Пчеларица

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Пчеларица
Pair of Merops apiaster feeding.jpg
Merops apiaster
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
M. apiaster
Биномијално име
Merops apiaster
Linnaeus, 1758
Merops apiaster en.png
Ареал пчеларице     у време гнежђења     у време зимовања     у току целе године

Пчеларица,[2] обична пчеларица или европска пчеларица (лат. Merops apiaster) је птица из реда Coraciiformes. Припада породици пчеларица (Meropidae),[2] карактеристичној за тропске и суптропске пределе Африке и Азије, а једино се европска пчеларица гнезди у умереним пределима. Лако је препознатљива по живописним бојама перја.

Опис[уреди | уреди извор]

Пчеларица је дуга 27-29 цм. Живописно је обојена, са смеђим и жутим горњим делом тела, зеленкаст-смеђим крилима, жутим грлом, црном пругом преко очију, те плавим доњим делом тела. Кљун јој је црн и танак, а средња репна пера издужена.

Распрострањење[уреди | уреди извор]

Гнезди се у јужним деловима Европе (мада се можде срести и у севернијим крајевима), југозападној Азији и северозападној Африци. Зимује у тропским пределима Африке и Азије. Воли отворене пределе, са мало дрвећа.

Гнежђење[уреди | уреди извор]

Гнезди се почетком маја у колонијама, које се образују обично поред реке. На стрмим одсецима копају тунеле у земљи и полажу 5-8 јаја. Мужјак и женка леже на њима.

Исхрана[уреди | уреди извор]

Храни се углавном пчелама, осама и стршљеновима, те осталим инсектима. На њеном јеловнику се могу наћи и мањи кичмењаци, као што су гуштери и жабе. Пчеле хвата у ваздуху, у групама од неколико јединки, а потом млати с њима по тврдој подлози, како би одстранила жаоку. Дневно може појести око 250 пчела.

Галерија[уреди | уреди извор]


Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ BirdLife International (2019). Merops apiaster. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.3. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 14. 12. 2019. 
  2. 2,0 2,1 „Пољопривредна Зоологија” (PDF). Универзитет у Београду - Пољопривредни факултет. стр. 56. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 09. 04. 2018. Приступљено 08. 04. 2018. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]