Разговор с корисником:Владимир Нимчевић/Архива 7

http://filozofskifakultet.academia.edu/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%9D%D0%B8%D0%BC%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B

vladimire,

mislim da si ti pametan covek. mislim da volis da citas i da si vrlo ljuboznatelen.

odgovori mi samo odakle je srbska azbuka? dali je vuk karadjic napisao?

odakle dolazi srpski jezik? dali je to slavianski kato rusima i poljaka?

reci mi kakvi su kiril i metodii,dali su oni madjare,grci, crnci?

ako imas glavu na telo i mozes da mislis,to ce vidis da su svi srbi bugari.

to je ocivadno. rekao si da ima u srbiju razlicite odelenja, rekao si madjare,rekao si hrvate,rumuni, a zasto ni si rekao bugarske otdelenja?

jel nema bugare u nis,pirot,bosilegrad?

vladimire, kako moze da ima edna drzava istorija na 100 godina i jedna da ima vise 1600 godina i da pricas? sta ti mozes da pricas i sta mora da slusa sto pricas?

reci mi jedno: koliko brzo moras da citas? evo ti kniga da srpska istorija. evo ti kniga koja svi profesorima su citale u YALE i NYC i posle amerikanska politika za balkanu je bila poslednih 25 godina.

evo ti kniga da procitas,zato ti si ot fakultetu i si pametan cvek. volimo te vladimire,vladi-mire to znaci da si velik,ako si velik,moras da citas i da se ucis.

znas li sta? amerika kontrolira celi svet,a to sto hoce da napravi amerika ot srbija go pise u taj kniga. prijatno citanje.

http://www.protobulgarians.com/PODSTRANITSA%20NA%20DR%20ZHIVKO%20VOYNIKOV/G%20Zanetov%20-%20Baalgari%20na%20Morava.pdf http://www.protobulgarians.com/PODSTRANITSA%20NA%20DR%20ZHIVKO%20VOYNIKOV/G%20Zanetov%20-%20Naselenieto%20po%20Velika%20Morava.pdf http://www.barnesandnoble.com/c/gavril-zanetov https://archive.org/details/bulgarskotonase00zanegoog http://www.protobulgarians.com/

vladimire,

zlatarski je pisao nesto sto ni je u pravu.

ruske picke u 17 veku su napisali da su uzbek,tadjik,kazah nego tyurskih naroda.

ne turskih ali tyurskih.

i posle zlatarski koga je pisao u 20 veka ia napisao huni.

kakva turcia je imao na karta svetu i evropu,koga je imao velika bugarja?

pitam ja i odgovor ne hocem. razumi i misli i sam sebe odgovori dali hoces turske picke u beogradu ili hoces pravoslavne braca hristiane?

Napravio sam sitnu izmenu na tvom članku, crtica, bode oči na početku članka a i da ti slučajno ovi naši pravopisci na projektu ne bi pravili problem. Ne zameri mi i nastavi, sjajan ti je članak.--Soundwaweserb (разговор) 15:54, 29. јул 2013. (CEST)

quoramail.com

Molim te da prestaneš da mi šalješ pozive preko quoramail.com. Nemam pojma šta je to niti me zanima da saznam. Pogotovu ne preko tebe. Dakle, prestani da mi spamuješ imejl. --Јагода испеци па реци 21:04, 1. август 2013. (CEST)

Ako nisi, onda proveri gde si sve ostavljao svoj imejl. Moguce je da su ti ga kidnapovali ili slicno. Ili barem ime. Jer vec nedelju dana dobijam pozive od Vladimira Nimcevica sa tog sajta.--Јагода испеци па реци 22:12, 1. август 2013. (CEST)

A znaci ipak jesi, ali ne sa tog sajta? :D Kao sto ti rekoh, da sam na tvom mestu, proverila bih sajt jer neko koristi tvoje ime i tvoj mejl da spamuje mejlove iz tvog adres buka. Fakat je da ti je neko uzurpirao i imejl i kidnapovao ime. Ako tebi ne smeta, meni jos manje. Ja te turim na spam listu i zavrsim stvar. Ali ako meni salje s tvog mejla, onda znaci da salje i drugima s tvoje liste kontakata, pa ti vidi da li ti se isplati da te svi tvoji kontakti stave na spam listu. --Јагода испеци па реци 23:50, 1. август 2013. (CEST)

Spomenica

Nema na čemu, zaslužio si je u potpunosti i hvala na onakvoj tvojoj reakciji. Svaka čast, gađaš haubicom i to ne onom od 122 milimetra, već kao što reko Šeki onom od 203, mnogo jačom :) . Ali ja bih pre rekao da si ti kao penicilin za neke pojedince ovde. Kao da si profesor. Objasniš, onako stručno i profesorski! Pozdrav od mene.--Soundwaweserb (разговор) 13:22, 2. август 2013. (CEST)

Све видео, све чуо, пародирао на тамошњу ситуацију овим коментаром. Иначе, и до мене је препорука стигла преко професорки српског (контекст такмичења) и историје (не треба објашњавати). --Lakisan97 (разговор) 17:51, 3. август 2013. (CEST)

Питање је да ли је то „моја“ или страна разума који се не заснива на принципу „ја ћу како хоћу“. Но, не подсећај ме, молим те, доста ми је увреда, а кад се сетим неких и опет их прочитам, као да су управо тад поново изречене. Камо среће да нисам оволико осетљив на најмању ствар. --Lakisan97 (разговор) 21:15, 3. август 2013. (CEST)

Леопард 2Е

На страници Википедија:Добри чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Леопард 2Е да исти постане један од добрих чланака. Гласање траје у периоду 3. август 2013. — 10 август 2013. --Vlada1912 (разговор) 21:40, 4. август 2013. (CEST)

A, trebao je produžiti i do Guče da vidi kako je tamo, nije loše ni na Egzitu. Malo sam bacio pogled, i rekao bih, da je to trabunjanje nekog tamo pojedinca. Stalno isticanje Miloševića, ratova, bombardovanja, neshvaćenosti (sve u negativnom smislu). Zapalo mi je za oko kad razgovara sa nekom Dijanom i ona mu odgovara da je samo pila i opijala se tokom NATO bombardovanja. I sad, dal mu poenta da smo mi Srbi pijanice ili ne znam šta. Glupost i demagogija, a ne priručnik...--Soundwaweserb (разговор) 18:02, 6. август 2013. (CEST)

Odlična kvalifikacija dotičnog. Samo neka reklamira, neka mu je i Soroš sponzor neće mu uspeti ta misija. Imamo mi dosta mladih ljudi koji su obrazovani, kulturni i dobri pa ne brinem za budućnost. Imamo Đokovića i mnoge druge koji menjaju svest pojedinaca u svetu. A, pitam se, kako bi jedan Amer izdržao samo dan pod bombama. Ne znam, verovatno bi tražio kartu za Mars, bez povratne. Pominje tamo srušene mostove, kao neki momak mu to rekao, a ljudi čoveče, šta je sa nedužnim ljudima koji izgubiše živote, šta je sa detetom koji izgubi život na noši u Batajnici, a spominje mi Miloševića, ratove i ostalo. Da ti ne pričam više, to je strava i užas šta smo doživeli, pravo je čudo da smo opstali uopšte. Velika je žal za srušenim mostovima ali izgubljeni životi su najveći mogući gubitak. Most se može ponovo sagraditi, izgubljeni životi se ne mogu nikada vratiti...--Soundwaweserb (разговор) 18:55, 6. август 2013. (CEST)

Ako izuzmemo 11. septembar, Amerika nije doživela tuđi napad na svoje tle od 1812/13.

Izgleda da ti Drugi svetski rat nije jača strana, istoričaru? --Јагода испеци па реци 22:27, 6. август 2013. (CEST)

Izgleda tebi nije poznata istorija SAD. U sastav SAD Havaji su primljeni tek 1959.--Нимча (разговор) 22:47, 6. август 2013. (CEST)

Hm, da. Kako ti kažeš, istoričaru. :D --Јагода испеци па реци 22:49, 6. август 2013. (CEST)

Izbacivanje s IB

Izbačen si sa Istorijske biblioteke ne zato što si "gazdarici išao uz dlaku" povodom pre n. e. (BTW, tu tako izvrćeš stvari kako samo ti umeš) nego zato što si eksperimentisao na njoj i kapirao je kao prevodilačku vežbaonicu a ne sajt za ozbiljno pisanje, započeo si deset članaka i nijedan nisi ljudski završio da bi onda potpuno napustio SAM projekat. Mislim da je logičan zaključak da nisi ozbiljno shvatio rad tamo da nema svrhe da ostaješ. Tvoje umobolije u vezi sa pravopisom neću da komentarišem. Da ja izbacujem zato što mi ljudi idu uz dlaku, odavno bih te izbacila i sa SJA, ali nisam, zar ne? Osim toga, kao što sam ti rekla u mejlu, odluke tog kalibra ni na jednom ni na drugom sajtu ne donosim sama. Tvoja je stvar da li ćeš želeti u to da veruješ ili ne (a i to me baš briga). Uostalom, ako nisi zadovoljan odlukom, što samo mene kontaktiraš? Izvoli kontaktiraj druge članove Uredničkog odbora Istorijske biblioteke, pa vidi šta će ti oni reći. Ali nemoj ići okolo po Vikipediji i pričati budalaštine u koje samo tamo neki naivni srednjoškolci mogu da ti poveruju. --Јагода испеци па реци 22:40, 6. август 2013. (CEST)

Stalker

Daleko je bolje da problem sami rešite. Zamolite korisnika koji vas uznemirava da vam se ne obraća neko vreme, i nemojte ulaziti u dalje rasprave. --Dcirovic (разговор) 23:22, 6. август 2013. (CEST)

Петар Бојовић

Коментариши номинацију. Расправа траје до: 20. августa 2013. у 14.35 Змија бгд 01:13, 14. август 2013. (CEST)

Константин Велики

Нема на чему, заслужио си је. Види се да си уложио велики рад и труд, што наравно треба наградити... неколико дана нисам био ту па сам се данас изненадио кад сам видео да још уређујеш тај чланак :)... стварно је сјајан... --Mstudiodf (разговор) 01:17, 14. август 2013. (CEST)

Тест опште информисаности

Хој хој хој! Немој да ми завидиш Владо, ја се још увек борим са испитима. Па ја нисам имао тест опште информисаности, али тачно је да се мења сваке године. То сигурно. И код нас је такође на психологији, можда и на учитељском, нисам сигуран. --Boleyn 09:01, 14. август 2013. (CEST)

Администраторска табла

Пријавио сам наш рат измена администраторима, па изволи објаснити своје понашање тамо: [1]. PANONIAN (разговор) 16:37, 15. август 2013. (CEST)

