Прва космичка брзина
Прва космичка брзина је брзина коју је потребно дати објекту, занемарујући отпор ваздуха, тако да објект може остати у кружној орбити с радијусом(полупречником) једнаким радијусу тела. Другим ријечима, то је најмања брзина при којој објект остаје у кружној орбити тангенцијалној на површину тела, у висини површине, а да се не судари са њим.
За прорачун прве космичке брзине можемо прећи у ротациони референтни систем, у ком је онда објекат стационаран. Пошто по првом Њунтновом закону на њега не делује никаква сила, центрифугална и центрипетална сила које дјелују на објекат у супротним смеровима морају бити истог интензитета.
гдје је m — маса објекта, M — маса тела, G — гравитациона константа (6,67259·10−11 m³·kg−1·s−2), — прва космичка брзина, R — радијус тела.
На Земљи, M = 5,97·1024 kg, R = 6 378 000 m), налазимо
- 7,9 Km/s
Прву космичку брзину је могуће одредити и из убрзања слободног пада:
па добијамо