Пролаз дивова

С Википедије, слободне енциклопедије
Пролаз дивова
Изворно имеs
енгл. Clochán an Aifir/Clochán na bhFomhórach[1]
енгл. Tha Giant's Causey[2]
Causeway-code poet-4.jpg
Пролаз дивова
ЛокацијаОкруг Антрим
Координате55° 14′ 27″ N 6° 30′ 42″ W / 55.24083° С; 6.51167° З / 55.24083; -6.51167Координате: 55° 14′ 27″ N 6° 30′ 42″ W / 55.24083° С; 6.51167° З / 55.24083; -6.51167
Званично име: Пролаз дивова
Типприродно добро
КритеријумиVII, VIII
Означено1986 (10. заседање)
Број референце369
Држава потписницаУједињено Краљевство
РегионЕвропа
Пролаз дивова на мапи Северна Ирска
Пролаз дивова
Локација Пролаза дивова у Северној Ирској

Пролаз дивова (ир. Clochán an Aifir or Clochán na bhFómharach) подручје је од 40.000 спојених базалтних стубова који су настали вулканском ерупцијом у палеогену (пре 50—60 милиона година).[3][4] Налази се у округу Антрим на североисточној обали Северне Ирске, око 3 километра северно од града Бушмиллса.

Године 1986, уписан је на Унесков списак места светске баштине у Европи као јединствен пример брзог хлађења базалтне лаве продирући кроз кречњачки плато, при томе попуцавши вертикално у облику спојених стубова. Данас овом најпопуларнијом туристичком атракцијом у Северној Ирској управља Државно поверенство.[5]

Одлике[уреди | уреди извор]

Базалтни стубови чине степенасту литицу која урања у Ирско море. Већина стубова је хексагоналног облика, иако има и стубова с мањим бројем страница. Највиши су 12 метара високи, а окамењена лава је на неким местима дебела 28 метара. Неки делови су добили популарна имена као што су: „Дивовска чизма”, „Дивово око”, „Пастирске стубе”, „Саћe”, „Дивовске оргуљe”, „Накупине димњака”, „Дивовска врата” и „Девина грба”.

У средњем веку сковала се легенда како је Пролаз дивова изградио ирски ратник Фин мекКул како би се борио против свог шкотског ривала Бенандонера. Одатле потиче његов назив — „Пролаз дивова”.[6]

Локалитет је постао познат у 18. веку, а у 19. веку је постао велика туристичка атракција с привлачном зоном за пешаке који могу да ходају преко врхова стубова 800 метара од улаза до самог мора. Стене Пролаза дивова биле су погубне за неколико бродова, од којих је најзначајнији Гирона који се овде насукао у октобру 1588. године за време снажног северозападног ветра, и притом је страдало око 1.200 људи. Само је пет људи преживело и њихови потомци и данас живе у околини. Гирона је била галија шпанске армаде која је спасила посаде две преостале олупине због чега је била јако преоптерећена. Кад јој је пукло кормило настала је трагедија.[7]

Геологија[уреди | уреди извор]

Пре око 50 до 60 милиона година,[3] током палеоценске епохе, на Антриму се одвијала интензивна вулканска активност, при чему је високо флуидни отопљени базалт продро кроз кредну основу и формирао екстензивни лавни плато. Како се лава хладила, долазило је до контракције. Хоризонтална контракција је узроковала пуцање на начин сличан сувом блату, са процепима који су се ширили са хлађењем масе, остављајући структуре налик на степениште, које су исто тако хоризонтално испуцале у „биските”. У многим случајевима хоризонтална фрактура је произвела доњу страну која је конвексна, док је горње лице доњег сегмента конкавно, чиме су формирани такозвани састави „кугле и утичнице”. Величина стубова је првенствено одређена брзином којом се лава вулканске ерупције хладила.[8] Екстензивна мрежа фрактура је произвела особене стубове који су видљиви у данашње време. Овај базалт је оригинално био део великог вулканског платоа званог Талански плато, који је формиран током палеоцена.[9]

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Clochán an Aifir / Giant's Causeway - Placenames Database of Ireland”. Placenames Commission. Приступљено 8. 9. 2014. 
  2. ^ The Crack: Yin giant step for mankind The News Letter. Retrieved 16 October 2011.
  3. ^ а б „Giant's Causeway and Causeway Coast”. UNESCO World Heritage Centre. Приступљено 21. јун 2009. 
  4. ^ Jack Challoner; John Farndon; Rodney Walshaw (2004). Rocks, Minerals and the Changing Earth. Southwater. стр. 19. 
  5. ^ „Giant's Causeway remains Northern Ireland's Top Attraction” (Саопштење). Northern Ireland Tourist Board. 18. 8. 2008. Архивирано из оригинала на датум 14. јул 2011. Приступљено 19. март 2009. 
  6. ^ Jones, Richard. Myths and Legends of Britain and Ireland. New Holland Publishers, (2006). стр. 131
  7. ^ Najljepša mjesta na svijetu, LEO COMMERCE, Rijeka-Zagreb 2009, pp. 19.
  8. ^ „University of Toronto (2008, December 25). Mystery of Hexagonal Column Formations”. 
  9. ^ Geoffroy, Laurent; Bergerat, Françoise; Angelier, Jacques (септембар 1996). „Brittle tectonism in relation to the Palaeogene evolution of the Thulean/NE Atlantic domain: a study in Ulster”. Geological Journal. 31 (3): 259—269. doi:10.1002/(SICI)1099-1034(199609)31:3<259::AID-GJ711>3.0.CO;2-8. Архивирано из оригинала на датум 13. 8. 2011. Приступљено 10. 11. 2007. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]