Покушајте да се умирите и да на на страни за разговор чланка решите како ће чланак изгледати. Имама утисак да се некад корисници понашају тврдоглаво и као мала деца гледају да истерају „своју истину“, у таквом случају је најбоље обе стране послати на хлађење и блокирати. Ипак, апелујући да се ствари мирно реше, сматрам да је најбоље да блокирање применимо као крајњу меру, ако разум не победи. Ако разум победи онда ћете наћи начин да се јасно изнесу становишта која су релевантна за чланак и да се дају референце за њих. Пошто је тема теолошка није грешка ни потражити помоћ теолога да нам да тумачење. Из мог, додуше недовољног, познавања теме мислим да је званично име и било карловачка митрополија иако је на њеном челу био патријарх (као што се нпр. митрополит Амфилохије понегде потписује и као архиепископ). --Ђорђе Стакић (р) 00:08, 16. август 2013. (CEST)

Uklanjanje komentara

Navedeni komentari će biti uklonjeni u toku sledećih 6 sati. --Dcirovic (разговор) 14:58, 19. август 2013. (CEST)

А зашто

Е човече, па немој за џабе да „гинеш“, то ти је баш без везе! Дај ту литературу да пишемо чланке, ово за електронску пошту нема смисла, мислим садржај је читак, речник врло образован и прикладан, све је граматички комплет исправно, а и реченичне конструкције су врло богате. Зато стварно не схватам што теби тако нешто може да смета? Ако ти је за неку утеху и ја сам једном тако имала једног назовимо га ... кхм кхм кхм, „обожаватеља“. Навалио прво да добије адресу, а кад је добио, можеш мислити, прво ми слао неке руже, да пише српски није знао, мада је он био сигуран да јесте, а оно све сама ошишана латиница и прогутана слова (зато рекох, бар добијаш поруке од писмених људи, ма ко да био), а онда следеће и своје слике (каже не стиди се свога тела, мада мени се учинило супротно, мислим да је имао чега), па онда, тражио да му ја пошаљем моје. Прича срећом није дуго трајала, одмах сам дотичну особу врло љубазно замолила да ми више никад у животу не пише ништа (узгред сам му напоменула да ми се ни мало не допада) и могу ти рећи, тешко му је то тада пало, али стварно, више никад никад ми није написао ништа, нити ми је шта слао и да будем искрена, због тога сам изузетно срећна, па у складу са тим, од тада па на даље, више никад никоме нисам дала никакве личне податке, чак ни онда када је врло љубазан, то је ипак најбољи начин, мирна Бачка и нема никаквих проблема.--Тајга (разговор) 22:32, 19. август 2013. (CEST)

Па није лако спустити се на ниво онога ко је толики махер да познајући сва могућа писана и неписана правила, не испоштује ни једно, а узгред располаже неограниченом количином времена, које жели да потроши само за то. Имај у виду такође да ако је нека девојчица страшно опседнута твојом персоном (макар то показивала тиме што ће ти писати писма), то такође може бити и позитивно, јер онда неће бити да те не цени, већ баш напротив, никако не може без тебе, и жели да максимално привуче како твоју пажњу, тако и пажњу других, макар једини резултат био то да те изведе из такта и наравно рејтинг. Елем, што неко рече, девојчице не треба разумети, њих само треба волети, а то није исто. Имаш и опцију да не волиш, али с обзиром на реаговања, мислим да ти је ту дибидус игнорисање једино право решење.--Тајга (разговор) 04:03, 20. август 2013. (CEST)

Сви су помало исфрустрирани, увек неко може нешто да пребаци, ствар је у томе да те то не погађа. Такође не смеш да заборавиш да су све особе различите, тако да се некима можда допадају и неки сасвим климави момци, ако им са њима неће бити досадно, или пак комбинација досадни а стабилни, па некад чак и оба лоша, само треба боље да погледаш. Оно јесте, прави је згодитак, ако имаш прилику да сам изабереш са каквом ћеш ти проводити своје време. Мада, највећа је вероватноћа да набасаш, као и сад, у тренутку када се најмање надаш, на било шта и да се онда сналазиш како умеш и знаш, а да те нико не пита да ли је то оно што си ти мислио и хтео.--Тајга (разговор) 17:07, 20. август 2013. (CEST)

Па добро, то је стварно невероватно!!! Да ли ти знаш када је био Васкрс, човече!? Више је него јасно да је „љубав“ исто што и „плави принц на белом коњу“, односно сви би тако волели да то имају, али никако не би да „заврну рукаве“. Мислим, с обзиром да је неухватљиво и не маже се на леба, односно зависи од количине маште коју можеш себи да приуштиш, ја мислим да би теби лично, а и с обзиром на поменуту задњу педалу, она прва опција сада опет некако много боље легла. Но тако како си објаснио, такође ми се чини да си обе опције ипак ти сам одабрао, као и то да се „бацаш у дуго размишљање“. А у том случају, нема шта да жалиш. Ако се не варам, сад још фали да одабереш и неку средњу вредност, односоно нешто између. И да не заборавиш да то колико је теби до некога стало, не мери се по ономе што желиш да добијеш, већ само ономе што си спреман да даш (ту се не броје паре), па ти сад види, можда ипак има и нешто да се сабере.--Тајга (разговор) 18:50, 21. август 2013. (CEST)

Дугогодишње развлачење са блиском особом, са којом и даље не постоји тачно дефинисан однос може бити тежак проблем, који се најлакше решава по принципу клин се клином избија, бар колико сам на мојим несрећним случајевима (читај ћорцима из прошлости) приметила. Ако уз то још ниси ни задовољан, ни срећан (другу страну боље ни не питај), онда се слободно може назвати катастрофом. Од ње је боље било шта друго. Лично сам више за оно на први, други итд поглед, до петог. И стварно, према сопственим статистикама, ако пре тога нисам ништа схватила, трагедија што се тиче оног „нешто више од другарства“ је врло високопроцентуално загарантована. Што би рекли или јеси или ниси. А на свако помињање враћања у „стара добра времена“, просто се јежим од муке. То тек што може да буде гадна ствар! Елем, не бих се са тобом мењала, никако.--Тајга (разговор) 02:39, 25. август 2013. (CEST)

Хммм, у том „спорту“ медаља се добија једино за прво место. Бојим се да би проблем могао бити у томе што можда ниси схватио да сва остала места, мислим на оно што ти називаш друго и треће, па све до задњег, „награде“ се могу добити искључиво у некој сасвим другој категорији и свако поређење је промашена тема, тј. изгубљен случај за оно о чему сада размишљаш. Нико до самог тебе не може боље да зна на чему си, али изгледа да си можда и једини, који то не би желео да зна. Једном давно ушао си у њеном срцу, кроз двориште, па на мала врата, да не кажем на задња и заслужно смештен у посебну „собу“, иза које стоји лавирит, без другог излаза. У међувремену сте порасли, твоја „посебна соба“ постаде мала. Сад да би добио оно што си се накнадно сетио, мораћеш да изађеш напоље, поново кроз двориште, па на главна врата, али ... вероватно није вредно труда, скоро сигурно ћеш се саплести још код улазног прага. Када кренеш путем којим иду сви, лако може да испадне да то није оно што си мислио ти. Људска машта може свашта. А чак и да се не саплетеш, ништа није као што је било некад. И зато, вероватно ваља бити много реалнији. Ако се ствари дешавају, а да их не разумеш, ако ниси у стању да покажеш оно што желиш, колико ти заправо познајеш особу за коју сматраш да је она права до које ти је стало? Ја мислим да врло слабо, можда чак ни мало. Нерешиви проблеми у комуникацији и нешто мало сујете, увек могу да покваре све до краја. Заниљмиво поређење са римским царевима, твојим ранијим радовима, али вероватно треба бити приземнији и практичнији и само из тог угла посматрати ствари.

Независно од тога, видим да си из СУ, тако пише на твојој страници, била сам тамо прошле године, а и на Палићу. Додуше врло кратко. На Палићу сам видела једну занимљиву чесму и то ме је подстакло да потражим и видим ко је тај Деже Костолањи, а о чесми сам писала на другом месту. У СУ је тог дана све било пуно сватова, искључиво Мађари. Није могло да се приђе Плавој фонтани, колико је било људи у парку испред Градске куће. Чим се мало изађе из центра има доста напуштених кућа, у врло лошем стању. Беше ми мало жао.--Тајга (разговор) 11:56, 25. август 2013. (CEST)

Случајно у СУ имам неке пријатеље, па захваљујући њима могу слободно рећи да гимназија „Светозар Марковић“ за талентовану децу не изгледа ни мало лоше, чак напротив изгледа врло шик, док парк на мапи стоји као део једне врло широке улице, каквих нема баш много ни у далеко већим градовима од СУ. Тачно је да нема баш превелике зелене површине, но по њиховим сликама, далеко од тога да се може рећи како се ради о неугледном месту. Ти си изгледа по природи свеопшти песимиста, све би волео да прикажеш много негативно и мрачно. Па ако баш волиш, ето прилике да покажеш да овога пута нисам у праву, постави лепо овде слику дотичног споменика, убаци је у чланак да видим хоћу ли тај споменик видети онако како га видиш ти. Што се тиче Немаца, па шта да ти кажем, некако се не бојим за њихов језик, а ни за њихову судбину, мада није толико важно порекло, ако некоме приказујеш родни град, мислим да је далеко битније да се види како он изгледа сада. У складу са тим тешко могу да разумем како можеш да престанеш да се интересујеш за родни град, у коме си пре гимназије, заврши оваљада и основну школу?--Тајга (разговор) 02:09, 26. август 2013. (CEST)

Опомена

Изричем ти опомену због вређања током расправе. Свако даље коментарисање корисника уместо садржаја довешће до блокаде. До сада ниси имао ни једну блокаду те би најбоље било да тако и остане. Настави са радом и доприносом пројекту у складу са смерницама и правилима о уређивању и добром понашању. --Алекс (разговор) 16:12, 20. август 2013. (CEST)

Блокада

Био си упозорен да не коментаришеш корисника.

Koliko je meni poznato, ta ti unosiš "gluposti" i neistine. Sem Majske skupštine (doduše površno), ti ne znaš ama baš ništa o istoriji Karlovačke mitropolije. Ne činiš mi se merodavnim u tom pogledu.

