Пређи на садржај

Дрмно

Координате: 44° 43′ 00″ С; 21° 13′ 03″ И / 44.71673° С; 21.21747° И / 44.71673; 21.21747
С Википедије, слободне енциклопедије
Дрмно
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округБраничевски
ОпштинаПожаревац
Становништво
 — 2022.Пад 825
Географске карактеристике
Координате44° 43′ 00″ С; 21° 13′ 03″ И / 44.71673° С; 21.21747° И / 44.71673; 21.21747
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина71 m
Дрмно на карти Србије
Дрмно
Дрмно
Дрмно на карти Србије
Остали подаци
Поштански број12208
Позивни број012
Регистарска ознакаPO

Дрмно је насеље у граду Пожаревац, у Браничевском округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 825 становника.

Поред села протиче река Млава и оно је удаљено само 8 km од њеног ушћа у реку Дунав. Село је величине око 260 домова. У селу живи око 1.300 становника, од којих су готово сви Срби.

Дрмно се све више урбанизује тако да данас већина домова има телефон, у селу се налази амбуланта, а 2006. године је изграђен топловод, кабловска телевизија, интернет и започета изградња православне цркве Васкрсење Христово.

Историја

[уреди | уреди извор]

Део атара села налази се на археолошком налазишту Виминацијум, тако да село има потенцијалан туристички значај.

Међу богатим налазима најважнији је саркофаг украшен рељефном декорацијом.

Дрмно је у средњем веку било метох манастира Тисман и Водица. Село је манастирима даровао кнез Лазар Хребељановић[1].

Дрмно се граничило са селима Бикин и Барич које је кнез Лазар даривао манастирима Тисман и Водица (75). Село Дрмно је у Кумановској бици изгубило свих 67 мобилисаних сељана који су погинули у Првој чети Прве српске армије.[2]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Дрмно живи 847 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,1 година (41,0 код мушкараца и 45,1 код жена). У насељу има 258 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 4,05 (попис 2002).

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.219
1953. 1.313
1961. 1.404
1971. 1.341
1981. 1.313
1991. 1.252 1.140
2002. 1.046 1.235
2011. 894
Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби
  
1.037 99,13%
Мађари
  
1 0,09%
непознато
  
6 0,57%
Становништво према полу и старости[5]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 232 252 276 272 276 282 258


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 35 44 30 39 36 42 15 14 2 1 4,05
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 427 89 289 36 12 1
Женски 449 44 299 79 26 1
УКУПНО 876 133 588 115 38 2
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 232 43 0 141 1
Женски 93 28 0 21 1
Укупно 325 71 0 162 2
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 14 10 7 3 3
Женски 3 1 13 3 2
Укупно 17 11 20 6 5
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 0 1 1 2
Женски 0 0 2 4 12
Укупно 0 0 3 5 14
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 1 0 0 5
Женски 1 1 0 1
Укупно 2 1 0 6

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Ранко Јаковљевић (2008. године). „Православље и дело светог Никодима”. Пројекат Растко. Приступљено 27. 2. 2015.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  2. ^ Траг: Јека са Зебрњака
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]