Цазин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Цазин

Cazin - New Square.jpg

Основни подаци
Држава Застава Босне и Херцеговине Босна и Херцеговина
Ентитет Застава Федерације Босне и Херцеговине Федерација Босне и Херцеговине
Кантон Застава Унско-санског кантона Унско-сански кантон
Општина Цазин
Становништво
Становништво (1991) 12.203
Положај
Координате 44°58′00″N 15°55′00″E / 44.966667, 15.933333
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Цазин на мапи БиХ
{{{alt}}}
Цазин
Цазин на мапи БиХ
Остали подаци
Поштански број 77220
Позивни број 037


Координате: 44° 58′ 00″ СГШ, 15° 55′ 60″ ИГД

Цазин је градско насеље и сједиште истоимене општине у сјеверозападном делу Босне и Херцеговине на раскрсници путева који воде од Бихаћа према Великој Кладуши, суседној Хрватској и даље према западној Европи, затим преко Раковице према Јадранском мору и југозападно преко Босанске Крупе према Бањој Луци, Тузли и даље према истоку.

Историја[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.
Кула Острожац у Цазину
Цазинска џамија

Подручје Цазина било је насељено још у праисторијском добу. На локалитетима Стијена, Селиште, Градина и Чунгар пронађени су остаци разних предмета од костију, камена, глине и бакра који потичу из праисторијског доба.

Усташки злочини[уреди]

Крајем јула 1941. године у село Рујницу срез Цазин дошли су наоружани муслимани усташе и похапсили велики број Срба. Тада су из Рујнице одвели у Цазин 450, а у Врсту 300 Срба. Они Срби који су одведени у Цазин задржани су неколико дана у затвору у којем су тучени и мучени. Једног дана су их голе свукли и извели из затвора одвели на Бело брдо близу Цазина, побили и након тога закопали а њихово одело усташе су између себе поделиле.

Становништво[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Попис становништва у СФРЈ 1991: Цазин.

Национални састав становништва - град Цазин[уреди]

Цазин
година пописа 1991. 1981. 1971.
Муслимани 11.536 (94,53%) 1.601 (83,21%) 1.061 (84,67%)
Срби 129 (1,05%) 75 (3,89%) 97 (7,74%)
Хрвати 95 (0,77%) 45 (2,33%) 66 (5,26%)
Југословени 275 (2,25%) 186 (9,66%) 17 (1,35%)
остали и непознато 168 (1,37%) 17 (0,88%) 12 (0,95%)
укупно 12.203 1.924 1.253

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]