Архимандрит Филарет (Гранић) — разлика између измена
м uvod |
Нема описа измене |
||
| Ред 9: | Ред 9: | ||
| месец_рођења = септембар |
| месец_рођења = септембар |
||
| година_рођења = 1883. |
| година_рођења = 1883. |
||
| место_рођења = |
| место_рођења = [[Велика Кикинда]] |
||
| држава_рођења = |
| држава_рођења = [[Аустроугарска]] |
||
| дан_смрти = 3. |
| дан_смрти = 3. |
||
| месец_смрти = фебруар |
| месец_смрти = фебруар |
||
| година_смрти = 1948. |
| година_смрти = 1948. |
||
| место_смрти = |
| место_смрти = [[Београд]] |
||
| држава_смрти = |
| држава_смрти = [[СФРЈ]] |
||
}} |
}} |
||
'''Филарет Гранић''' ( |
'''Филарет Гранић''' ([[Велика Кикинда]], [[13. септембар]] [[1883]] — [[Београд]], [[3. фебруар]] [[1948]]) је био српски византолог и теолог, архимандрит. |
||
== Биографија == |
== Биографија == |
||
Рођен је у [[Велика Кикинда|Великој Кикинди]] као Бранко Гранић. Гимназију је завршио у [[Нови Сад|Новом Саду]] а студирао је у [[Беч]]у и [[Минхен]]у код познатог византолога [[Карл Крумбахер|Карла Крумбахера]] где је и докторирао. Његово световно име било је Бранко. По повратку са студија се замонашио и добио име Филарет. |
Рођен је у [[Велика Кикинда|Великој Кикинди]] као Бранко Гранић 13. септембра (1. септембра по јулијанском календару) 1883. Гимназију је завршио у [[Нови Сад|Новом Саду]] а студирао је у [[Беч]]у и [[Минхен]]у код познатог византолога [[Карл Крумбахер|Карла Крумбахера]] где је и докторирао. Његово световно име било је Бранко. По повратку са студија се замонашио и добио име Филарет. |
||
Научну каријеру је започео у [[Скопље|Скопљу]] [[1922]]. као доцент на Филозофском факултету, где је [[1926]]. изабран за ванредног професора [[византологија|византологије]]. [[1929]]. прелази на Богословски факултет у [[Београд]]у где је постављен на катедру за Патрологију, а од [[1936]], као редовни професор предаје патристику и канонско право. Од [[1932]]. је и хонорарни професор на Филозофском факултету где предаје византијску историју заједно са [[Георгије Острогорски|Георгијем Острогорским]]. [[1935]]. је изабран за дописног, а [[1940]]. за редовног члана [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука]]. |
Научну каријеру је започео у [[Скопље|Скопљу]] [[1922]]. као доцент на Филозофском факултету, где је [[1926]]. изабран за ванредног професора [[византологија|византологије]]. [[1929]]. прелази на Богословски факултет у [[Београд]]у где је постављен на катедру за Патрологију, а од [[1936]], као редовни професор предаје патристику и канонско право. Од [[1932]]. је и хонорарни професор на Филозофском факултету где предаје византијску историју заједно са [[Георгије Острогорски|Георгијем Острогорским]]. [[1935]]. је изабран за дописног, а [[1940]]. за редовног члана [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука]]. |
||
Верзија на датум 29. октобар 2012. у 06:28
Филарет Гранић | |
|---|---|
 Филарет Гранић, српски византолог | |
| Датум рођења | 13. септембар 1883. |
| Место рођења | Велика Кикинда, Аустроугарска |
| Датум смрти | 3. фебруар 1948. (64 год.) |
| Место смрти | Београд, СФРЈ |
Филарет Гранић (Велика Кикинда, 13. септембар 1883 — Београд, 3. фебруар 1948) је био српски византолог и теолог, архимандрит.
Биографија
Рођен је у Великој Кикинди као Бранко Гранић 13. септембра (1. септембра по јулијанском календару) 1883. Гимназију је завршио у Новом Саду а студирао је у Бечу и Минхену код познатог византолога Карла Крумбахера где је и докторирао. Његово световно име било је Бранко. По повратку са студија се замонашио и добио име Филарет.
Научну каријеру је започео у Скопљу 1922. као доцент на Филозофском факултету, где је 1926. изабран за ванредног професора византологије. 1929. прелази на Богословски факултет у Београду где је постављен на катедру за Патрологију, а од 1936, као редовни професор предаје патристику и канонско право. Од 1932. је и хонорарни професор на Филозофском факултету где предаје византијску историју заједно са Георгијем Острогорским. 1935. је изабран за дописног, а 1940. за редовног члана Српске академије наука.
Оставио је за собом велики број радова из историје хришћанске и српске цркве, а посебно из правне историје и историје институција у Византији и средњовековној Србији. Његове радове карактерише минуцуиозно проучавање извора и солидна обрада материјала који проучава. Своју огромну библиотеку је поклонио византолошком институту САНУ.
Помињемо неке његове радове: Правни положај и организација грчких манастира по Јустинијановом праву, Црквеноправне одредбе Хиландарског типика Св. Саве о настојатељу и осталим манастирским функционерима, Проблем сазива васељенског сабора, Монаштво у служби ближњега у старом и средњем веку.
Литература
текст саставио мр А. Ђаковац према опширнијој биографији еп. А. Јевтића у Богословље, 1980, стр. 27-41.
