Дубравица (Пожаревац) — разлика између измена

Дубравица
Дубравица;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Браничевски
Општина	Пожаревац
Становништво
— 2011.	1225
Географске карактеристике
Координате	44° 41′ 14″ С; 21° 04′ 22″ И / 44.687166° С; 21.072666° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	74 m
	Дубравица Дубравица на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	12207
Позивни број	012
Регистарска ознака	PO

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 1. април 2010. у 21:04

Дубравица је насеље у општини Пожаревац у Браничевском округу. Према попису из 2002. било је 1225 становника (према попису из 1991. било је 1521 становника).

Насеље се налази при ушћу Велике Мораве у Дунав 12 km северозападно од Пожаревца. Лежи на ниској и алувијалној тераси, између ушћа Велике Морве у Дунав и његовог десног рукавца Малог Дунава. Позната је по багерисању ушћа Велике Мораве и утовару великих количина шљунка у шлепове. У селу је развијено свињогојство и живинарство. За време Првог српског устанка била је трговачко насеље и место где је организован прелаз преко Дунава (Дубровачка скела). Истовремено је била значајна и скела на Морави. Преко Дубравице се обављао извоз свиња за Беч и Будимпешту. Изградњом железнице Београд—Пожаревац—Кучево она је изгубила ранији значај. Дубравица се помиње као римско и средњевековно насеље.

Демографија

У насељу Дубравица живи 983 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 43,1 година (42,2 код мушкараца и 43,9 код жена). У насељу има 343 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,57.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[1]
Година	Становника
1948.	1.796
1953.	1.935
1961.	1.830
1971.	1.735
1981.	1.606
1991.	1.521	1.321
2002.	1.225	1.414

Етнички састав према попису из 2002.‍^[2]

Срби	1.209	98,69%
Црногорци	4	0,32%
Хрвати	3	0,24%
Румуни	2	0,16%
Муслимани	2	0,16%
Мађари	1	0,08%
непознато	3	0,24%

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	18	10
80+	14	16
75—79	35	49
70—74	43	50
65—69	27	40
60—64	36	39
55—59	28	28
50—54	49	46
45—49	47	42
40—44	41	27
35—39	38	34
30—34	34	48
25—29	31	36
20—24	31	20
15—19	34	45
10—14	32	39
5—9	37	30
0—4	27	24
Просек :	42,2	43,9

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	421	438	426	427	397	381	343

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	64	73	41	48	49	32	26	9	1	0	3,57

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	506	114	325	49	15	3
Женски	530	67	333	104	23	3
УКУПНО	1.036	181	658	153	38	6

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	253	81	0	45	18
Женски	131	61	0	0	15
УКУПНО	384	142	0	45	33
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	23	8	19	2	33
Женски	1	2	17	2	1
УКУПНО	24	10	36	4	34
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	7	5	1
Женски	0	0	5	7	13
УКУПНО	0	0	12	12	14
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	4	0	0	7
Женски	5	0	0	2
УКУПНО	9	0	0	9

Референце

^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[1] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[2] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[3] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

@@ Ред 2: / Ред 2: @@
 '''Дубравица''' је насеље у [[општина Пожаревац|општини Пожаревац]] у [[Браничевски округ|Браничевском округу]]. Према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] било је 1225 становника (према попису из [[Попис становништва 1991. у СФРЈ|1991.]] било је 1521 становника).
-Насеље се налази при ушћу [[Велика Морава|Велике Мораве]] у [[Дунав]] 12 -{km}- северозападно од Пожаревца. Лежи на ниској и алувијалној тераси, између ушћа Велике Морве у Дунав и његовог десног рукавца  Малог Дунава. Позната је по багерисању ушћа Велике Мораве и утовару великих количина шљунка у шлепове. У селу је развијено свињогојство и живинарство. За време [[Први српски устанак|првог српског устанка]] била је трговачко насеље и место где је организован прелаз преко Дунава (Дубровачка скела). Истовремено је била значајна и скела на Морави. Преко Дубравице се обављао извоз свиња за [[Беч]] и [[Будимпешта|Будимпешту]]. Изградњом железнице [[Београд]]—Пожаревац—[[Кучево]] она је изгубила ранији значај. Дубравица се помиње као римско и средњевековно насеље.
+Насеље се налази при ушћу [[Велика Морава|Велике Мораве]] у [[Дунав]] 12 -{km}- северозападно од Пожаревца. Лежи на ниској и алувијалној тераси, између ушћа Велике Морве у Дунав и његовог десног рукавца  Малог Дунава. Позната је по багерисању ушћа Велике Мораве и утовару великих количина шљунка у шлепове. У селу је развијено свињогојство и живинарство. За време [[Први српски устанак|Првог српског устанка]] била је трговачко насеље и место где је организован прелаз преко Дунава (Дубровачка скела). Истовремено је била значајна и скела на Морави. Преко Дубравице се обављао извоз свиња за [[Беч]] и [[Будимпешта|Будимпешту]]. Изградњом железнице [[Београд]]—Пожаревац—[[Кучево]] она је изгубила ранији значај. Дубравица се помиње као римско и средњевековно насеље.
 {{Насељено место у Србији