Борски управни округ
| Борски управни округ | |
|---|---|
 | |
| Држава |  Србија |
| Регион | Јужна и источна Србија |
| Историјске области | Кључ, Неготинска крајина, Пореч, Кучај, Црна Река |
| Админ. центар | Бор |
| Оснивање | 1992. |
| Површина | 3.507[1] km2 |
| Становништво | 2011. |
| — број ст. | 124.992[1] |
| — густина ст. | 35,3 ст./km2 |
| Позивни број | +381 (0)30 |
| Општине и градови | 4 Град Бор Кладово Мајданпек Неготин |
| Број насеља | 90 (6 градских и 84 сеоска) |
| Званични веб-сајт | |
Борски управни округ се налази у северноисточној Србији и постоји под садашњим именом од фебруара 2006. године (пре тога се звао Борски округ по Уредби Владе од 29. јануара 1992).
Седиште округа је Бор, познат по свом историјском и културном наслеђу. Начелник Борског управног округа је Мр Владимир Станковић.
Географски положај[уреди | уреди извор]
Борски округ се налази у источној Србији. Природну границу округа на северу чини Ђердапско језеро, на истоку реке Дунав и Тимок, а на западу Карпатске планине Шомрда, Хомољске планине, Црни врх и Кучај.
Границе округа су следеће:
- На југу - Зајечарски округ
- На југозападу - Поморавски округ
- На западу - Браничевски округ
- На северу и истоку - Мехединци, Румунија
- На југоистоку - Видинска област, Бугарска
Територијална организација[уреди | уреди извор]
Борски управни округ чини један град и три општине:
| Грб | Општина/град | Седиште | Површина (km²) | Становништво (2011) | Број насеља |
|---|---|---|---|---|---|
 |
Бор | Бор | 856 | 48.615 | 14 |
 |
Неготин | Неготин | 1.090 | 37.056 | 39 |
 |
Кладово | Кладово | 629 | 20.635 | 23 |
 |
Мајданпек | Мајданпек | 932 | 18.686 | 14 |
| Извор: Републички завод за статистику[1] | |||||
Култура[уреди | уреди извор]
У околини Бора налазе се: Дворац кнеза Александра из 1856. године, грађен у духу романтизма и Конак кнеза Милоша (смештен у Брестовачкој Бањи, настао у 19. веку). Бор је познат као средиште највећег рудника бакра у Европи, чија експлоатација је почела 1904. године, али су га, према пронађеним документима, користили још у давним античким временима. На простору Борског управног округа налази се и највећи национални парк у Србији - Национални парк Ђердап, унутар кога се налази веома значајно археолошко налазиште Лепенски Вир. Поред Ђердапа, за светску културну баштину предложене су и Неготинске пивнице. Овај простор источне Србије познат је и по свом римском наслеђу. Недалеко од Кладова налазе се остаци Трајановог моста, који је хиљаду година важио за највећи мост на свету, као и остаци римске тврђаве Диана, док се недалеко од Неготина налазе остаци римске царске палате.
Начелници Борског управног округа[уреди | уреди извор]
Тренутни начелник Борског управног округа је Владимир Станковић који је вршилац те дужности од 2018. године. Претходни начелници Борског управног округа били су:[2]
- Недељко Магдалиновић (1992)
- Цолић Јован (1992-1993)
- Миливоје Илић (1993-2001)
- Зорица Ђерић Стојчић (2001-2007)
- Синиша Пуљецовић (2007-2014)
- Мирослав Кнежевић (2014-2018)
Демографија[уреди | уреди извор]
Према попису из 2011. године Борски округ је имао 124.992 становника од којих су 105.213 (84,18%) били пунолетни, а просечна старост је износила 44,7 година. Било је 61.096 мушкараца (48,88%) и 63.896 жена (51,12%). Укупан број домаћинстава износио је 45.970, а просечан број чланова по домаћинству је био 2,7. Најбројнија етничка група били су Срби (77,8%), а од мањина највише је било Влаха (10,65%) и Рома (1,8%). Процењени број становника за 2019. годину био је 111.152 становника.[1]
| Демографија[3] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1948. | 144.049 | |
| 1953. | 151.973 | |
| 1961. | 160.096 | |
| 1971. | 175.848 | |
| 1981. | 180.463 | |
| 1991. | 178.718 | |
| 2002. | 146.551 | |
| 2011. | 124.992 | |
Религија[уреди | уреди извор]
Највећи број становника Борског округа је православне вероисповести. Према попису из 2011. 112.084 (89,67%) становника се изјаснило као православци, а од осталих верских група могу се издвојити муслимани (у Бору) и католици.[1]
| Вероисповест | Број | % |
| Православци | 112.084 | 89,67% |
| Муслимани | 1.458 | 1,17% |
| Католици | 535 | 0,43% |
| Протестанти | 216 | 0,17% |
| Остале хришћанске религије [а] | 112 | 0,09% |
| Атеисти | 688 | 0,55% |
| Агностици | 22 | 0,02% |
| Неопредељени | 4.934 | 3,95% |
| Непознато | 4.020 | 3,22% |
Борски округ се целом површином налази на територији Епархије тимочке чије је седиште у Зајечару. Од укупно 7 архијерејских намесништва Епархије тимочке, три се налазе на територији Борског округа:[5]
- Архијерејско намесништво борско-поречко (обухвата град Бор и општину Мајданпек)
- Архијерејско намесништво кључко (обухвата општину Кладово)
- Архијерејско намесништво неготинско (обухвата општину Неготин)
Манастири Епархије тимочке на територији Борског округа су Короглаш, Вратна, Манастирица и Буково.[6]
Највећа насеља[уреди | уреди извор]
| № | Град | Популација | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Бор  Неготин |
1. | Бор | 34.160 |  Кладово  Мајданпек | |||||
| 2. | Неготин | 16.882 | |||||||
| 3. | Кладово | 8.869 | |||||||
| 4. | Мајданпек | 7.699 | |||||||
| 5. | Злот | 3.299 | |||||||
| 6. | Брестовац | 2.690 | |||||||
| 7. | Доњи Милановац | 2.410 | |||||||
| 8. | Рудна Глава | 2.010 | |||||||
| 9. | Шарбановац | 1.624 | |||||||
| 10. | Јабуковац | 1.413 | |||||||
Карте[уреди | уреди извор]
Насеља Борског округа
Етничка карта (попис 2011)
Етничка карта (попис 2002)
.png)
.png)
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ У групу Остале хришћанске религије сврстана су лица, која су се изјаснила са религиозном припадношћу Јеховини сведоци, оријентални кршћани и други хришћани.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д Општине и региони у Републици Србији Републички завод за статистику, Београд 2020, приступљено 13. јануара 2022.
- ^ Начелници Борског округа Званични сајт Борског управног округа, приступљено 13. јануара 2022.
- ^ „Књига 20”. Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011. Подаци по насељима (PDF). stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. септембар 2011. ISBN 978-86-6161-109-4.
- ^ Етничка структура након пописа 2011.
- ^ Парохије Епархије тимочке Званични сајт Епархије тимочке, приступљено 14. јануара 2022.
- ^ Манастири Епархије тимочке Званични сајт Епархије тимочке, приступљено 14. јануара 2022.
- ^ „Књига 20 - Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, 2011, подаци по насељима” (PDF). pod2.stat.gov.rs. Републички завод за статистику Србије. Приступљено 04. 03. 2023.
