Господство Сидон — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 85: Ред 85:
== Литература ==
== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv|last=Острогорски|first=Георгије|authorlink=Георгије Острогорски|year=1969|title=Историја Византије|location=Београд|publisher=Просвета|url=https://books.google.rs/books?id=glVoAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Острогорски|first=Георгије|authorlink=Георгије Острогорски|year=1969|title=Историја Византије|location=Београд|publisher=Просвета|url=https://books.google.rs/books?id=glVoAAAAMAAJ}}
* {{Cite book |ref= harv|last= Фајфрић|first= Жељко|authorlink= Жељко Фајфрић|title= Историја крсташких ратова|year=2006|url= |publisher= Табернакл|location= Сремска Митровица|isbn=978-86-85269-05-9}}
* Историја новог века — др [[Жељко Фајфрић]]



[[Категорија:Крсташке државе]]
[[Категорија:Крсташке државе]]

Верзија на датум 24. јул 2018. у 04:03

Господство Сидон
Застава
Застава
Грб Господства Сидонн
Грб

Левант 1135. године
Географија
Континент Азија
Регија Блиски исток
Главни град Сидон
Друштво
Службени језик Латински, Стари Француски, Грчки, Арапски, Италијански
Религија Католицизам, Грчка православна црква, Сиријска оријентално-православна црква, јудаизам, ислам
Политика
Облик државе Господство
 — господар
Историја
Историјско доба Развијени средњи вијек
 — Оснивање 1110
 — Укидање 1260
Земље претходнице и наследнице
Господства Сидонн
Претходнице: Наследнице:
Фатимидски Калифат

Вазална држава Сидон, формално Господство Сидон, била је једна од четири главне вазалне територије Јерусалимског краљевства, односно крсташка држава формирана након Првог крсташког рата. Господство Сидон је формирано 1110. године. Први владар био је Еустасије I Гранијер. Простирала се између Тира и Бејрута. Освојио ју је Саладин 1187. године, али су је немачки крсташи из крсташког рата 1197. године успели поново освојити. У 13. веку, Јулијан Гранијер ју је продао Темпларима, али је 1260. године уништена у најезди Монгола.

Господари Сидона

Види још

Литература