Пролаз дивова

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пролаз дивова
Causeway-code poet-4.jpg
Светска баштина Унеска
Званично име Пролаз дивова
Место Антрим, Уједињено Краљевство Уреди на Википодацима
Координате 55°14′27″ СГШ; 6°30′42″ ЗГД / 55.2408333° СГШ; 6.5116667° ЗГД / 55.2408333; -6.5116667
Критеријум природно добро: i, ii, iv, vi
Референца 369
Упис 1986. ( седница)
Веб-сајт http://whc.unesco.org/en/list/369

Пролаз дивова (ир. Clochán an Aifir or Clochán na bhFómharach) подручје је од 40.000 спојених базалтних стубова који су настали вулканском ерупцијом у палеогену (пре 50—60 милиона година).[1][2] Налази се у округу Антрим на североисточној обали Северне Ирске, око 3 километра северно од града Бушмиллса.

Године 1986, уписан је на Унесков списак места светске баштине у Европи као јединствен пример брзог хлађења базалтне лаве продирући кроз кречњачки плато, при томе попуцавши вертикално у облику спојених стубова. Данас овом најпопуларнијом туристичком атракцијом у Северној Ирској управља Државно поверенство.[3]

Одлике[уреди]

Базалтни стубови чине степенасту литицу која урања у Ирско море. Већина стубова је хексагоналног облика, иако има и стубова с мањим бројем страница. Највиши су 12 метара високи, а окамењена лава је на неким местима дебела 28 метара. Неки делови су добили популарна имена као што су: „Дивовска чизма”, „Дивово око”, „Пастирске стубе”, „Саћe”, „Дивовске оргуљe”, „Накупине димњака”, „Дивовска врата” и „Девина грба”.

У средњем веку сковала се легенда како је Пролаз дивова изградио ирски ратник Фин мекКул како би се борио против свог шкотског ривала Бенандонера. Одатле потиче његов назив — „Пролаз дивова”.[4]

Локалитет је постао познат у 18. веку, а у 19. веку је постао велика туристичка атракција с привлачном зоном за пешаке који могу да ходају преко врхова стубова 800 метара од улаза до самог мора. Стене Пролаза дивова биле су погубне за неколико бродова, од којих је најзначајнији Гирона који се овде насукао у октобру 1588. године за време снажног северозападног ветра, и притом је страдало око 1.200 људи. Само је пет људи преживело и њихови потомци и данас живе у околини. Гирона је била галија шпанске армаде која је спасила посаде две преостале олупине због чега је била јако преоптерећена. Кад јој је пукло кормило настала је трагедија.[5]

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Giant's Causeway and Causeway Coast”. UNESCO World Heritage Centre. Приступљено 21. јун 2009. 
  2. Jack Challoner, John Farndon, Rodney Walshaw (2004). Rocks, Minerals and the Changing Earth. Southwater. стр. 19. 
  3. „Giant's Causeway remains Northern Ireland's Top Attraction” (Саопштење). Northern Ireland Tourist Board. 18. август 2008. Архивирано из оригинала на датум 14. јул 2011. Приступљено 19. март 2009. 
  4. Jones, Richard. Myths and Legends of Britain and Ireland. New Holland Publishers, (2006). стр. 131
  5. Najljepša mjesta na svijetu, LEO COMMERCE, Rijeka-Zagreb 2009., pp. 19.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]