Придњепарска Украјина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Украјина (укр. Україна, рус. Укра́ина, лат. Ucraina; још позната као Придњепарска Украјина, Придњепарље, Кијевска Украјина) је историјска област, која се налази у данашњој средњој и југоисточној Украјини, простире се источно од Подоља и Волиња, између Буга и Ворскла, на басену ријеке Дњепар, до 1783. године (друга подјела Пољске) је била дио Пољско-литванске државне заједнице.

Приближна област Придњепарске Украјине у границама савремене Украјине.

Појам Украјина као заједничка именица је кориштен у средњем вијеку и означава пограничне дијелове географских област. До краја 16. вијека појам украјина није имао званичан карактер и једноставно је означавао „пограничне“ приватне посједе, који су били под управом различитих држава.[1][2][3][4][5]

Појам Украјина се први пут јавио у Кијевском љетопису, који описује догађаје из 12. вијека. Описујући смрт Владимира Глебовича, кнеза Перејаславског, аутор текста је написао, да је након његове смрти „ѡ нем же оукраина много постона“. Послије ових догађаји из 1189. године, Украјином се назива земља између Буга и Дњестра.[6]

Као властита именица Украјина се први пут користи у Пољско-литванској државној заједници 1590. године на засједању Сејма у складу са пројектом Јана Замојског: Porządek ze strony Niżowców i Ukrainy.[7] Тиме је подијели земљу на војводства: Кијевско и Брацлавско. У периоду између Пољановског мира (1634) и Вјечитог мира (1686) у састав територије која је назива Украјина налазило се и Черниговско војводство. На мапи из 1613. године коју је израдио Томаш Маковски у Амстердаму, област десне обале Дњепра означена је као Нижняя Волынь, которыя назвается Украиной или Низом.[6] Исти аутор је 1651. године издао другу мапу на којој је Украјина означена на територији од Дњепра до Јужног Буга.[6] На прелазу из 16. у 17. вијек назив „Украјина“ је означао рубни ток средњег и доњег Дњепра.

Историја[уреди]

У раном средње вијеку ову област су углавном насељавала источнословенска плема: Деревљани, у долини ријеке Случ са главним градовима Овруч и Коростењ, источни Пољани, који су насељавали обје обале средњег Дњепра, и Улићи, између Дњестра и Прута.

Управна подјела[уреди]

У периоду од 16. до 17. вијека географска област Украјина се састојала из Кијевског и Брацлавског војводства Пољско-литванске државне заједнице, а између 1634. и 1686. године је и Черниговско војводство било дио ње.[8][9] Главни градови: Кијев, Гадјач, Полтава, Чигирин и Житомир.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Zygmunt Gloger, Geografia historyczna ziem dawnej Polski, Kraków 1903
  2. ^ Pojęcie Ukrainy, ukrain równoznaczne było najczęściej z pojęciem pogranicza państwowego. Były tedy ukrainy tatarskie, moskiewskie, litewskie, polskie, a nawet w samej Rzptej polskiej (…) były różne «ukrainy» czyli krańce państwowe Por. Franciszek Rawita-Gawroński, Nazwa Ukrainy: jej początek i charakter, «Ruś», 1911, z. 1
  3. ^ Henryk Paszkiewicz, Początki Rusi, Kraków 1996, s. 496
  4. ^ Zbigniew Wójcik, Wojny kozackie w dawnej Polsce, Kraków 1989, s. 1
  5. ^ «Стара ся назва, уживана в староруських часах в загальнім звачінню погранича» Михайло Грушевський Історія України-Руси т. I розділ I.ТЕРМІНОЛОГІЯ, УКРАЇНСЬКЕ ІМЯ, ЗАТЕМНЕННЄ ПОНЯТІЯ УКРАЇНСЬКОЇ НАЦІОНАЛЬНОСТІ, ЗВИЧАЙНА ІСТОРИЧНА СХЕМА, СПОРИ ПРО САМОСТІЙНІСТЬ
  6. 6,0 6,1 6,2 W. Serczyk, Historia Ukrainy, s.9
  7. ^ Władysław Konopczyński Dzieje Polski nowożytnej Wydanie czwarte krajowe, Warszawa 1999, Wyd. Instytut Wydawniczy Pax s. 211.
  8. ^ Во время восстания Хмельницкого Черниговщина находилась под контролем казаков.
  9. ^ «Согласно „Źródła dziejowe“ Александра Яблоновского, вся Поднепровская Украина в 1686 году, то есть во время мира Гжимултовского, занимала 4700 тыс. км2. Два „украинных“ воеводства: Киевское и Брацлавское, занимали 3163 тыс. км2, а так называемое Дикое поле — 1537 тыс. км2. Само киевское воеводство, то есть без Брацлавского и Дикого поле составляло 2534,5 тыс. км2, а частности: Овручский повет 280, Житомирский 253, и Киевский 20011» Zygmunt Gloger Geografia historyczna ziem dawnej Polski.

Литература[уреди]