Прокламација о присаједињењу 1913.

Из Википедије, слободне енциклопедије
Спомен-плоча у Рибарској Бањи - место потписивања Прокламације

Прокламација о присаједињењу ослобођених области Краљевини Србији (или Проглас о присаједињењу јужних крајева) документ је који је краљ Петар I Карађорђевић потписао и свечано објавио у недељу, 7. септембра 1913. године у Рибарској Бањи код Крушевца.

Прокламација је директна последица одредби Букурешког мира (10. август 1913. године) којим је окончан Други балкански рат.

Овај документ се састоји из два дела: први део у коме се краљ обраћа српском народу, и други део у коме се краљ обраћа народу ослобођених и присаједињених области.

Краљ Петар је иначе врло често посећивао Рибарску Бању због лечења реуме. Приликом тих посета био је смештен на првом спрату виле "Србија“.

Убрзо након доношења ове Прокламације, решењима Владе у ослобођеним областима су уведени царински прописи и трговински уговори (27. август/9. септембар 1913), поштански, телефонски и телеграфски прописи (29. август/11. септембар 1913) и прописи о таксама (4/17. септембар 1913). Успостављен је и нормализован железнички саобраћај у ранијим границама и ослобођеним областима (13/26. октобар 1913) и уведени поједини прописи Устава Краљевине Србије од 1903. године (20. новембар/3. децембар 1913). Министарство унутрашњих дела је донело распис о личним исправама и пасошима за кретање у ослобођеним областима Србије (23. новембар/6. децембар 1913). То је настављено и у 1914. години. [1]

Оригинал Прокламације се налази у Архиву Србије и носи датум 25. август 1913. године, јер је тада у Србији још увек био у употреби стари – Јулијански календар.

У Рибарској Бањи је 2006. године постављена спомен-плоча на месту на коме је краљ Петар потписао Прокламацију. На спомен-плочи је исписан текст: "На овом месту 25. августа 1913. године Његово Величанство Краљ Петар Први Карађорђевић потписао је Декларацију о повратку Косова и Метохије матици, Краљевини Србији. Рибарска Бања, 2006. године". Мермерна спомен-плоча (димензија 80х60 cm) налази се на бедему испод виле "Славонија" (непосредно иза виле "Далмација"), у подножју степеница које се ка истоку пењу према вили "Црна Гора“.

Прокламација је објављена у „Српским новинама“, тадашњем службеном гласилу Краљевине Србије и то: први део у броју 186. од 1913. године у уторак, 27. августа 1913. године (по старом календару), a други део у броју 187. од 1913. године у среду, 28. августа 1913. године (по старом календару).

Први део Прокламације објавила је и „Политика“ у среду, 28. августа 1913. године (по старом календару), бр. 8457.

Први део Прокламације у "Политици" бр. 8457

Иначе, тих дана су такође у Рибарској Бањи потписани укази о разним разрешењима и именовањима у полицији (20. август/2. септембар 1913) и војсци (24. август/6.септембар 1913). Истом приликом основан је "Вардарски дивизијски војни суд" као првостепени војни суд са седиштем у Скопљу у коме је већ раније био смештен Штаб Вардарске дивизијске обласне команде (24. август/6.септембар 1913).

Географске карактеристике[уреди]

Проширења Србије од 1817. до 1913. године

Краљевина Србија је пре балканских ратова и ослобођења јужних крајева заузимала површину од 48.303 km² на којој је 1912. године живело око 2.922.000 становника. Ово присаједињење Србији је донело 39.497 km² нове територије на којој је живело око 1.208.000 становника. Проширење, односно присаједињење је обухватало већи део територије данашњег Косова и Метохије (без Пећи и Ђаковице са околином - у саставу Краљевине Црне Горе), Рашку област и територију данашње БЈР Македоније. Ово значи да је Краљевина Србија у ратну 1914. годину ушла са површином од 87.800 km² и 4.130.000 становника.