Изричем ти блокаду у трајању од 1 дана. --Алекс (разговор) 22:57, 23. август 2013. (CEST)

Dobro, slažem se. Omaklo mi se. Čudi me da je vama promaklo ovo: „Нимчевић је направио неку мању измену у чланку само да би изгледало да он и даље на чланку "ради" и да би тиме шаблон "радови у току" који је он ставио и даље номинално био "важећи", а све са циљем да мени онемогући да на том чланку радим и да преправим глупости и нетачности које је он тамо убацивао“. Vidi ovde.--Нимча (разговор) 23:03, 23. август 2013. (CEST)

Био си упозорен и одмах си кренуо са истом праксом што ме је оставило без избора. Најбитнија ствар је да разликујеш коментарисање садржаја чланка/уноса и корисника. Твој саговорник није био културан али је коментарисао садржај.--Алекс (разговор) 00:16, 24. август 2013. (CEST)

E drago mi je što sam dobio odgovor. Mislio sam da sam ignorisan totalno. Da polako razjasnimo sve. Komentarisao sam i ja sadržaj. Kako nisam komentarisao sadržaj? Od 12. avgusta konstantno komentaršem sadržaj. Moj sagovornik je prešao na uvrede kada sam rekao da je Majska skupština bila ilegalna, što i jeste u neku ruku tačno (mada nigde to ne navodim u članku). Od tog trenutka mi pripisuje antisrpske tendencije itd. Na kraju ću izgleda biti optužen i za veleizdaju kao graf Petar Čarnojević ili bolje rečeno Peter Csarnoeivics. Budi bog snama! Danas sam mu rekao koliko je članak uzranpredovao u odnosu na 15. avgust. Gluposti i netačnosti koje on navodi ne postoje. Zapravo, njemu je zasmetalo što u članku piše "Vojvodina je zatražena" mesto "Vojvodina je proglašena". Nećemo se lagati. Ako imate u vidu da je Majska skupština u očima prisutnih bila sabor (a držanje sabora bilo je propisano privilegijama), biće vam jasno zašto je reč "zatražena" mesto "proglašava" upotrebljena u "Odlukama Majske skupštine". Svaka odluka koju donese sabor trebalo je da bude prosleđena caru na ratifikaciju, tako i odluke Majske skupštine. Uzgred budi rečeno, svako sazivanje sabora trebalo je prethodno biti odobreno od strane cara. Majska skupština nije odobrena, ona je samo spontano okupljanje ne samo Srba, nego i Hrvata, Poljaka, Rusina, Čeha i drugih. Josif Rajačić je bio na čelu delegacije koja je caru prosledila zahteve. To ukazuje koliko je Srbima stalo da ispoštuju proceduru. Čak i Novine srbske u Beogradu podstiču Srbe na lojalnost svom caru. No, na sve to moja sagovornik kaže: "Nikoga ovde ne zanima šta kaže tvoj car Ferdinand", što će reći da se on u nedostatku argumenata služi uvredama. Ja vas onda pitam: Je l možeš tu biti pametan? Naravno, nije to sve. Ima toga još (nesrećom izbrisano je iz istorije). Ispašće na kraju da sam ja njega vređao, što nije tačno.--Нимча (разговор) 00:56, 24. август 2013. (CEST)

Uz to, pogledajte ovo: tako možeš naređivati svom tati i svojoj ženi.. Ne zahtevam da ga kaznite za takvo izražavanje, ali zahtevam da uzmete i to u obzir. Ja nisam sklon vređanju uže i šire familije mog sagovornika, dok se moj sagovornik služi i time. Mislim da to nije u redu. Šteta što je Dcirovic na nagovor korisinica Maduixa uklonio istoriju izmena na Administratorskoj tabli. U odeljku „Ne volim privatne poruke“ sam napadnut na nacionalnoj osnovi od strane mog sagovornika.--Нимча (разговор) 23:11, 23. август 2013. (CEST)

Dobro, eto dodali ste i te izostavljene reči. Sad znate ceo kontekst. Rekao sam mu da mi se ne čini merodovnim za istoriju Karlovačke mitropolije. Neko ko ne razlikuje izvor od literature i neko ko ne zna osnove (tipa kojim dokumentom je Josif Rajačić postao patrijarh), a ujedno blati svog sagovornika, u 99% slučajeva će dobiti takav odgovor. Stoga sam mu ironično i odgovorio na njegove optužbe: „ta ti unosiš "gluposti" i neistine“. Zaboravio sam da kod neistina stavim navodnike. Sve u svemu, jesam li rekao nešto ružno? Mislim da je to u svakom slučaju bolje nego optuživanje za antisrpsku tendenciju i teranje na hr.wiki.--Нимча (разговор) 23:30, 23. август 2013. (CEST)

Evo vam jedan školski primer: korisnik komentariše korisnika, a ne sadržaj.--Нимча (разговор) 15:26, 24. август 2013. (CEST)

Задесио си се у незгодно вријеме да се некоме замјериш и то ти је то. Иако си „неосуђивани“ корисник, то ти очигледно тада ништа не значи, због изјаве да неко нешто ради из незнања страдао си као „најгори осуђеник повратник у кривичном дјелу“, да се тако упоредно изразим са стварним животом. То ти је посљедица што разноразни админи у ово доба ударају гдје стигну, а залеђину по сваку цијену им држи њихова „политичка странка“ без које се не може одржати опозив. Савјет, радије се бави крупнијим, важнијим и паметнијим стварима, него тужакањима због малених ствари. --Жељко Тодоровић (разговор) 17:12, 24. август 2013. (CEST) с. р.

Ima slisla to što kažeš.--Нимча (разговор) 17:38, 24. август 2013. (CEST)

На страници Википедија:Добри чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Грејс Кели да исти постане један од добрих чланака. Гласање траје у периоду 1. септембра 2013. — 8. септембра 2013. --Soundwaweserb (разговор) 00:35, 1. септембар 2013. (CEST)

Википедија:Чланци за брисање, погледај и гласај. Змија бгд 00:40, 1. септембар 2013. (CEST)

Prihvatamo. Samo je prosledi na OTRS -- Bojan  Razgovor  05:42, 7. септембар 2013. (CEST)

Holandija nije Nizozemska i nema veze sa srpskim jezikom

To je čist hrvatizam, pa ne može me niko ubediti da je naziv te zemlje Nizozemska. Ne želim tamo da nastavljam priču. I još pazi bezobrazluka, nađe se onaj balavac da se umeša u moj razgovor sa Bojanom, kao on nešto meni spočitava, nije Holandija a on zna da je Nizozemska. Nismo mi katolici i Hrvati pa da zovemo Nizozemska, ima li razuma imalo ovde. Kako Makedonci zovu Holandska Republika. Šta? Sad će neko da me ubeđuje da su Srbima bliži Hrvati od Makedonaca. Ma da, važi, kako da ne. Ali ovde se odavno ne poštuju argumenti, sve nam je draže što je tuđe, ne poštujemo svoje. Ne bi me čudilo da Holandiju premeste na Nizozemska, sve je ovde moguće.

Ovde je deviza: Nemoj slučajno da je Saund u pravu, on je nacionalista što misli svojom glavom, ja ispadnem loš i ne valjam jer eto lepo iznesem argumente, kad god branim srpska stanovišta odmah krene napad kao poručen. Pa dajte bre ljudi, ne igrajte se sa mojom inteligencijom, nisam malouman da poverujem da je Elvis Prisli odjednom postao Presli i da ne navodim ostale smehoteke koje se ovde pojavljuju.--Soundwaweserb (разговор) 18:14, 12. септембар 2013. (CEST)

Ne zameram, ostajem pri svom stajalištu, Marko je očito nezrela osoba i nije izabrao baš trenutak... nema veze, sve ok. Šta više, ne interesuje me to, neka bude da ja nisam u pravu i da nemam pojma. Video sam ja da je ovde samo većina u pravu. A, sto puta sam rekao neću da učestvujem u raspravi pa makar neko naveo da je Hitler dobar čovek. E to je moj problem, reagujem na nepravdu burno i kada mislim da sam u pravu ne odustajem tako lako, ma nebitno. Ovde se ne poštuje kada čovek ima svoj stav (pa makar bio i pogrešan), neka, ostajem za vas budala ko Don Kihot, neću da menjam stavove od danas do sutra i ne želim. Ostajem svoj. Sve najbolje i svako dobro.--Soundwaweserb (разговор) 20:22, 12. септембар 2013. (CEST)

Хвала на подршци

Колега Нимчевићу, хвала ти на подршци коју си ми пружио у борби да се почне са исправљањем историјских неистина на страницама Википедије на српском језику и да се тиме поправи њен квалитет. Мислим да сам довршио и тзв. "Приморску и Панонску Хрватску", а мало сам "средио" и "Краља Томислава". Волео бих да погледаш чланке и даш неке своје сугестије, па и да поправиш оно што сматраш да треба. Сматрам да си ти као историчар компетентан да то урадиш. Леп поздрав. --Zmaj Vretanijski (разговор) 00:53, 7. октобар 2013. (CEST)

Наравно...

Да, Басеску ће пре да нађе вилењаке из Мајданпека... Владимире, молим Вас, па сами слободно измените шта мислите да треба. Већ сам Вам рекао - поседујете све неопходне квалификације да уређујете овај део српске Википедије и просто је штета да Вас ометају у томе извесни Бошкићи. К томе, у потпуности се слажем да је реченица коју сам написао рогобатна. Само не заборавите референце да разместите и то је то... дакле, све што мислите да треба скратити, одузети или додати, без обзира да ли је у питању нека историјска чињеница или распоред синтаксичких јединица - будите сасвим слободни.--Zmaj Vretanijski ^recite 19:02, 8. октобар 2013. (CEST)

Još nešto

Mislim da nije potrebno da persiramo jedan drugome, nismo ni u početku... Pozdrav kolega! ;) --Zmaj Vretanijski ^recite 19:59, 8. октобар 2013. (CEST)

На страници Википедија:Сјајни чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Рајнхард Хајдрих да исти постане један од сјајних чланака. Гласање траје у периоду 9. 10. 2013. — 16. 10. 2013. --Soundwaweserb (разговор) 14:43, 9. октобар 2013. (CEST)

Mitropolija i Srbi u Vojvodini

O svakom od ovih članaka treba posebno razgovarati na dotičnim stranama za razgovor, ne vidim zašto povezuješ te teme. PANONIAN (разговор) 20:32, 10. октобар 2013. (CEST)

Митрополија Карловачка

И шта уради са испитима, на крају? Хоћеш ли сад бити заузет и са предавањима или ћеш бити слободан?

