Текија (Кладово)

Координате: 44° 41′ 01″ С; 22° 24′ 32″ И / 44.683666° С; 22.408833° И / 44.683666; 22.408833
С Википедије, слободне енциклопедије

Текија
Поглед на Текију са Дунава
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округБорски
ОпштинаКладово
Становништво
 — 2011.Пад 792
Географске карактеристике
Координате44° 41′ 01″ С; 22° 24′ 32″ И / 44.683666° С; 22.408833° И / 44.683666; 22.408833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина77 m
Текија на карти Србије
Текија
Текија
Текија на карти Србије
Остали подаци
Поштански број19325
Позивни број019
Регистарска ознакаKL

Текија је насеље у Србији у општини Кладово у Борском округу. Према попису из 2022. у насељу је било 618 становника (према попису из 2011. било је 792 становника, према попису из 2002. било је 967 становника).

Историја[уреди | уреди извор]

Поглед на Текију и Оршаву, 1902.

Текија је варошица у Ђердапу са десне стране Дунава у Оршавској котлини, наспрам румунског града Оршаве. Године 1961. имала је 1635 становника. Низводно од Текије налазила се последња ђердапска клисура Сипска клисура, а узводно клисура Казан. Лежала је на 55 m надморске висине, на уској и издуженој квартарној равници Дунава. Изнад Текије дижу се североисточни обронци планине Мироч (Велики Пепео 560 m). Близу варошице је било острво Ада Кале а и сада се налази споменик Кочи Анђелковићу. Текију је као и Доњи Милановац приликом изградње хидроелектране Ђердап и стварањем вештачког језера Ђердап, потопио Дунав. Ново насеље са истим именом подигнуто је изнад језера на обронцима Мироч планине. Стара Текија (пре подизања нивоа Дунава) је важила за место које је имала највише пилота (капетани који су управљали бродовима кроз уску Ђердапску клисуру). Овде је пронађена Текијска остава.

Овде је рођен Аврам Петронијевић.

Нова Текија је позната по такмичењу у лову сомова на бућку. Сваке године ова манифестација, „Златна бућка Ђердапа“, окупља велики број аласа и заљубљеника у риболов и природу.

Овде се налази Сигнална станица „Пена“ на Ђердапу.

Демографија[уреди | уреди извор]

Према последњем попису из 2022. године у Текији је живело 618 становника што је за 174 мање у односу на 2011. када је на попису било 792 становника. У насељу живи 532 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 50,47 година (49,33 код мушкараца и 51,74 код жена).[1]

Према подацима пописа из 2022. у насељу има 255 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,42.[2] а према истом попису у насељу има 544 стамбених јединица од којих је 287 насељених.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.385
1953. 1.477
1961. 1.635
1971. 1.342
1981. 1.231
1991. 1.129 1.116
2002. 967 997
2011. 792
2022. 618
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
946 97,82%
Црногорци
  
4 0,41%
Хрвати
  
4 0,41%
Словенци
  
2 0,20%
Румуни
  
2 0,20%
Македонци
  
2 0,20%
Словаци
  
1 0,10%
Муслимани
  
1 0,10%
непознато
  
4 0,41%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Старост и пол, подаци по насељима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године (PDF), Приступљено 17.7.2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 460. ISBN 978-86-6161-230-5. 
  2. ^ Домаћинства према броју чланова - Попис становништва, подаци по насељима, Приступљено 2.8.2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 121. ISBN 978-86-6161-232-9. 
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  • текст др. Јована Марковића, проф. Београдског универзитета за Енциклопедију Југославије ЈЛЗ Загреб 1971.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]