Хамдија Поздерац — разлика између измена
мНема описа измене |
м Робот: мењање Категорија:Чланови ЦК КПЈ-СКЈ |
||
Ред 44: | Ред 44: | ||
[[Категорија:Умрли 1988.]] |
[[Категорија:Умрли 1988.]] |
||
[[Категорија:Босанскохерцеговачки комунисти]] |
[[Категорија:Босанскохерцеговачки комунисти]] |
||
[[Категорија:Чланови |
[[Категорија:Чланови Централног комитета КПЈ-СКЈ]] |
||
[[Категорија:Партизани]] |
[[Категорија:Партизани]] |
||
[[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] |
[[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]] |
Верзија на датум 22. април 2011. у 22:36
хамдија поздреац | ||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | ||||||||
Професија | друштвено-политички радник | |||||||
Деловање | ||||||||
Члан КПЈ од | 1943. | |||||||
Одликовања |
|
Хамдија Поздерац (1924-1988), друштвено-политички радник СФРЈ и СР БиХ.
Биографија
Рођен је 15. јануара 1924. године у Цазину, и то под именом Мухамед. Имао је три брата (Хакију, Сакиба и Исмета) и четири сестре (Бекиру, Фатиму, Хаснију и Зухру).
У средњој школи се укључио у рад, тада илегалне, организације СКОЈ-а. Учесник је Народноослободилачког рата од 1941. године. У Осмој крајишкој ударној бригади био је секретар батаљонског и бригадног комитета СКОЈ-а, а затим члан Обласног комитета УСАОЈ-а и СКОЈ-а за Босанску крајину. Почетком 1944. године постао је секретар Окружног комитета СКОЈ-а и члан Окружног комитета КПЈ за Бихаћ.
После рата је обављао низ партијских и државних дужности. Од 1965. године је био члан Централног комитета Савеза комуниста БиХ. Био је посланик Скупштине СР БиХ; председник Председништва Босне и Херцеговине, од 1971. до 1974 и председник Скупштине СР БиХ, од 1974. до 1978. године. Био је члан Извршног комитета ЦК СК БиХ и секретар Секретаријата, а дуго времена је био члан Председништва ЦК СКЈ и председник ЦК СК БиХ.
Пред крај политичке каријере био је и члан Председништва СФРЈ. Године 1987. био је присиљен да, због афере "Агрокомерц", поднесе оставку и повуче се из политичког живота.
Завршио је Високу партијску школу у Москви и Филозофски факултет у Београду, 1959. године. Издао је низ публицистичких и научних дела, а од 1961. године је предавао општу социологију на Факултету политичких наука у Сарајеву.
Умро је 7. априла 1988. године у Клиничко болничком центру "Кошево" у Сарајеву.
Носилац је Партизанске споменице 1941.. Одликован је Орденом за храброст, Орденом заслуга за народ, Орденом братства и јединства, Орденом Републике, Орденом југословенске заставе са лентом и Орденом јунака социјалистичког рада. Носилац је и награде ЗАВНОБиХ-а.