Поставио си ми гомилу „домаћих задатака“ и то све у једном даху, не знам шта прво да ти одговорим. Протојереј Жељко (читај Кретић Жељко), не знам га лично, знам га са интернета, у обичном животу не баш тако често облачи мантију и воли много да се шали, нисам сигурна да је баш теолог. Рече ми пре коју годину, док је разгледао моје слике из Сремских Карловаца, да је радио тамо и да су имали ужасно много посла: тамо је смештено или ускладиштено много тога што потиче са територије бивше Југославије, што су успели да спасу и донесу како било, у кутијама. Нешто је приказано у музеју, нешто је само смештено не знам тачно, где али у оквиру исте зграде или около, ваљда. Многе, како рекоше, више немају где ни да врате. Тако да је он тамо радио годинама. И неке од тих ствари заправо су историјска документа, на које су, како рече, морали да обрате посебну пажњу. Ови на Панорамију имају једно повеће друштво, сви се пуно друже и повремено посећују или иду у заједничке обиласке. Не тако давно, он их је водио у Хиландар и све им је фино објаснио, што је знао, направили су тим поводом чак и неку емисију за локалну станицу. Неки од тих људи живе у Суботици, нпр тзв „чика“ (тако је самог себе у шали назвао) Станковић, он посебно, врло је дружељубив, можеш успут да му погледаш фотографије са КиМ, то би га изузетно обрадовало. Има све дресе, свих људи и обожава да „спаја“ људе и осим тога обожава кад се нешто ново догађа. Остали су исто тамо негде из комшилука, али мало ближе престоници. Верујем да Жељко неће имати ништа против да ти објасни све што он зна или да ти каже кога можеш да питаш (очигледно је да он тамо има „дебелу везу“), само да дођемо до њега. Постоји више начина: један од њих је да се региструјеш тамо, пријавиш и пошаљеш пригодну приватну поруку (не знам има ли још негде неки налог), обојици или само попу Жељку, па ако не, онда и Станковићу (можеш успут и та га питаш, с моје стране, шта би са сликама које рече да ће постави у вези споменика у Суботици, направио их је и рекао да ће их поставити (пошто ти нећеш), те да се нада да се неће запетљати, а изгледа да јесте). или да напишеш нешто испод њихових слика, па ће их видети, ако не они, онда они који их познају. Тамо су сви коментари јавни и могу да их виде сви који су писали испод исте слике. Други је, да исто то покушам да урадим ја, али онда ће ми бити потребно да ми тачно формулишеш питања, јер термин „прилике“ је врло релативан. Ја сам иначе престала да пратим текст који си писао о Митрополији, јер сте се ономад тако жешће залауфали у разговорима, да сам изгубила вољу.

Што се тиче докумената, које не знам како си урадио (фотоапартом ваљда и у том случају био си привилегован, обично је то забрањено), могу ти рећи, и у то сам сигурна, мада се тиме конкретно нисам никад бавила и професионално немам никакве везе, али ако се ти будеш бавио, онда ћеш се у животу још много пуно много разочарати. Елем, историјска документа не садрже на извол’те објашњење о томе шта она заправо значе и за које од њих све могу да послуже. Оно што свакој од тих слика фали у овом тренутку и да би билио кориснији јесу подаци које си видео, а то су нпр. аутор, место, датум, назив документа, или књига и било какав коментар, ако је стајао поред њих записан. Ево нпр, мени се онај последња фотографија чини страва згодна за један чланак Коверат, који наравно везе нема са тим, али одлично илуструје реченицу: ... , ручно писане поруке су се обмотавале папиром, а затим печатиле воском.“. Осим тога, сматрам да се рукописи на екрану јако тешко читају и било би врло корисно написати цео текст штампаним словима испод слике, како би се лакше прочитало.

Знам такође на шта мислиш када говориш о прашњавим архивима, пошто случајно знам, једна другарица која је имала прилике да ради у једном таквом, додуше у БГ. Рече да све са чим је она радила стоји у неком подруму, пуном влаге и прашине, прибижити се неком документу и узети неки, предстатавља чак значајну опасност по здравље, некад и по живот, држава нема пара да уложи ништа, ни у њихово сређивање, ни у налажење неког бољег места за чување, јер све паре, ако се када однекуд и појаве, оду бестрага. Архиви су иначе јако осетили последице кризе, јер је каиш најпре на том пољу кренуо да се стеже, а моја другарица остала без посла. Зато ми данас историју морамо да пишемо напамет, према ономе шта ко успе да ископа из прашњавих подрума или се сећа напамет шта је некад прочитао...

Ја толико, кад боље погледам ово је много дугачко ... ухххх --Тајга (разговор) 16:17, 13. октобар 2013. (CEST)

и да не заборавим, ако им се будеш обараћао, под обавезно укључи тастатуру за ћирилицу, да не буде после да ти нисам рекла.--Тајга (разговор) 17:27, 13. октобар 2013. (CEST)

Ха, па одлично, честитам! Још само да нам „преведеш“ оно писмо и напишеш из које је књиге она широка слика, па ћемо бити комплетни, мислим кад будеш имао слободног времена. Из Митровице кажеш, :)))) све девојчице из Митровице су добре, 177 је добра висина, још ако је и ово остало у сразмери, и да јој ти не дођеш до рамена, онда си „на коњу“ :)))))) Видиш како се понекад исплати добити педалу, дошло ти као поручено.--Тајга (разговор) 22:06, 13. октобар 2013. (CEST) П.С. Немаш фотоапарат, ал’ мобилни имаш сигурно, али ако немаш ни то, погледај горе плаво обавештење о такмичењу, мада скенер такође није лош изум....

Одговор типа рекла-казала, ако се твоје питање односни на данашњу ситуацију вези митрополије је следећи: „митрополија је ипак само Београдска, јер се тамо налази седиште, док је у Карловцима искључиво седиште Сремске епархије на челу са еписком сремским господином Василијем. Карловачка митрополија је само од историјског значаја, због захвалности према Арсенију III и због тога стоји у називу, нема функционални значај.“ Одговор је и дужи и односи се на извесне покушаје уздизања Сремске, односно Карловачке на ниво независне митрополије, што се још увек није десило. Било је такође покушаја проглашња Фрушке горе у Свету гору, што је обустављено из Београда ... За више детаља мислим да ће бити боље да сазнаш из прве руке и из неких опипљивијих извора. Чика Станковић је мало смотан за те ствари, такође се понудио да ти помогне, да ступиш у контакт са дотичном особом, ако не успеш и сам, пошто ми рече да Жељко није баш тако често на интернету, али друже се овако. Занимљиво је такође да Жељко кад је почео да поставља своје слике никоме није рекао шта је, па смо се сви после мало збунили. Не знам има ли свештених лица овде, осим једнога који је поставио своју биографију, али знам још једног из Ступља исто неки фото-аматер, но то је у РС.--Тајга (разговор) 00:56, 16. октобар 2013. (CEST)

То би баш био велики труди, не знам да ли се исплати. Али сматрам да би морао лично да питаш, евентуално, могу да тражим адресу тј пошту где можеш да питаш, јер је немам. Рекла сам ти да се људи друже и виђају, али конкретно ја не, јер нисам тамо и лично их не познајем.--Тајга (разговор) 02:48, 16. октобар 2013. (CEST)

Латински

Хеј Владо! Треба ми мала помоћ од тебе. Како превести назив овог дела са латинског Rerum Moscoviticarum Commentarii? Московски записи, списи или како већ. Реч је о некој врсти путописа аустријанца Сигмунда фон Херберштајна из 1569. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:24, 14. октобар 2013. (CEST)

Хвала пуно. Покушавам да напишем (или боље речено да преведем са руског) чланак о белоруском граду Гродну који се помиње у том делу, а некако ми безвезе да га оставим на латинском. Кад смо код историје нисам на чисто са неким појмовима у вези са тим подручјем. Руси оно што ми зовемо Кијевском Русијом означавају као Бела Рус (што је мање важно јер имамо властиту верзију), али постоји нешто што означавају као Црна Рус [2] а појма немам како се по нашки то крсти. Баш сам доста читао у задње време о том подручју и видим да Руси инсистирају на термину Рус (Црна Рус, Бела Рус, Црвена Рус), баш као и Белоруси чији историчари и лингвисти управо тим правдају постојање руског језика у тој земљи (где су садашњи Руси само једно од племена древног Руса). И још нешто, да ли је за заједницу Пољске и Литваније насталу Лублинском Унијом (хиљаду петсто и неке) исправан оригиналан назив Реч Посполита јер ми мало накарадно звучи ова наша верзија која је и на викици Државна заједница Пољске и Литваније? --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:05, 14. октобар 2013. (CEST)

To sam postavljao u sve clanke koje su kontroverzni ili sporni (neutralnost, originalno istrazivanje, itd) da objasnim pravila igre. Meni je muka od ciscenja pokvarenih linkova, plus svakom ko ima sta da kaze objasnjavam pravila igres (tvrdis nesto - pronadji na GoogleBooksu)+ plus neko malo odricanje od odgovornosti za trenutni sadrzaj. Naravno, nece svi odmah poceti da jure po GoogleBooksu, ali moglo bi se podsticati. -- Bojan  Razgovor  04:11, 18. октобар 2013. (CEST)

Meni je svaki istorijski/naucni clanak sporan ako se o njemu toliko puno mlati prayna slama. Slayem se za ovo sa Ilirima. -- Bojan  Razgovor  15:39, 18. октобар 2013. (CEST)

Osim par izmena na tom sajtu, ja nemam nista sa Glamom. Trebalo bi da pitas MikiM-a ili Ivana25. I meni bi prijalo da imamo sve slike iz WW2 -- Bojan  Razgovor  06:17, 20. октобар 2013. (CEST)

Ne znam. Ja jesam valjda neki clan Vikimedije Srbije, ali da me ubijes, nemam pojma ko je tamo sta. -- Bojan  Razgovor  06:24, 20. октобар 2013. (CEST)

Jesam, ali nisu objavili. -- Bojan  Razgovor  06:35, 20. октобар 2013. (CEST)

O Djoki Slijepcevicu kao licnosti nisam promenio misljenje i necu. Nisam rad da njega koristim kao izvor, ali posto profi istoricari citiraju radove Boska Kostica (Ljoticevog sekretara), Stanislava Krakova (Nedicevog rodjaka) i Borivoja Karapandzica (za ovog kazu da je najosporovaniji istoricar) neka bude. Slijepcevic samo o SPC i nigde drugde. Sto se tice GLAMA, nadji se sa MikyM-om negde u NS, pa nek te uputi u Wikimediju Srbije i GLAM. -- Bojan  Razgovor  14:08, 20. октобар 2013. (CEST)

Nista posebno po nista posebno, i na kraju u clanku o mitropoliji biti najmanje o Carnojevicu, Jovanovicu, Stratimirovicu, Rajacicu, itd. -- Bojan  Razgovor  20:41, 21. октобар 2013. (CEST)

Одг: РОМС

Наравно, идеја је одлична. Имејлом је најпогодније да видимо шта може да се уради по том питању, њихова збирка је сигурно импозантна. --Ђорђе Стакић (р) 12:53, 20. октобар 2013. (CEST)

• Ок, о садржају тог писма можемо да се договоримо имејлом. --Ђорђе Стакић (р) 13:19, 20. октобар 2013. (CEST)

To je tekst za Srbi u Vojvodini, a ne o Karlovackoj mitropoliji. -- Bojan  Razgovor  14:12, 21. октобар 2013. (CEST)

