Дрмно

Из Википедије, слободне енциклопедије
Дрмно
Површински коп угља, Дрмно
Површински коп угља, Дрмно
Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Браничевски
Општина Пожаревац
Становништво
Становништво (2011) Пад 894
Положај
Координате 44°42′29″ СГШ; 21°13′04″ ИГД / 44.708° СГШ; 21.217666° ИГД / 44.708; 21.217666 Координате: 44°42′29″ СГШ; 21°13′04″ ИГД / 44.708° СГШ; 21.217666° ИГД / 44.708; 21.217666
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 71 m
Дрмно на мапи Србије
Дрмно
Дрмно
Дрмно на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број 012
Регистарска ознака PO

Дрмно је насеље у Србији у општини Пожаревац у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 894 становника.

Поред села протиче река Млава и оно је удаљено само 4 km од њеног ушћа у реку Дунав. Село је величине око 260 домова. У селу живи око 1.300 становника, од којих су готово сви Срби.

Дрмно се све више урбанизује тако да данас већина домова има телефон, у селу се налази амбуланта, а 2006. године је изграђен топловод, кабловска телевизија, интернет и започета изградња православне цркве Васкрсење Христово .

Историја[уреди]

Део атара села налази се на археолошком налазишту Виминацијум, тако да село има потенцијалан туристички значај.

Међу богатим налазима најважнији је саркофаг украшен рељефном декорацијом.

Дрмно је у средњем веку било метох манастира Тисман и Водица. Село је манастирима даровао кнез Лазар Хребељановић[1].

, граничило са селима Бикин и Барич које је кнез Лазар даривао манастирима Тисман и Водица (75). Село Дрмно је у Кумановској битки изгубило свих 67 мобилисаних сељана који су погинули у Првој чети Прве српске армије.[2]

Демографија[уреди]

У насељу Дрмно живи 847 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,1 година (41,0 код мушкараца и 45,1 код жена). У насељу има 258 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 4,05.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.219
1953. 1.313
1961. 1.404
1971. 1.341
1981. 1.313
1991. 1.252 1.140
2002. 1.235 1.046
2011. 894
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
1.037 99,13 %
Мађари
  
1 0,09 %
непознато
  
6 0,57 %


Референце[уреди]

  1. Ранко Јаковљевић (2008. године). „Православље и дело светог Никодима”. Пројекат Растко. Приступљено 27. 02. 2015. 
  2. Траг: Јека са Зебрњака
  3. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  4. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  5. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]