Текст Прокламације[уреди]

У наставку је текст Прокламације у изворном облику (онако како је написана и потписана).

Српском народу[уреди]

Први део Прокламације у "Српским новинама"

СРПСКОМ НАРОДУ.

После два рата који скоро годину дана прекидоше ваше послове и ваше напредовање настао је благодетни мир.

У оба рата наша је војска сјајно вршила повераване јој задатке. У првом, с Турском, само за месец дана, она је донела слободу целој Старој Србији и знатном делу Маћедоније. Доцније, на једној страни прегазила је Арбанију, изашла победоносно на Јадранско Море и загрлила се с јуначком црногорском војском, а на другој страни помогла Бугарима да освоје прву турску престоницу у Јевропи – Једрене.

Али то још не донесе Србији ни стечене ратне плодове ни праведно очекивани мир. Она је била принуђена одлукама јевропских великих сила на лондонској конференцији да се одрече своје најзначајније тековине: да се повуче с Јадранског Мора, из Арбаније, да види чак окрњене и саме западне границе Старе Србије. Бугари, наши савезници, не само што нам том приликом не помогоше него нам оспорише већину земаља које је српска војска сама ослободила у јужној Старој Србији и Маћедонији. Они тим покушаше да нам пресеку везу са нашим савезницима Грцима и да нас тако одбију од Јегејскога Мора, услед чега би положај Србије постао још тежи и зависнији него раније.

Да све то постигну, Бугари се не задовољише мирним путевима. Они припремише оружани напад, који српска војска у великој бици на Брегалници сјајно одби. Наши јунаци затим у низу срећних бојева, заједно с братском црногорском војском и са савезном грчком војском, сузбише непријатеља до његових старих државних граница, па почеше и преко њих прелазити.

У том тренутку учинила је одлучан корак у корист одржања поремећене равнотеже и мира на Балкану влада Његовог Величанства румунскога краља Карола, и мир је закључен и потписан у Букурешту 28 Јула 1913.

Према томе, Ја овим проглашавам присаједињење Краљевини Србији свих освојених области у границама које су одређене: према Краљевини Бугарској уговором о миру закљученом у Букурешту; према Краљевини Грчкој српско-грчким споразумом; према Арбанији привременом демаркационом линијом и саобразно решењима Амбасадорске Конференције у Лондону, докле нарочита међународна комисија не буде извршила коначно разграничење; према Краљевини Црној Гори за сада демаркационом линијом војне окупације до коначног разграничења; према Босни-Херцеговини досадашњом границом.

Докле се законским путем и управа нових присаједињених области не утврди, њима ће се управљати према Мојим Уредбама као и према решењима Моје Владе о примењивању појединих постојећих закона и њиховом увођењу у живот у новоослобођеним крајевима.

Захваљујући витешком прегнућу, несаломљивом јунаштву и непоколебљивој истрајности свих учесника у минулим славним догађајима, сад је наша мила Отаџбина много пространија, веома моћнија и несравњено угледнија.

Моја ће брига бити да у њој и живот сваког грађанина буде и срећнији и напреднији, а посебице се морамо старати да и сва наша браћа у новим крајевима, без разлике вере и порекла, буду у сваком погледу задовољна, просвећена и закриљена правдом и безбедношћу, које ће им ујемчити владавина слободне Србије.

У том погледу целу нашу земљу очекују велики задаци: чувајући као зеницу дивну снагу наше узданице – српске војске, много треба да послујемо и на просветном, привредном и сваком другом пољу народнога рада, па да избришемо све трагове дугога робовања не само у новим него и у старим границама. Ми смо дужни стићи просвећене јевропске народе којима смо ми, као многовековни грудобран од нападача, омогућили мирно напредовање. Али народ чија је војска за неколико недеља стигла са Јавора, Мердара и Ристовца до Јадрана, Солуна и Марице моћи ће и на пољу мирнога рада убрзо показати да је дорастао својим великим културним задацима. Он ће својим радом и животом посведочити да је достојан висине на коју га је ратна срећа изнела.

