Дрмно

Из Википедије, слободне енциклопедије
Дрмно
Drmno.jpg
Површински коп угља, Дрмно
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Браничевски
Општина Пожаревац
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 894
Положај
Координате 44°42′29″ СГШ; 21°13′04″ ИГД / 44.708° СГШ; 21.217666° ИГД / 44.708; 21.217666 Координате: 44°42′29″ СГШ; 21°13′04″ ИГД / 44.708° СГШ; 21.217666° ИГД / 44.708; 21.217666
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 71 m
Дрмно на мапи Србије
Дрмно
Дрмно
Дрмно на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број 012
Регистарска ознака PO

Дрмно је насеље у Србији у општини Пожаревац у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 894 становника.

Поред села протиче река Млава и оно је удаљено само 4 km од њеног ушћа у реку Дунав. Село је величине око 260 домова. У селу живи око 1.300 становника, од којих су готово сви Срби.

Дрмно се све више урбанизује тако да данас већина домова има телефон, у селу се налази амбуланта, а 2006. године је изграђен топловод, кабловска телевизија, интернет и започета изградња православне цркве Васкрсење Христово .

Историја[уреди]

Део атара села налази се на археолошком налазишту Виминацијум, тако да село има потенцијалан туристички значај.

Међу богатим налазима најважнији је саркофаг украшен рељефном декорацијом.

Дрмно је у средњем веку било метох манастира Тисман и Водица. Село је манастирима даровао кнез Лазар Хребељановић[1].

, граничило са селима Бикин и Барич које је кнез Лазар даривао манастирима Тисман и Водица (75). Село Дрмно је у Кумановској бици изгубило свих 67 мобилисаних сељана који су погинули у Првој чети Прве српске армије.[2]

Демографија[уреди]

У насељу Дрмно живи 847 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,1 година (41,0 код мушкараца и 45,1 код жена). У насељу има 258 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 4,05.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.219
1953. 1.313
1961. 1.404
1971. 1.341
1981. 1.313
1991. 1.252 1.140
2002. 1.235 1.046
2011. 894
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
1.037 99,13 %
Мађари
  
1 0,09 %
непознато
  
6 0,57 %


Референце[уреди]

  1. Ранко Јаковљевић (2008. године). „Православље и дело светог Никодима”. Пројекат Растко. Приступљено 27. 02. 2015. 
  2. Траг: Јека са Зебрњака
  3. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]