Ja sam od samog pocetka govorio da clanak pokriva mnogo veci vremenski period nego sto treba. Iskoristi dosadasnji trud za pisanje novih clanaka. -- Bojan  Razgovor  14:22, 21. октобар 2013. (CEST)

Knjiga nema hiperlinkove. Za Sre u CG je vazan prfirogenit, a karlovacka Mitropolija nema nikakav kontinuitet sa rimskim i bugarskim institucijama. -- Bojan  Razgovor  14:40, 21. октобар 2013. (CEST)

To ti je konntinuitet kao kada bi u clanku SFRJ komentarisao drusteveno uredjenje Mezije. Ili kao kada bi u clanku o Srbima u Vojvodini stavio sliku Decija Trajana. Niđe veze. Prebaci nešto u druge članke (Matija Korvin, Jovan Kapistran...) Meni ne smeta toliko šta pišeš već gde pišeš. I koristi vikiizvornik za te dugačke citate. Ionako je taj projekat vapi za istorijom. -- Bojan  Razgovor  15:41, 21. октобар 2013. (CEST)

Ali ovo nije clanak o SPC, vec o KM koja nije trajala ni 250 godina, a ti pola clanka posvecuješ dogadajima tokom 7 vekova pre njenog nastajanja. -- Bojan  Razgovor  16:04, 21. октобар 2013. (CEST)

Ako me secanje dobro sluzi, pre mesec dana sam govorio Panoncu govorio da trpa clanak suvisnim informacijama bez znacaja za temu. Sada i ti. A tada jos nije bilo nikakvih Madjara u clanku. Ti clanak o Karlovackoj mitropoliji (1708-1920) pretvaras u istoriju pravoslavlja u Vojvodini (843-zauvek) i trpate jos Bugare tu. -- Bojan  Razgovor  16:47, 21. октобар 2013. (CEST)

To nije clanak o istoriji verskih prava Srba u Vojvodini, vec o organizaciji tadasnje Pecke patrijasije/SPC. -- Bojan  Razgovor  04:46, 22. октобар 2013. (CEST)

Ne mora. Vasilije II Bugaroubica iz 9/10. veka nema sta da trayi u ovom clanku. Stefan I nema sta da trayi u ovom clanku. Ladislav Kumanac nema sta da trayi u ovom clanku. Vladislav II nema sta da trayi u ovom clanku. Dragutin nema sta da trayi u ovom clanku. Matija Korvin nema sta da trayi u ovom clanku. Jer su svi yiveli vise vekova pre teme clanka. -- Bojan  Razgovor  05:13, 22. октобар 2013. (CEST)

Па и Свети Сава је живео пре 800 година. Василије Бугароубица је потврдио повеље Архмитрополији и због тога је битан, Ладислав Куманац је наводно покрштен од св Саве. Контам да ће се то свидети Панонцу. Драгутин је обновио православну црквену организацију у јужној угарској у виду СПЦ, битан је и Матија Корвин јер је и он потврдио привилегије Београдској митрополији надлежној за Србе у Угарској. Оставио сам, као што рекох, кључне реченице.--Нимча (разговор) 05:25, 22. октобар 2013. (CEST)

Каћански

Хвала ти што си се сетио. Мада нема баш пуно написано, то је све записано сто година касније. Заправо сам и хтела да те питам да ниси можда случајно налетео, пошто сам негде нашла да је учествовао и на Мајској скупштини. Иначе ми намера није ни била да пишем о њему, него сам случајно видела да је један од ретких великана сахрањних на Новом гробљу, који још увек није имао никакву биографију. Нисам задовољна оним што сам до сада успела да нађем, неки извори ми се не слажу, тотално сам изгубљена. Као прво не знам шта је то „бард“, нити да ли се пише великим или малим словом (ја бих рекла малим, чак и стари. али на многим местима пише великим). Онда су ми крајње збуњујући датуми рођења и смрти. Чак и у тој књизи што си видео изгледа да је један датум по старом, а други по новом календару. Оно јесте, приметила сам да код нас ни раније нису баш претерано обраћали пажњу на такве детаље.--Тајга (разговор) 22:56, 15. новембар 2013. (CET)

Свашта се нађе, кад се тражи и чита, али не наиђе се увек на оно што се очекује. Ипак, не волим баш дугачке чланке, то му дође као грађа за писање књиге, а за то, ипак нисам. Мислим, нисам ни за чланке, него ми само делују врло оскудно и празно, за шта год да се ухватим видим како пуно тога фали, не знам шта пре, покушавам да допуним бар са нечим што има смисла. Далеко смо ми од праве енциклопедије, она вероватно никад неће ни бити написана: они који знају и имају, неће, пуно је оних који би, али не умеју, па онда неће ни они да науче, а оних којма не фали ништа, могу да се саберу на прсте једне руке, што није довољно. У сваком случају, свака је информација корисна, чак и када није много, само кад је тачна. Увек може да се искористи за нешто, ако не за писање текста, оно као пут за тражење нечег бољег. Својевремено сам нашла грађу за биографски речник и у њему нема скоро ништа, пуна је само литературе, која ми није доступна.--Тајга (разговор) 21:01, 17. новембар 2013. (CET)

Александар Еладије

Александар Еладије je сироче, требало би га повезати негде. --Ђорђе Стакић (р) 15:46, 21. новембар 2013. (CET)

Znam, ali nijedna vikipedija nema clanak o samom ustanku, a mnoge imaju o celom ratu -- Bojan  Razgovor  12:56, 23. новембар 2013. (CET)

Oak

Izgovara se na sledeći način: /oʊk/. -- Dcirovic (разговор) 03:29, 1. децембар 2013. (CET)

Do sažimanja dolazi u višesložnim rečima, dok se u jednosložnim rečima transkribuje kao /ou/. --Dcirovic (разговор) 04:11, 1. децембар 2013. (CET)

Kako...?

Dobro vece....hteo bih se takmiciti u pisanju clanaka ali nikako da nadjem gde se to salje....?...Tjs neznam gde treba uci da bi se pisalo i poslalo....molim za objasnjenje...Hvala.....Sergej

Такмичење

Поздрав, видјех ово такмичење за писање чланака,а исто тако и да сте члан жирија,па ме занима како и на који начин могу да се пријавим и учествујем.Иначе нисам до сада писао чланке на Википедији,а и акаунт сам направио тек ових дана.Упутите ме ако имате времена и жеље. Хвала унапријед Салвадор Дали (разговор) 00:29, 17. децембар 2013. (CET)

Вандал

Нимчевићу, мани се ћорава посла, не вандалиши туђе корисничке стране. Alexzr88 (разговор) 18:05, 20. децембар 2013. (CET)

Публицистика

Пошто си историчар у чему је тачна разлика између публицистике и историографије? И можеш ли да напишеш чланке о својим професорима на ФФ? Нашао сам слику једног. -- Bojan  Razgovor  01:14, 21. децембар 2013. (CET)

Ранко Кончар је већ пар година у пензији. Alexzr88 (разговор) 12:26, 21. децембар 2013. (CET)

Hvala za publicistiku, znao sam da naginje nadriistoriografiji, samo nisam znao koliko. Kasasa i Koncara sam video u dokumentarnoj seriji Jugoslavija u ratu 1941-1945. pa da imamo o njima neki clanak. Barem datum i mesto rodjenja. -- Bojan  Razgovor  04:00, 21. децембар 2013. (CET)

На страни Википедија:Гласање/Википедијанац 2017. године је покренуто гласање за Википедијанца 2017. године.

--Vlada ^talk 13:02, 25. децембар 2013. (CET)

Поздрав Владо, свратио сам да ти се захвалим на учествовању у расправи о измени правила на Изворнику и да те позовем да се изјасниш на гласању поводом споменуте расправе. Желим ти све најбоље у Новој години и надолазећим празницима. :) --نوفاك اتشمان‎ 23:12, 27. децембар 2013. (CET)

Руска Империја

Ћаос Владо. Једно питањце за тебе. Ако имаш времена сврати до правописног трга и погледај део дискусије о Руској империји. Наиме на руској википедији се водила дискусија о имену те државе, тј. да ли се то ИМПЕРИЈА пише великим или малим словом! И на крају је стављено мало слово уз објашњење да тамошњи историчари сматрају да се руска држава у то време звала само Русија, а да је овај део Империја кориштен само у протоколарне сврхе. Е сад шта вели струка, јел тај додатак био део имена или не? --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 17:20, 29. децембар 2013. (CET)

Хвала на честиткама, надам се да ћу оправдати указано поверење.--Марко Станојевић (разговор) 12:35, 3. јануар 2014. (CET)

Bosna

Mozes li da nakrcas sto vise referenci za clanke o srednjovekovnoj Bosni? -- Bojan  Razgovor  04:57, 10. јануар 2014. (CET)

Живко Павловић

Коментариши номинацију. Расправа траје до: 18. јануара 2013. у 22:10. Змија бгд 22:17, 11. јануар 2014. (CET)

На страници Википедија:Сјајни чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Живко Павловић да исти постане један од сјајних чланака. Гласање траје у периоду 18. Јануарa 2014. — 25. Јануарa 2014. --Потипис корисника Змија бгд 12:51, 19. јануар 2014. (CET)

Polako bre Vlado, vidim da si krenuo žestoko i da si poprilično opleo po Aleksinim člancima . Nego hteo sam da te pitam, kad misliš da predlažeš Konstantina Velikog za sjajan, ili nisi još završio, šta čekaš? Pozdrav od mene.--Soundwaweserb (разговор) 19:05, 25. јануар 2014. (CET)

Ma OK, ne kritikujem te, stvarno nije to u pitanju, samo sam se šalio kad sam napisao da si citiram opleo po njemu. Svaka pomoć je dobrodošla, a posebno je važno što si izneo svoja rešenja, veoma važno. A što se tiče te tvoje cice, pa nema veze, doći će druga kojoj ćeš biti važniji od bilo kojih obaveza ili bivših. Nije važno koliko puta si pao, već koliko ćeš puta ustati posle pada. He, he, ovo mi izgleda kao da sam neki mislilac ili pametnjaković koji prosipa neku pamet, nije to, ti već znaš šta to znači. Svako dobro.--Soundwaweserb (разговор) 19:43, 25. јануар 2014. (CET)

Nema ništa loše u tome, ako, samo treba pričati o njima. I ja to radim, a šta drugo, najzanimljivije je diskutovati o ženama. Ako nešto mnogo volim na ovom svetu (pored svoje porodice naravno) to su žene. Uradiću tu Rumunku, evo jedna za tebe, pa pogledaj.--Soundwaweserb (разговор) 20:50, 25. јануар 2014. (CET)

Učinio sam ti uslugu --Soundwaweserb (разговор) 22:37, 25. јануар 2014. (CET)

Ostavio sam u originalu, nisam hteo da diram kako ne bih nešto pogrešno preveo, mada bi bilo bolje da je na srpskom. Ako budeš imao vremena učini mi uslugu i prevedi na ispravan naziv, meni je i ovako OK.--Soundwaweserb (разговор) 23:27, 25. јануар 2014. (CET)

Ispravio sam sve nedostatke u svim člancima, izvini za fb, ali stavrno ne volim da pišem na stranama za razgovor... --Aleksa / (Konverzacija...) 15:34, 26. јануар 2014. (CET) s. r.

