Радован Вукадиновић
| Академик проф. др Радован Вукадиновић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 20. мај 1953. |
| Место рођења | Тавник, Краљево, ФНР Југославија |
| Научни рад | |
| Поље | Право |
| Институција | Правни факултет Универзитета у Крагујевцу |
| Познат по | универзитетски професор |
Радован Вукадиновић (Тавник, Краљево 20. мај 1953) српски је правник и пензионисани универзитетски професор. Био је редовни професор Правног факултета Универзитета у Крагујевцу.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 20. маја 1953. године.
Образовање:[1]
- 1968. Завршио основну школу као носилац Дипломе „Вук Караџић"
- 1972. Завршио гимназију у Краљеву са дипломом „Светозар Марковић"
- 1976. Правни факултет Универзитета у Новом Саду
- 1978. Последипломске студије на Правном факултету Универзитета у Београду, положио усмени магистарски испит са одликом
- 1981. Магистрирао на Правном факултету у Крагујевцу
- 1985. Докторирао на Правном факултету у Крагујевцу
- од 2015. Академик Академије наука и умјетности Републике Српске (АНУРС)
Стручно се усавршавао у Лондону (1982. и 1991), Минхену (1985, 1994. и 2006), Хамбургу (1989, 1996. и 2000), Манхајму (1998) и Хајделбергу (2004)[1].
Члан југословенског удружења за пословно право, Југословенског Удружења за Право ЕУ, словенског удружења за упоредно право, Југословенског удружења за међународно право и др.
Обављао је функције:[1] 1987 — 1989. Продекан Правног факултета, 1990 — 1995. Директор Института за правне и друштвене науке, од 2000. Директор Центра за право Европске уније и од 2003. године Декан Правног факултета.
Био је редовни професор Правног факултета Универзитета у Крагујевцу за наставне предмете Међународно пословно право и Право Европске уније. Био је шеф катедре за Привредно право као и Директор Центра за право ЕУ. Покретач је и бивши главни уредник „Ревије за европско право“. Оснивач је и бивши директор Зимске школе европског права.[1] Вукадиновић је био руководилац одељења за правне, економске и демографске науке Центра Српске Академије Наука и Уметности у Крагујевцу. Био је члан Савезног Правног савета и Комисије за хармонизацију југословенског права са правом ЕУ као и експерт Савезне владе за Право ЕУ и Међународно пословно право. Арбитар је при Спољнотрговинској арбитражи у Београду.[1]
Предавао је на Факултету за менаџмент у Београду, Факултету за политичке науке у Београду, Економском факултету у Крагујевцу и последипломским студијама на Правном факултету у Београду, Бањој Луци, Подгорици и Новом Саду.[1]
Пензионисан је у септембру 2018. године.
Ожењен је, отац двоје деце. Говори енглески, руски и немачки језик.
Дела
[уреди | уреди извор]Књиге
[уреди | уреди извор]- Уговор о улагању средстава страних лица у домаће организације, магистарски рад, 1982.
- Правни односи у међународном документарном акредитиву, Београд, 1989.
- Европска економска заједница, Вол. И, Институције, Београд, 1991.
- Право Европске уније, Београд, 1995, 1996, 2001.[2]
- Основни појмови о праву и институцијама Европске уније, Београд, 1998.
- Стварање и остваривања субјективних права у Европској унији, Београд, 1998.
- Банкарске гаранције на позив у међународној пракси, (коаутор), Београд, 1995.
- Међународне финансијске институције (коаутор), Београд, 1997.
- Увод у еуризацију (коаутор), Београд, 2000.
- Увод у институције и право ЕУ, Крагујевац, 2016.[3]
Зборници
[уреди | уреди извор]Уредио два зборника радова:
- Правни и економски оквири укључивања југословенских предузећа у унутрашње тржиште Европске уније, Крагујевац, 1994.
- Начела Европског уговорног права и југословенско право, прилог хармонизацији домаћег законодавства, Крагујевац, 2001.
Преводи књига
[уреди | уреди извор]- Превео ABC of Community Law.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ е „Радован Вукадиновић - Биографија”. anurs.org. Приступљено 4. 2. 2024.
- ^ Vukadinović, Radovan D. (2006). Pravo Evropske unije. Centar za pravo Evropske unije Pravnog fakulteta.
- ^ Vukadinović, Radovan D. (2018). Uvod u institucije i pravo Evropske unije. Pravni Fak., Centar za Pravo Evropske Unije. стр. 409.
