Текија (Кладово)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Текија
Текија (Србија) - Tekija (Serbia).jpg
Поглед на Текију са Дунава
Административни подаци
Држава Србија
Управни округБорски
ОпштинаКладово
Становништво
 — 2011.Пад 792
Географске карактеристике
Координате44°41′01″ СГШ; 22°24′32″ ИГД / 44.683666° СГШ; 22.408833° ИГД / 44.683666; 22.408833Координате: 44°41′01″ СГШ; 22°24′32″ ИГД / 44.683666° СГШ; 22.408833° ИГД / 44.683666; 22.408833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина77 м
Текија на мапи Србије
Текија
Текија
Остали подаци
Поштански број19325
Позивни број019
Регистарска ознакаKL

Текија је насеље у Србији у општини Кладово у Борском округу. Према попису из 2011. било је 792 становника (према попису из 2002. било је 967 становника).

Историја[уреди]

Поглед на Текију и Оршаву, 1902.

Текија је варошица у Ђердапу са десне стране Дунава у Оршавској котлини, наспрам румунског града Оршаве. Године 1961. имала је 1635 становника. Низводно од Текије налазила се последња ђердапска клисура Сипска клисура, а узводно клисура Казан. Лежала је на 55 m надморке висине, на уској и издужаној квартарној равници Дунава. Изнад Текије дижу се североисточни обронци планине Мироч (Велики Пепео 560 m). Близу варошице је било острво Ада Кале а и сада се налази споменик Кочи Анђелковићу. Текију је као и Доњи Милановац приликом изградње хидроелектране Ђердап и стварањем вештачког језера Ђердап, потопио Дунав. Ново насеље са истим именом подигнуто је изнад језера на обронцима Мироч планине. Стара Текија (пре подизања нивоа Дунава) је важила за место које је имала највише пилота (капетани који су управљали бродовима кроз уску Ђердапску клисуру).

Овде је рођен Аврам Петронијевић.

Нова Текија је позната по такмичењу у лову сомова на бућку. Сваке године ова манифестација, „Златна Бућка Ђердапа“, окупља велики број аласа и заљубљеника у риболов и природу.

Овде се налази Сигнална станица „Пена“ на Ђердапу.

Демографија[уреди]

У насељу Текија живи 799 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,3 година (39,8 код мушкараца и 45,0 код жена). У насељу има 325 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,98.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 1.385
1953. 1.477
1961. 1.635
1971. 1.342
1981. 1.231
1991. 1.129 1.116
2002. 967 997
2011. 792
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
946 97,82 %
Црногорци
  
4 0,41 %
Хрвати
  
4 0,41 %
Словенци
  
2 0,20 %
Румуни
  
2 0,20 %
Македонци
  
2 0,20 %
Словаци
  
1 0,10 %
Муслимани
  
1 0,10 %
непознато
  
4 0,41 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди]

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  • текст др. Јована Марковића, проф. Београдског универзитета за Енциклопедију Југославије ЈЛЗ Загреб 1971.

Спољашње везе[уреди]