Кличевац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Кличевац
Crkva Sv Trifuna Klicevac.jpg
Црква Св. Трифуна
Административни подаци
Држава Србија
Управни округБраничевски
ОпштинаПожаревац
Становништво
 — 2011.Пад 1078
Географске карактеристике
Координате44°45′06″ СГШ; 21°17′07″ ИГД / 44.751666° СГШ; 21.285166° ИГД / 44.751666; 21.285166Координате: 44°45′06″ СГШ; 21°17′07″ ИГД / 44.751666° СГШ; 21.285166° ИГД / 44.751666; 21.285166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина132 м
Кличевац на мапи Србије
Кличевац
Кличевац
Кличевац на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број12209
Позивни број012
Регистарска ознакаPO

Кличевац је насеље у Србији у општини Пожаревац у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 1078 становника.

Историја[уреди]

Кличевац је у средњем веку било метох манастира Тисман и Водица. Село је манастирима даровао кнез Лазар Хребељановић[1].

Географија[уреди]

Налази се у Стигу, окружен брдима Помрлово, Голо Брдо и Брдо Планина од познатијих.

Етнографија[уреди]

Село има осмогодишњу школу, дом здравља,пошту и дом културе, али поред свега популација села има тенденцију опадања.

Место је такође познато јер се ту налази кућа војводе Миленка Стојковића и овде је пронађен кличевачки идол који је симбол општине Пожаревац

Овде се налази Црква Светог Трифуна у Кличевцу.

Демографија[уреди]

У насељу Кличевац живи 1089 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,8 година (43,0 код мушкараца и 46,3 код жена). У насељу има 387 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,43.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 2.572
1953. 2.606
1961. 2.624
1971. 2.477
1981. 2.242
1991. 2.084 1.717
2002. 1.329 1.832
2011. 1.078
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
1.292 97,21 %
Румуни
  
6 0,45 %
Роми
  
6 0,45 %
Власи
  
4 0,30 %
Црногорци
  
1 0,07 %
Украјинци
  
1 0,07 %
Македонци
  
1 0,07 %
Бугари
  
1 0,07 %
непознато
  
17 1,27 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Ранко Јаковљевић (2008. године). „Православље и дело светог Никодима”. Пројекат Растко. Приступљено 27. 02. 2015.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]