Ја се сада више него икад поносим што сам и син и Краљ такоме народу, и молим Свемогућега да му никад не ускрати своју милост и заштиту.

Живео мој мили и витешки српски народ!

25. августа 1913. године, у Рибарској Бањи [2] [3]

ПЕТАР с.р.


Заступник Председника Министарског Савета, Министар Финансија, Д-р. Л. Пачу с.р.

Министар Грађевина, Ј. П. Јовановић с.р.

Министар Просвете и Црквених Послова, Љ. Јовановић с.р.

Министар Правде, М. Ђуричић с.р.

Заступник Министра Унутрашњих Дела, Министар Правде, М. Ђуричић с.р.

Министар Војни, Почасни ађутант Њ. В. Краља, Ђенерал, Мил. Божановић с.р.

Министар Народне Привреде, Д-р. В. Јанковић с.р.

Заступник Министра Иностраних Дела, посланик, Д-р. М. Спалајковић с.р.

Народу ослобођених и присаједињених области[уреди]

Други део Прокламације у "Српским новинама"

Моме драгом народу ослобођених и присаједињених области.

Мојим данашњим прогласом присаједињене су на основи закључених међународних споразума ваше земље Краљевини Србији. Захваљујући јунаштву моје храбре војске, сад смо опет у једном братском колу као што су били и наши прадедови пре него што нас је једне од других раставила историска судба. Сад нас више никаква сила не може раздвојити нити вас из српске заједнице истргнути.

Докле се путем закона не одлучи како ће се вама управљати, каква ће бити сва ваша права и дужности — ви ћете се верно покоравати уредбама које Ја пропишем и наредбама које на основи њих буду издавале Моја влада и све државне власти.

Све старање моје биће, као што сам рекао у том прогласу, управљено да сви ви, без разлике вере и порекла, будете у сваком погледу задовољни, просвећени и закриљени правдом и безбедношћу које ће вам ујемчити владавина слободне Србије. Сви ћете бити пред законима и пред властима једнаки. Вера свачија, имање и личност биће поштовани као светиња. Моја ће влада без прекида радити на просветном, привредном и сваком другом пољу нашега напретка.

И ви сами треба да прионете из све снаге на рад, да одбаците досадашње заблуде, раздоре и неслоге па да сложно, у братском загрљају избришемо са лица ваших лепих постојбина све трагове дугога робовања. Тако ће вам свака срећа процветати, и тако ћете за кратко време стићи своју браћу у старим границама Србије и с њима се у свему изједначити, па ћете сви заједно моћи стићи и остале просвећене јевропске народе.

На томе путу пратиће вас увек најтоплије жеље Српскога Краља. Ја молим Свевишњега Творца да вас тако исто и његов благослов прати.

Живели сви моји верни синови и поданици!

25. августа 1913. године, у Рибарској Бањи [4]

ПЕТАР с.р.


Заступник Председника Министарског Савета, Министар Финансија, Д-р. Л. Пачу с.р.

Министар Грађевина, Ј. П. Јовановић с.р.

Министар Просвете и Црквених Послова, Љ. Јовановић с.р.

Министар Правде, М. Ђуричић с.р.

Заступник Министра Унутрашњих Дела, Министар Правде, М. Ђуричић с.р.

Министар Војни, Почасни ађутант Њ. В. Краља, Ђенерал, Мил. Божановић с.р.

Министар Народне Привреде, Д-р. В. Јанковић с.р.

Заступник Министра Иностраних Дела, посланик, Д-р. М. Спалајковић с.р.

Извори[уреди]

  1. Момир Милојевић, "Срби на Косову и Метохији и начела међународног права", Београд, 2006. стр. 232
  2. "Српске новине", бр. 186/1913 (27. август/9. септембар 1913)
  3. "Политика", бр. 8457 (28. август/10. септембар 1913)
  4. "Српске новине", бр. 187/1913 (28. август/10. септембар 1913)