Пређи на садржај

Радован Вукадиновић

С Википедије, слободне енциклопедије
Академик проф. др Радован Вукадиновић
Лични подаци
Датум рођења(1953-05-20)20. мај 1953.(73 год.)
Место рођењаТавник, Краљево, ФНР Југославија
Научни рад
ПољеПраво
ИнституцијаПравни факултет Универзитета у Крагујевцу
Познат поуниверзитетски професор

Радован Вукадиновић (Тавник, Краљево 20. мај 1953) српски је правник и пензионисани универзитетски професор. Био је редовни професор Правног факултета Универзитета у Крагујевцу.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 20. маја 1953. године.

Образовање:[1]

Стручно се усавршавао у Лондону (1982. и 1991), Минхену (1985, 1994. и 2006), Хамбургу (1989, 1996. и 2000), Манхајму (1998) и Хајделбергу (2004)[1].

Члан југословенског удружења за пословно право, Југословенског Удружења за Право ЕУ, словенског удружења за упоредно право, Југословенског удружења за међународно право и др.

Обављао је функције:[1] 19871989. Продекан Правног факултета, 19901995. Директор Института за правне и друштвене науке, од 2000. Директор Центра за право Европске уније и од 2003. године Декан Правног факултета.

Био је редовни професор Правног факултета Универзитета у Крагујевцу за наставне предмете Међународно пословно право и Право Европске уније. Био је шеф катедре за Привредно право као и Директор Центра за право ЕУ. Покретач је и бивши главни уредник „Ревије за европско право“. Оснивач је и бивши директор Зимске школе европског права.[1] Вукадиновић је био руководилац одељења за правне, економске и демографске науке Центра Српске Академије Наука и Уметности у Крагујевцу. Био је члан Савезног Правног савета и Комисије за хармонизацију југословенског права са правом ЕУ као и експерт Савезне владе за Право ЕУ и Међународно пословно право. Арбитар је при Спољнотрговинској арбитражи у Београду.[1]

Предавао је на Факултету за менаџмент у Београду, Факултету за политичке науке у Београду, Економском факултету у Крагујевцу и последипломским студијама на Правном факултету у Београду, Бањој Луци, Подгорици и Новом Саду.[1]

Пензионисан је у септембру 2018. године.

Ожењен је, отац двоје деце. Говори енглески, руски и немачки језик.

  1. Уговор о улагању средстава страних лица у домаће организације, магистарски рад, 1982.
  2. Правни односи у међународном документарном акредитиву, Београд, 1989.
  3. Европска економска заједница, Вол. И, Институције, Београд, 1991.
  4. Право Европске уније, Београд, 1995, 1996, 2001.[2]
  5. Основни појмови о праву и институцијама Европске уније, Београд, 1998.
  6. Стварање и остваривања субјективних права у Европској унији, Београд, 1998.
  7. Банкарске гаранције на позив у међународној пракси, (коаутор), Београд, 1995.
  8. Међународне финансијске институције (коаутор), Београд, 1997.
  9. Увод у еуризацију (коаутор), Београд, 2000.
  10. Увод у институције и право ЕУ, Крагујевац, 2016.[3]

Зборници

[уреди | уреди извор]

Уредио два зборника радова:

  1. Правни и економски оквири укључивања југословенских предузећа у унутрашње тржиште Европске уније, Крагујевац, 1994.
  2. Начела Европског уговорног права и југословенско право, прилог хармонизацији домаћег законодавства, Крагујевац, 2001.

Преводи књига

[уреди | уреди извор]
  • Превео ABC of Community Law.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ е „Радован Вукадиновић - Биографија”. anurs.org. Приступљено 4. 2. 2024. 
  2. ^ Vukadinović, Radovan D. (2006). Pravo Evropske unije. Centar za pravo Evropske unije Pravnog fakulteta. 
  3. ^ Vukadinović, Radovan D. (2018). Uvod u institucije i pravo Evropske unije. Pravni Fak., Centar za Pravo Evropske Unije. стр. 409.