Мејнстрим адопција

Претпостављам да би адекватан превод зависио од контекста, али "широко прихватање" или што кажеш усвајање би могли бити коректни преводи. --Ф± 16:12, 26. јануар 2014. (CET)

Такмичење

• Средићу референце --Bobik (разговор) 10:13, 27. јануар 2014. (CET)
• Одмах да се оградим да ми није намера да утичем на твоје бодовање, само ми је намера да чујем објашњење - требаће ми као инфомрација за чланке које ћу писати у будућности мимо такмичења(пази, свакако је јасно да сви чланци везани за бројеве су релативно лаки, али ипак и за сваки од њих је требало 15-20 минута рада па верујем да и се и то време треба верификовати, верујем да није за високе оцене али свакако верујем да није ни за "0"). Зар нисам у праву? ;)--Bobik (разговор) 22:16, 3. фебруар 2014. (CET)
• Ух извини, опет ја, посебно ме погодила "0"за чланак Списак независних држава и зависних територија Европе, на томе сам потрошио много времена. Наравно волео бих коментар? Хвала унапред! --Bobik (разговор) 22:27, 3. фебруар 2014. (CET)
• Хвала на инфоу. Ја не причам о прелазној оцени него причам о нули, ваљда се и за труд даје 1 као што си реко"за клице се колико ја знам даје 1" а не 0. јединица или двојка би била знатно прикладнија ако сматраш да је то клица, поготову за чланак који није о бројевима --Bobik (разговор) 09:20, 4. фебруар 2014. (CET)

Uzeo je prizmu i razlozio svetlost na 6 duginih boja. Onda je uzeo termometar i merio temperaturu svake boje. Priometio je da je temperature iznad crvene svetlosti, iako tamo naizled nista nije bilo, jer je bilo van opsega vidljive svetlosti. Onda je tim nevidljivm zracima dao ime infracrveni - iznad crvenih. -- Bojan  Razgovor  13:42, 27. јануар 2014. (CET)

Vazduh je materija, smesa gasova azota i kiseonika. Kada zracenje nesto jonizuje, ono gubi svoju energiju i ne moze prodirati dalje. -- Bojan  Razgovor  13:58, 27. јануар 2014. (CET)

U zavisnosti od tipa raspada. Ne mora biti uvek alfa raspad. Jbg. Gugl translate na laptopu. Stidim se koliko gresaka. -- Bojan  Razgovor  16:05, 27. јануар 2014. (CET)

• Видим да си дао коначне оцене. Кад ће бити и званично проглашење побдника?--Bobik (разговор) 19:20, 6. март 2014. (CET)

Споменица за тебе!

	Лекторска споменица
	Oko sokolovo  Bojan  Razgovor  17:40, 27. јануар 2014. (CET)

Нема проблема. --Lakisan97 (разговор) 23:15, 27. јануар 2014. (CET)

Ažuriranje ocene

Samo da te pitam pošto si rekao da ćeš promeniti ocenu, ako sredim nedostatke. Hvala ti najiskrenije na ukazanim nedostacima, sve sam ih uzeo u obzir, a greške su ispravljene. Možeš li da ažuriraš svoju ocenu u skladu s tim? Pozdrav, --Aleksa / (Konverzacija...) 16:05, 28. јануар 2014. (CET) s. r.

Redundatnost je tenicki naziv za suvisnost, rezervu. Ne sme nuklearni reaktor da ostane bez napajanja pumpi za hladjenje, desi se Cernobil. -- Bojan  Razgovor  21:02, 31. јануар 2014. (CET)

Obicni elektroenergetski sistemi se prave sa N-1 redudatnoscu. To znaci da u slucaju otkaza jedne važne komponente, sistem nastavlja da radi tako što se ona nekako premosti. Jako važna postrojenja tipa nuklearnih elektrana, aerodroma i bolnica rade sa N-2 redudatnošću. Mogu se desiti kvarovi na na dva različita sistema, ali ceo sistem mora i dalje da radi. Zato se nuklearne elektrane opremaju tako da koriste ili struju koju sami proizvode za pogon pumpi za hlađenje, ili struju iz mreže, ili struju iz dizel-agregata (kojima treba minut-dva da se pokrenu) ili akumulatore kao poslednju liniju odbrane. -- Bojan  Razgovor  23:41, 31. јануар 2014. (CET)

Hioniti, klase, vojska

Oj profa, nisam dosad dublje ulazio u te teme, ali nadam se da mogu pomoći barem linkovima: ovdje imaš o Hionitima, partskom i sasanidskom klasnom sistemu, te drevnoj iranskoj vojsci. Najkvalitetniji akademski izvor za iranistiku dostupan preko interneta, nadam se da engleski nije problem. Ako ne bude dostatno za informiranje mogu pogledati i po literaraturi koju posjedujem (stotine knjiga), samo što za pretragu njih treba nešto više vremena. Slobodno se javi. --Orijentolog (разговор) 20:02, 10. фебруар 2014. (CET)

Првопис

Хвала на обавештењу, нисам никада био сигуран око зареза па ћу то да проучим. Самарџија (разговор) 13:34, 19. фебруар 2014. (CET)

[3] Da li si ovo na mene mislio? --Kolega2357 Razgovor 15:15, 13. март 2014. (CET)

Ti svašta umišljaš u svojoj glavi, koliko vidim ti si opsednut kako neko o tebi vodi tračeve a ja nemam pametnija posla. To što sam poslao bilo kom korisniku nema nikakve veze sa tobom i na kraju šta se tebe tiče kome ja šta šaljem. Slobodno ti mene iznesi na preispitivanje mada bi mogao u taj koš i sebe da staviš. --Kolega2357 Razgovor 03:55, 17. март 2014. (CET)

Pa šta ako pratim šta se dešava na projektu, svako ima pravo da prati šta se dešava na projektu Vikipedija je javna a ne privatna, jel to tvoja stvar šta će ko radi? To čiji rad nebitan to se vidi [4] ovde barem ima 300 tvoj ratova izmena i čega sve drugog. Ne treba Željku drveni advokat on se pokazao kao loš čovek sa svojim egzebicijama na Meti. Ti sam sebe strpao u taj koš koji treba sa Željkom, a ne samnom kako si ti to umislio. Za razliku od tebe Željko će odmah da zvekne glavom o zid. --Kolega2357 Razgovor 13:39, 17. март 2014. (CET)

Pa što ga nisi poslušao nego se sada kaješ? Vala se vidi koga ćeš da poslušaš nekog ko napada druge korisnike bez razloga i prođe bez ikakvih posledica, tvoj nivo razmišljanja se vidi. Nisu problem ovde doprinosi nečiji već je problem to što si ti krajnje bezobrazan i drzak. Dalje ne želim sa tobom više da razgovaram sve dok se se ne budeš unormalio jer u razgovor ne ulaziš kao osoba sa dobrom namerom već da provociraš, stvaraš konfikte bez potrebe i lečiš svoje frustracije na meni. --Kolega2357 Razgovor 15:09, 17. март 2014. (CET)

UK

Ja ne pisem oravila, ali mislim da ne treba. Sve je to istorija UK. -- Bojan  Razgovor  03:00, 28. март 2014. (CET) sve se to tice velike britanije, koja za razliku od jugoslavije jos uvek postoji-- Bojan  Razgovor  07:26, 28. март 2014. (CET)

Znam dobro razliku izmedju svih ti pojmova. Tema je ujedinjeno kraljevstvo, drugi uslovi nisu postavliani i ne bi bilo cer prema ucesnicima reci puj puk sve sto ste napisali a tice se pre 1707 ne vazi.-- Bojan  Razgovor  07:46, 28. март 2014. (CET)

Моралка

Нисам сигуран, али ми се чини да ми је промакло наравоученије из ове твоје моралне дијареје. Не знам шта си хтео да кажеш: да морам да будем стрпљив са ликовима као што си ти, да морам да узмем у обзир да си још балавац и да код тебе није довршен процес формирања личности, да је секирација на Википедији штетна по здравље, да ниси мислио оно што си написао, и да ниси написао оно што си мислио, да никако не можеш да одолиш, а да ме не поткачиш, иако ме твоја личност и твоја појава ич не интересују, па самим тим немам потеребе да те помињем "ни у црквеним књигама, ни у молитвама" ... Како не схваћаш да ти не пропушташ прилику да заметнеш кавгу са мном, иако за то немаш никаквог личног разлога? Када сам се активирао након шестомесечне блокаде (коју сам зарадио када сам ти рекао неке истине, али нема везе, вредело је), ниси пропустио прилику (иако 6 месеци нисам контактирао с тобом) да на Николиној страници за разговор напишеш онај "добронамерни" пост, а јуче се огласио "добронамерно" на Администраторској табли са својом препознатљивом и надасве конструктивном ономатопејом те са, као и обично, интелигентним коментаром. Само ти могу саветовати да се мало контролишеш, али, млад си, има времена. Као што ти је познато, радим са децом са посебним потребама и могу да ти кажем да се већина те деце понаша зрелије него неки Википедијини сарадници.

И замолио бих те да ми се више не обраћаш на мојој страници за разговор, јер, искрено, мислим да је сваки конструктиван дијалог међу нама немогућ.

--Sly-ah (разговор) 14:30, 29. март 2014. (CET)

Да те ја не интересујем, ти не би игнорисао моју молбу и наставио са загађивањем моје странице за разговор. Блок сам добио јер сам те, наводно вређао када сам ти казао неке ствари, а да ли је то било блокче од месец дана, или блокчина од три месеца (или шест) сад се не сећам. И Смоленског нисам опсовао, већ сам му нешто понудио, а он је то згрожено одбио и армирао ми блок. То је за твоју информацију.

Хвала ти што си ми објаснио мотиве за твоје јучерашње реаговање. Као што сам већ рекао, надасве конструктивно, интелигентно и добро референцирано. Ево, да те утешим, и мени је она реченична конструкција у оном твом чланку зазвучала изузетно глупо, па сам морао реаговати. Иначе, ако си приметио, у ових пет-шест месеци нисам нити једном интервенисао у твојим чланцима јер сам се држао гесла "живи и пусти друге да живе", односно, "не дирам те, не дирај ме", тако да твоје умишљање да ми нешто значиш уживоту нема никакве основе. Не интересује ме историја, не разумем се у њу, не желим да се петљам у исправљање великог броја синтактичких и правописних грешака у чланцима које ти (и не само ти) уређујеш. Да си ти јуче дао неку референцу, изнео своје мишљење без рзања, њакања и узвичника - ја данас не бих реаговао у твом чланку. Само сам ти хтео показати како сејеш, тако ћеш и жети.

