Пољани (источнословенско племе)

С Википедије, слободне енциклопедије
Словенска племена крајем VIII века

Пољани (укр. Поляни, рус. Поляне), су били једна од раносредњовековних племенских заједница источнословенских племена који су у периоду између 6. и 9. века, насељавали средњи ток реке Дњепар. У раном средњем веку постојала су два посебна словенска племена која су имала исто име „Пољани”, друго је западнословенско племе Пољани, које је насељавало подручје између река Одре и Висле (Великопољска). Име племена потиче од речи поље или пољана.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Према Повести минулих лета, Пољани потичу од Словена који су насељавали средњи и доњи ток реке Дунав. [2] Пољани су се на западу граничили са Древљанима, на северозападу са Дреговичима (Драгувитима), на југозападу са Тиверцима, на југу са Уличима и на истоку са Хазарским каганатом. Главни град Пољана био је Кијев, остали велики градови су били Вишгород, Белгород на реци Ирпењ десној притоци Дњепра, Звенигород, Трепољ, Василев.

Средином 9. века Пољани су плаћали данак Хазарима. У другој половини 9. века Пољани падају под власт старе Русије. Крајем 9. века руски кнез Олег престоницу Русије премешта у Кијев.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ H. Łowmiański, Początki Polski, P. 2, Warszawa (1964). стр. 66, 106.
  2. ^ Повест минулих лета: „Спустя много времени сели славяне по Дунаю, где теперь земля Венгерская и Болгарская... ... Когда волохи напали на славян дунайских, и поселились среди них, и притесняли их, то славяне эти пришли и сели на ... ... Так же и эти славяне пришли и сели по Днепру и назвались полянами,”

Спољашње везе[уреди | уреди извор]