. године у свом саставу имала села: Давидовац, Кладушницу, Сип и Манастирицу.<ref>"Полицајски гласник", Београд 1901. године</ref> Давидовац и Манастирица су иако део исте општине били врло удаљени, и за Манастирицу се 1908. каже да је положено "на једном вису у самом камењару". Те године је једино Манастирица страдала од суше.<ref>"Правда", Београд 1908. године</ref> |
Верзија на датум 22. јун 2018. у 14:31
Манастирица | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Борски |
Општина | Кладово |
Становништво | |
— 2011. | 250 |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 37′ 00″ С; 22° 30′ 00″ И / 44.616666° С; 22.5° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 173 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 019 |
Регистарска ознака | KL |
Манастирица је насеље у Србији у општини Кладово у Борском округу. Према попису из 2002. било је 250 становника (према попису из 1991. било је 356 становника).
У атару села налази се истоимени православни манастир Манастирица.[1]
Прошлост
У окружију Крајинском и срезу Кључком или Кладовском 1853. године је у саставу села Подвршке, засеок Манастирица. У Манастирици има 28 кућа са 123 душе. У атару села према планини је био манастир истог имена са једним јеромонахом.[2]
Године 1864. село је са (и још неколико из околине) своје 32 куће, било у саставу манастирске парохије.[3]
Државопис из 1870. године даје детаљне податке о сточном благу села. Село та има укупно: два коња, седам кобила, три бика, 69 волова, 39 крава музара, 21 краву јалову, осам јунади, 39 телади, без нераста, 59 крмача и пет вепрова.[4]
У селу 1876. године постоји основна школа.[5] Учитељ Драгутин Тодорић је прешао у Манастирицу 1886. године, из Изварице.[6] У месној школи је 1896. године у четири разреда укупно било 64 ђака. Учитеља је као и у другим местима било много и често су се смењивали. Познати су следећи учитељи школе у Манастирици: Ђорђе Станковић учитељ (заступник учитеља) и резервни капетан (1901), Симеон Глишовић (1902-1903), Сретен Вукосављевић учитељски заступник (1903-1905), Сава Поповић учитељски заступник (1904), Стојан Стојнић (1905-1907), Милосав Ђурић (1912)...Школа у Манастирици крајинској 1920. године није могла да добије учитеља јер није било пријављених кандидата.[7]
Општина Ђердапска је 1901. године у свом саставу имала села: Давидовац, Кладушницу, Сип и Манастирицу.[8] Давидовац и Манастирица су иако део исте општине били врло удаљени, и за Манастирицу се 1908. каже да је положено "на једном вису у самом камењару". Те године је једино Манастирица страдала од суше.[9]
Демографија
У насељу Манастирица живи 209 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,1 година (41,6 код мушкараца и 46,9 код жена). У насељу има 88 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,84.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
м | ж |
|||
? | 3 | 2 | ||
80+ | 1 | 3 | ||
75—79 | 5 | 5 | ||
70—74 | 9 | 9 | ||
65—69 | 8 | 16 | ||
60—64 | 6 | 10 | ||
55—59 | 9 | 8 | ||
50—54 | 9 | 8 | ||
45—49 | 13 | 10 | ||
40—44 | 9 | 4 | ||
35—39 | 10 | 8 | ||
30—34 | 8 | 7 | ||
25—29 | 9 | 4 | ||
20—24 | 7 | 4 | ||
15—19 | 10 | 7 | ||
10—14 | 8 | 3 | ||
5—9 | 4 | 7 | ||
0—4 | 4 | 3 | ||
Просек : | 41,6 | 46,9 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 116 | 35 | 66 | 6 | 9 | 0 |
Женски | 105 | 8 | 67 | 24 | 6 | 0 |
УКУПНО | 221 | 43 | 133 | 30 | 15 | 0 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 52 | 16 | 0 | 0 | 8 |
Женски | 23 | 20 | 0 | 0 | 0 |
УКУПНО | 75 | 36 | 0 | 0 | 8 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 9 | 2 | 2 | 0 | 2 |
Женски | 0 | 0 | 1 | 1 | 0 |
УКУПНО | 9 | 2 | 3 | 1 | 2 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 0 | 2 | 2 | 3 |
Женски | 0 | 0 | 0 | 1 | 0 |
УКУПНО | 0 | 0 | 2 | 3 | 3 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 1 | 0 | 0 | 5 | |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
УКУПНО | 1 | 0 | 0 | 5 |
Референце
- ^ "Географијско-статистични речник Кнежевине Србије", Београд 1870. године
- ^ "Гласник друштва српске словесности", Београд 1853. године
- ^ "Гласник друштва српске словесности",Београд 1867. године
- ^ "Државопис Србије", Београд 1870. године
- ^ Милан Милићевић: "Кнежевина Србија", Београд 1876. године
- ^ "Просветни гласник", Београд 1886. године
- ^ "Просветни гласник", Београд 1920. године
- ^ "Полицајски гласник", Београд 1901. године
- ^ "Правда", Београд 1908. године
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.