Борски управни округ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Борски управни округ
Положај
Држава  Србија
Регион Јужна и источна Србија
Историјске области Кључ, Неготинска крајина, Пореч, Кучај, Црна Река
Админ. центар Бор
Оснивање 1992.
Површина 3.507 km2
Становништво 2011.
 — број ст. 124.992
 — густина ст. 35,64 ст./km2
Позивни број +381 (0)30
Општине и градови 4
Град Бор
Кладово
Мајданпек
Неготин
Број насеља 90
(6 градских и 84 сеоска)
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима
Борски округ

Борски управни округ се налази у северноисточној Србији и постоји под садашњим именом од фебруара 2006. године (пре тога се звао Борски округ по Уредби Владе од 29. јануара 1992). Обухвата град и општине:

  1. Град Бор градско насеље Бор,
  2. Општина Кладово градско насеље Кладово,
  3. Општина Мајданпек градска насеља Мајданпек и Доњи Милановац
  4. Општина Неготин градско насеље Неготин.

Седиште округа је Бор, познат по свом историјском и културном наслеђу. Начелмик Борског управног округа је Мр Владимир Станковић.

Култура[уреди]

У околини Бора налазе се: Дворац кнеза Александра из 1856. године, грађен у духу романтизма и Конак кнеза Милоша (смештен у Брестовачкој Бањи, настао у 19. веку). Бор је познат као средиште највећег рудника бакра у Европи, чија експлоатација је почела 1904. године, али су га, према пронађеним документима, користили још у давним античким временима. На простору Борског управног округа налази се и највећи национални парк у Србији - Национални парк Ђердап, унутар кога се налази веома значајно археолошко налазиште Лепенски Вир. Поред Ђердапа, за светску културну баштину предложене су и Неготинске пивнице. Овај простор источне Србије познат је и по свом римском наслеђу. Недалеко од Кладова налазе се остаци Трајановог моста, који је хиљаду година важио за највећи мост на свету, као и остаци римске тврђаве Диана, док се недалеко од Неготина налазе остаци римске царске палате.

Демографија[уреди]

Етнички састав према попису из 2011.[1]
Срби
  
97.239 77,80 %
Власи
  
13.313 10,65 %
Роми
  
2.244 1,80 %
Румуни
  
791 0,63 %
Македонци
  
600 0,48 %
остали
  
10.802 8,64 %

Референце[уреди]