И још једном те молим да заобиђеш моју страницу за разговор у широком луку. Што се тиче чланака које уређујем - изволи, исправљај, али сам сигуран да ти је познато да сваку измену мораш добро референцирати (или што би рекао један - референцовати).

--Sly-ah (разговор) 16:19, 29. март 2014. (CET)

Могао си написати: Титулу цезара је добио од оца или Од оца је добио (ли можда боље наследио) титулу цезара итд. На тај начин би избегао сваки могући неспоразум јер је функција синтаксе управо то: да је у комуникацијском каналу шум сведен на најмању меру. Годи ми што водиш евиденцију мојих блокова, али овај последњи је био узрокован мојом нежном преписком с тобом, те Николиним промптним реаговањем на којем сам му семорао захвалити. Што се мене тиче, немам намеру да се више бавим твојим ликом и делом, а ово данас је био мој покушај да ти скренем пажњу на неке ствари, а и на понашање. Јер, ако ти имаш кохонес да ми попујеш о понашању, при чему показујеш да знаш да сам старији од тебе (и то много), зар не би било лепо од тебе да се, као млађи, према старијима понашаш пристојније и самало више поштовања (поготову што тај старији барата добро референцираним сувим чињеницама). Не би ти спала круна с главе. Што се тиче Оушана и плејстејшна, видим да си бежао сачасова када се узимало ново градиво. Дакле, Оушан је лична именица, а плејстејшн је апелатив (општа именица). Транскрипције личних именица и апелатива се донекле разликују једноставно због тога што је већина општих именица ушла у речник српског језика у облицима који се опиру савременим правилима транскрипције из страних језика, па је тако у Клајн-Шипкином Речнику страних речи забележено и плејстејшн, и сешн и пабликрилејшн итд, док се транскрипција страних личних имена обавља по ригорознијем методу управо велике најезде нових имена којој смо свакодневно изложени. Дакле, да си јуче, пре оног чуђења, узео нови Правопис у шаке, не би се морао онолико бламирати.

А сад морам ићи, видим да ми мој осведочени пријатељ, патрон и мецена Саундвосерб поново ради о глави скупљајући потписе за моје прогонство у Сибир.

Поздрав и no hard feelings.

--Sly-ah (разговор) 18:44, 29. март 2014. (CET)

Изгледа да си у праву. Овај задњи блок је био због Ер Сербија, а не због мога поста упућеног теби. ТАЈ блок је био раније.

--Sly-ah (разговор) 19:45, 29. март 2014. (CET)

Да се разумемо: мој одбојан став према теби и твом раду на Википедији формиран је након оног твог постављања твојих професора историје изнад српских лингвиста и након твога упућивања моје маленкости на радове извесне професорке историје која је по теби,српској лингвистици допринела много више него Клајн и Пижурица и Брборић заједно, а тај став је зацементиран твојом отровном опаском на Николиној страни за разговор и твојим бедним прекјучерашњим коментаром којим ниси исказао нимало поштовања према ономе што ја радим (колико год то теби звучало и изгледало сулудо). Тај твој прекјучерашњи "коментар" је дошао усред рововске битке са једним сарадником чији се аргументи своде на пљување по српским лингвистима и на безобразне претње типа "ако не ставиш уверљиву референцу, обрисаћу твоје брљотине". Што се тиче "бежања са часова", нисам претпоставио да ћеш то схватити дословно. Мислио сам на "бежање са часова" овде на Википедији, где се до сада много пута разговарало о разликама у транскрипцији личних и општих имена и објашњавало зашто те разлике постоје, али ти то, изгледа, ниси приметио.

Далеко од тога да гђу (или гђицу) Турудић (или како већ) сматрам "лаком женом" (нити је познам, нити желим да је упознам), већ сам на томе инсистирао како бих ти показао да некад није мудро износити у јавност имена неких људи и инсистирати на њиховом стручном доприносу теми која нема везе са њиховом професијом. Да ли си ти њих питао за допуштење да их поменеш у том контексту?

Надам се да сам ти објаснио неке ствари, а твој је проблем ако сматраш да се ти понашаш у складу са мојим понашањем и инсистираш на томе да ја "поправим" своје понашање према теби, како би ти поправио своје понашање према мени. За то нема никакве потребе, будући да ме твоја струка (а и ти сам) не интересујете нешто посебно, немам никаквих амбиција да интервенишем у чланцима које ти уређујеш, али, зато те молим да ме у свакој даљој комуникацији овде на Википедији заобилазиш у широком луку. Ако имаш какву примедбу на мој рад, изнеси је на Администраторској табли (као што је, рецимо, "аргументовано" урадио Саундвосерб), али те молим да сваку примедбу добро образложиш, за разлику од оног "ономатопејског" чуђења некидан.

Сваку твоју поруку коју поставиш на моју СЗР ћу у супротном, обрисати.

Поздрав и да си ми жив и здрав.

--Sly-ah (разговор) 20:06, 30. март 2014. (CEST)

Spomenica

Hvala puno za spomenicu Vlado.--Soundwaweserb (разговор) 22:53, 30. март 2014. (CEST)

Znao sam to, nijednog trenutka nisam posumnjao. Neću da govorim o tvojim vrlinama, pošto znaš koliko cenim tvoj rad i sveukupno ponašanje. Samo ostani svoj, takav kakav jesi i ljudi će te poštovati, bez obzira da li se slažu ili ne slažu sa tobom.--Soundwaweserb (разговор) 23:05, 30. март 2014. (CEST)

Magnus

Ovo ime mi prevodimo kao Magn. Ne znam znaš li već ovo, ali s obzirom da studiraš istoriju, a ne latinski , otkriću ti pravilo prevođenja kako više ne bi imao nedoumica:

- za imena koja se završavaju na -ius, mi umesto toga dodajemo -ije (npr. Lucius - Lucije)

- za imena koja se završavaju na -us taj nastavak izbacujemo (npr. Balbus - Balb)

- za imena koja se završavaju na -o , umesto njega dodajemo -on (npr. Nero - Neron)

To bi bilo to. Sve najbolje i srećno sa radom! :) -- Sara (razgovor) 23:10, 3. april 2014.

Владо баци поглед на овај чланак ако те не мрзи (Битка код Шарлероа). Када сам видео наслов помислио сам на битку из Првог светског рата, а налетех на ово што ми баш и није познато, па не знам дал да качим шаблон. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:40, 4. април 2014. (CEST)

Хвала пуно. Ја је никада не бих пронашао под тим именом на енглеској вики. А и није Шарлероа већ Шарлроа, вероватно је преписано из неког есеја --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:02, 4. април 2014. (CEST)

Ех па могао сам и ја, али зашто да се батргам са историјом кад имам врхунског историчара надохват руке ;) --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:38, 4. април 2014. (CEST)

Pod tim da studiraš istoriju, a ne latinski mislila sam da ne učite imena znamenitih Rimljana na latinskom (istina je da ne poznajem nikoga ko studira istoriju, ali kada sam pitala profesorku istorije da li neko rimsko ime može da se prevede ovako ili onako, pogledala me je kao da sam pala sa Marsa i nije mi odgovorila). Predpostavljam da može i Magno, mada mi liči na hrvatski. Na njihovoj Vikipediji preveli su "Grah" (Gracchus) kao "Grakho". Pošto su hrvatski i srpski dijalekti istog jezika, kako god da prevedeš, nije greška.

Ne, nisam lingvistkinja. Na fakultet ću moći da krenem tek za dve godine (iliti idem u srednju školu). -- Sara (razgovor) 22:45, 4. april 2014. (CEST)

Не бих да се мешам, али када сам ономад нешто преводио са енглеског проф са катедре за Стари век у Београду ми је сугерисао облик Магно. Тако и оставих...--ClaudiusGothicus (разговор) 00:26, 5. април 2014. (CEST)

Hvala, hvala :) Ja čitala latinsku gramatiku? Slatko sam se nasmejala na ovo. Smatram da sam imala i više nego dovoljno latinskog i ono od latinskog što će mi trebati sam usavršila. Verovatno ću ispasti zaluđenik (a nisam), ali sam sama shvatila. -- Sara (razgovor) 19:55, 15. april 2014. (CEST)

Напади на тебе

Здраво Владо. Онај тип не престаје да те напада. Погледај само какву је псеудо-капитулантску поруку упутио Бојану. Обавести ВП:АТ ако крене нешто по злу… --Крушевљанин Иван (разговор) 23:09, 4. април 2014. (CEST)

Тужибаба Јеца

Па да, невероватно је какву психу има тај тип. Хтео је псеудо-капитулантским порукама Бојану, Лакију и осталима да се додвори, али не успева . А прочитао сам и оно на СЈА, „обојисткиња”, хе хе… --Крушевљанин Иван (разговор) 03:33, 6. април 2014. (CEST)

Здраво, Владимир Нимчевић. Имате нову поруку на Разговор:Духовни живот Срба у средњем Подунављу пре оснивања Карловачке митрополије.
Можете да уклоните ову поруку у било које вријеме  тако што ћете уклонити {{Talkback}} ili {{Tb}} шаблон.

--Soundwaweserb (разговор) 23:22, 6. април 2014. (CEST)

U moru tih izmena i revertovanja, sad sam video opis izmene PANONIANA. Zaista mi je krivo što je to napisao. Iskreno, u nezgodnoj sam situaciji jer poštujem vas obojicu. Pokušao sam nešto da bi se došlo do rešenja bez velike rasprave i uz poštovanje, možda nisam trebao da se mešam. Nije u redu vređati sagovornika na takav način, razumem zašto imaš takav stav. Šta drugo da kažem, žao mi je...--Soundwaweserb (разговор) 00:55, 7. април 2014. (CEST)

Ne znam, to baš nije u redu. Nije on do sada se tako izražavao, nisam primetio. Možda će se izviniti kad bude bio hladne glave, možda su ga ponele emocije u žaru rasprave, ali ne opravdavam ga. I nekako, ja čak mislim da si ti više prosrpski nastrojen, tako gledam na tebe. Ovako sa strane gledajući, još mi je čudnije što ste u tolikom sukobu. Nadam se da više neće biti onakvih neprijatnih izjava.--Soundwaweserb (разговор) 01:13, 7. април 2014. (CEST)

Prvo da ti kažem, da mi je mnogo drago što si pisao za taj list i uradio onako lep članak ovde na vikipediji. Jedino što ti mogu reći, meni je nebitno ko ima kakav etnicitet i ne presuđuje mi to kod čoveka. Naravno najviše volim i poštujem svoj narod, srpski, ali nismo bezgrešni i najbolji, u našoj istoriji su i kumovi udarali jedan na drugog (znaš da mislim na Miloša i Karađorđa). Ima toga i u savremeno doba. Ali mi je drago kad vidim da ima ljudi poput Arčibalda Rajsa, čoveka koji je poštovao i uvažavao Srbe.

