Пчеларица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пчеларица
Pair of Merops apiaster feeding.jpg
Merops apiaster
Таксономија
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Ред: Coraciiformes
Породица: Meropidae
Род: Merops
Врста: M. apiaster
Биномијална номенклатура
Merops apiaster
Linnaeus, 1758
Merops apiaster en.png
Ареал пчеларице     у време гнежђења     у време зимовања     у току целе године

Пчеларица,[2] обична пчеларица или европска пчеларица (лат. Merops apiaster) је птица из реда Coraciiformes. Припада породици пчеларица (Meropidae),[2] карактеристичној за тропске и суптропске пределе Африке и Азије, а једино се европска пчеларица гнезди у умереним пределима. Лако је препознатљива по живописним бојама перја.

Опис[уреди]

Пчеларица је дуга 27-29 цм. Живописно је обојена, са смеђим и жутим горњим делом тела, зеленкаст-смеђим крилима, жутим грлом, црном пругом преко очију, те плавим доњим делом тела. Кљун јој је црн и танак, а средња репна пера издужена.

Распрострањење[уреди]

Гнезди се у јужним деловима Европе (мада се можде срести и у севернијим крајевима), југозападној Азији и северозападној Африци. Зимује у тропским пределима Африке и Азије. Воли отворене пределе, са мало дрвећа.

Гнежђење[уреди]

Гнездилиште пчеларица
Јаја пчеларице (Merops apiaster)

Гнезди се почетком маја у колонијама, које се образују обично поред реке. На стрмим одсецима копају тунеле у земљи и полажу 5-8 јаја. Мужјак и женка леже на њима.

Исхрана[уреди]

Храни се углавном пчелама, осама и стршљеновима, те осталим инсектима. На њеном јеловнику се могу наћи и мањи кичмењаци, као што су гуштери и жабе. Пчеле хвата у ваздуху, у групама од неколико јединки, а потом млати с њима по тврдој подлози, како би одстранила жаоку. Дневно може појести око 250 пчела.

Извори[уреди]

  1. BirdLife International (2012). Merops apiaster. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2013.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 26. 11. 2013. 
  2. 2,0 2,1 „Пољопривредна Зоологија” (PDF). Универзитет у Београду - Пољопривредни факултет. стр. 56. 

Спољашње везе[уреди]