Дрмно
| Дрмно | |
|---|---|
 Површински коп лигнита, Дрмно | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Браничевски |
| Општина | Пожаревац |
| Становништво | |
| — 2011. |  894 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 43′ 00″ СГШ; 21° 13′ 03″ ИГД / 44.71673° СГШ; 21.21747° ИГД |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 71 м |
.svg)  Дрмно Дрмно на мапи Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 012 |
| Регистарска ознака | PO |
Дрмно је насеље у граду Пожаревац, у Браничевском округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 894 становника.
Поред села протиче река Млава и оно је удаљено само 8 km од њеног ушћа у реку Дунав. Село је величине око 260 домова. У селу живи око 1.300 становника, од којих су готово сви Срби.
Дрмно се све више урбанизује тако да данас већина домова има телефон, у селу се налази амбуланта, а 2006. године је изграђен топловод, кабловска телевизија, интернет и започета изградња православне цркве Васкрсење Христово.
Историја[уреди | уреди извор]
Део атара села налази се на археолошком налазишту Виминацијум, тако да село има потенцијалан туристички значај.
Међу богатим налазима најважнији је саркофаг украшен рељефном декорацијом.
Дрмно је у средњем веку било метох манастира Тисман и Водица. Село је манастирима даровао кнез Лазар Хребељановић[1].
Дрмно се граничило са селима Бикин и Барич које је кнез Лазар даривао манастирима Тисман и Водица (75). Село Дрмно је у Кумановској бици изгубило свих 67 мобилисаних сељана који су погинули у Првој чети Прве српске армије.[2]
Демографија[уреди | уреди извор]
У насељу Дрмно живи 847 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,1 година (41,0 код мушкараца и 45,1 код жена). У насељу има 258 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 4,05 (попис 2002).
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 2 | 2 | ||
| 80+ | 22 | 22 | ||
| 75—79 | 17 | 40 | ||
| 70—74 | 28 | 41 | ||
| 65—69 | 31 | 35 | ||
| 60—64 | 32 | 35 | ||
| 55—59 | 35 | 41 | ||
| 50—54 | 23 | 24 | ||
| 45—49 | 49 | 34 | ||
| 40—44 | 33 | 27 | ||
| 35—39 | 29 | 28 | ||
| 30—34 | 38 | 35 | ||
| 25—29 | 25 | 39 | ||
| 20—24 | 28 | 25 | ||
| 15—19 | 35 | 21 | ||
| 10—14 | 25 | 24 | ||
| 5—9 | 35 | 31 | ||
| 0—4 | 32 | 23 | ||
| Просек : | 41,0 | 45,1 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 427 | 89 | 289 | 36 | 12 | 1 |
| Женски | 449 | 44 | 299 | 79 | 26 | 1 |
| УКУПНО | 876 | 133 | 588 | 115 | 38 | 2 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 232 | 43 | 0 | 141 | 1 |
| Женски | 93 | 28 | 0 | 21 | 1 |
| УКУПНО | 325 | 71 | 0 | 162 | 2 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 14 | 10 | 7 | 3 | 3 |
| Женски | 3 | 1 | 13 | 3 | 2 |
| УКУПНО | 17 | 11 | 20 | 6 | 5 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 1 | 1 | 2 |
| Женски | 0 | 0 | 2 | 4 | 12 |
| УКУПНО | 0 | 0 | 3 | 5 | 14 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 1 | 0 | 0 | 5 | |
| Женски | 1 | 1 | 0 | 1 | |
| УКУПНО | 2 | 1 | 0 | 6 | |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Ранко Јаковљевић (2008. године). „Православље и дело светог Никодима”. Пројекат Растко. Приступљено 27. 2. 2015. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=(помоћ) - ^ Траг: Јека са Зебрњака
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