U svakom slučaju, nadam se da više neće biti takvih uvreda na tvoj račun, ne zaslužuješ to. Ne bih da bilo koga svrstavam u kategorije, ali mislim da si ti u srcu više prosrpski nastrojen i naklonjeniji nama Srbima. Ne obaziri se puno i zaboravi na te neprijatne stvari, ako možeš. Vredan si čovek i posle svega ovoga, ako nešto znači, još više te uvažavam i poštujem.--Soundwaweserb (разговор) 01:54, 7. април 2014. (CEST)

I svaka čast za Dostojevskog, ja sam skoro sve pročitao od njega i imam komplet knjiga koji je Lento izdao.--Soundwaweserb (разговор) 02:10, 7. април 2014. (CEST)

Vlado, nastavi normalno sa uređivanjem. Ja znam sve. Ovde klevete neće prolaziti i lično prozivanje. A, bude li ponovio onakve klevete, lično ću zatražiti da bude blokiran iako smatram da je dobar korisnik.--Soundwaweserb (разговор) 16:34, 7. април 2014. (CEST)

Ајд кад те молим немој се упуштати у дискусије на админ табли са појединим ликовима који ништа друго и не раде већ се само забављају овде. То ти саветујем као колега колеги (с обзиром да смо обојица просветни радници). И сам си видео да то не води ничему, само трошиш своје живце и своје време (видео си шта се дешавало све са мном, ако ништа учи на мојим грешкама) и много је вредније како стварна околина реагује на тебе као особу него појединци из виртуелног света --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:57, 7. април 2014. (CEST)

Poslušaj Nikolu, nema svrhe tamo raspravljati, najbolje ignoriši...--Soundwaweserb (разговор) 21:00, 7. април 2014. (CEST)

Ја волим систематиčно да радим, а čланак са овим именом ми је баš трн у оку. Види да ли моžеš да га поделиš, да се труд и информације не погубе. -- Bojan  Razgovor  10:46, 8. април 2014. (CEST)

Није лоша идеја. Мени боде очи јако дугачак наслов. -- Bojan  Razgovor  11:04, 8. април 2014. (CEST)

Опомена

Као што си вероватно и сам свестан Малтретирање корисника на Википедији није дозвољено. Корисник Појнт Дред се пожалио (с правом) да га прогањаш. Уколико то наставиш уследиће блок. Такође бих ти скренуо пажњу да не смеш повезивати било ког корисника са простором ван Википедије и његовим доприносима на другим сајтовима (осим уколико то сам није експлицитно дозволио). --Јованвб (р) 12:08, 8. април 2014. (CEST)

Панонијан је такође добио опомену. --Јованвб (р) 21:13, 9. април 2014. (CEST)

Aj molim te glasaj kod dobrih članaka, fali samo jedan glas da uopšte bude uspešno.--Soundwaweserb (разговор) 05:05, 12. април 2014. (CEST)

To majstore, dobro je da si glasao. Šteta bi bila da propadne trud kolege Mihaila zbog jednog glasa a ostalo još samo par sati do kraja glasanja. Taj članak nisam ja kandidovao :) inače bih ti poslao obaveštenje, ali bi mi bilo mnogo žao zbog kolege da ne prođe zbog nedostatka glasača. Hvala.--Soundwaweserb (разговор) 05:15, 12. април 2014. (CEST)

Molim te bez persiranja sledeći put ako si meni uputio onaj komentar. --Kolega2357 Razgovor 21:15, 20. април 2014. (CEST)

Onda je OK. --Kolega2357 Razgovor 21:20, 20. април 2014. (CEST)

Добри чланци

На страници Википедија:Добри чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Споменик великом пожару у Лондону да исти постане један од добрих чланака. Гласање траје у периоду 26.4.2014 — 3.5.2014 --Aleksa / (Konverzacija...) 23:10, 26. април 2014. (CEST)

Иларион

Видим да си поставио врло вредну фотографију Датотека:CXLIV-43.jpg из Матице српске и сматрам као фотограф аматер, или боље речено брљивац, односно брљивица, да је то једна од најквалитетнијих фотографија дотичног човека, која се у овом тренутку може пронаћи на интернету, могуће и за неко далеко будуће време, а вероватно је и најстарија постојећа његова, стварно је штета што овде није боље искоришећена. Ја бих хтела да је искористим, претпостављам да није проблем, пошто је фотографија довољно стара, има више од сто година сигурно. Но имам извесних недоумица, ти си забележио име фотографа, а ја сматрам како је такође битно и из које је године фотографија тачно? Због позадине, која делује помало егзотичне верујем да је урађена у фотографском студију Ивана Стојковића, њеног аутора. И није ми јасно какав је онај смотуљак заправо држи у руци, када га није испуштао никако, чак ни за позирање? Да ли ти знаш? Аааа и како се слажеш са твојом девојчицом, претпостављам да није пропала ствар, пошто ми се чини да си у последње време изузетно заузет, а то се, као што добро знамо, дешава само кад се неко или жестоко заузме за оно што га занима или кад падне у дубоки и широки бедак, па претпоставам, као оптимиста у покушају, да је ипак у питању оно прво. Такође се надам да ниси блокиран и да ћеш наћи медија да ми одговориш, срећом не видим да си прецртан, што је добар знак имамнеке шансе, мада 5 цм изнад стоје нека врло озбиљна и претећа упозорења. Хвала унапред.--Тајга (разговор) 03:35, 2. мај 2014. (CEST)

Е хвала пуно, скратио си ми тражење добре слике. Иначе, кад сликаш тако вредне ствари сматрам да вреди уписати све податке које има, могу да устребају. Ако су записани негде поред или са друге стране, најбржи је начин уснимити и то, као посебну слику, теже се губи. Ако случајно сазнаш те детаље, молим те ми јави. Мораћу да пробам једном то са лепезом, само сам сигурна да ми никад не би испало тако добро, као што ономад испаде краљица Наталија, она је била баш врло лепа и узгред изузетно фотогенична особа, на свакој је добро испала, чак и без лепезе. А... и што се тиче добрих понуда, то је врло незгодна ствар. Тако сам једном и сама направила једну, за коју сам сматрала да је била добра и ... понуђени је искористио дотичну, али искључиво зато што сам ја тако хтела и толико необавезно, да ми је само сломио срце, у парам парчад. Јавио се поново, тек коју годину касније, потпуно неочекивано и кад понуда више дефинитивно није могла да важи, боље рећи прекасно. Појма немам где му је био део мозга задужен за памћење, а ни у ком делу тела му је стајао, кад му је одатле коначно пристигао у главу и тако започео да га користи. Што би рекли, ћорак у сваком смислу те речи...--Тајга (разговор) 11:49, 2. мај 2014. (CEST)

Е па онда ништа, хвала још једном, урадио си шта си могао и то је све, па ко зна, можда ће једнога дана све бити другачије и лакше да се пронађе. Што се тиче понуда, колико ми је познато, школа за избегавање ћорака дефинитивно још увек није ни основана, па тако верујем да ниси ништа изгубио, што не би изгубио и овако, а с обзиром на то да ти се допушта свашта, онда теби и није баш тако лоше. Једино би могао извући цигарету из уста, ако ништа друго, доказано је да дим лоше утиче на квалитет фотографије. Где само пронађе онаквог Туту Бугарина да ти се одозго јавља, е свашта до сад видех, само ово не, јух јух јух.. аух --Тајга (разговор) 00:41, 3. мај 2014. (CEST)

А па нисам ни ја мислила буквално, ни на школу у правом смислу, већ на чињеницу да то на какву ћеш особу у животу набасати више зависи од среће, а не од тебе, и да ма колико добар био према неком, или имао најбоље намере, то може лоше да испадне. Мада, мајка са двоје деце није добар пример, јер то није неко ко нема искуства, а седети на ушима у школи живота само је једно од опредељења, можда је више за пример неког коме је дојадило, да буде оно што не воли и за шта није. Што се се тиче завлачења то је само механизам одбране, кад неко нешто неће, онда неће, и ту нема Бога, мислим да је то суштина целе приче. Имаш две опције да је игноришеш и наставиш по своме па шта испадне или да је озбиљно схватиш и пронађеш нешто занимљивије у оба случаја крајњи исход опет не зависи само од тебе . Јест у тим годинама .... а и у свим годинама, може да се деси исто, да не набасаш на погрешне људе, или оне који те не схватају довољно за озбиљно, она прича што си навео као пример, стварно ми врло гадно делује, могуће да је у питању нека врста рецитације, која се унапред припрема за специјалне прилике. Тежак је бедак слушати тако нешто, свакако је не вреди памтити....Б92, не читам и не гледам никад, одавно већ, тако да нисам ни сад, извињавам се остале су ми непознате појединости случаја, њихове чланке не узимам никад за добар пример, као извор свакако не и сваки пут, кад видим да је неко узео нешто њихово за пример, само потражим бољу информацију на било ком другом месту и Курир је за мене много бољи од њих. А јадан Бугарин онда, лично се држим онога, не ради другима, што не желиш да други ураде теби, али не познајем тему, и кад биље размислим, није ми нешто занимљива. Могу само да се радујем, што сам одустала од глобалних пројеката. Има већ неко време, потпуно су изгубили у мојим очима на било каквим вредностима. Одвикла сам се и од завлачења и могу рећи пуно лакше дишем.--Тајга (разговор) 10:58, 3. мај 2014. (CEST)

Игнорисање је добра опција, мада вероватно ти то стварно ниси ничим заслужио. Мислим није нико. У чијем ли је па интересу да се пати од успомена на лоше ћорке, ако му се пружа боља прилика, осим онога ко мозак има на истом месту, као и онај мој горе поменути случај? Једино што лично срећном нисам имала прилике да слушам такве изјаве, да будем конкретна, чула сам је једино једном и било је за једну моју тада добру другарицу, хтела сам да помогнем, али уместо тога, само сам направила себи проблем. Елем, први део је био потпуно исти, пошто је било за њу, уместо о мени, беше о њој и са том разликом што уместо другог дела о претходним ћорцима, следио је наставак са тачком и зарезом и паузом, а онда ... у наставку, на моје највеће запрепашћење, човек ми рече „онај ко се мени свиђа си ти“ и остаде жив. Куку мени, леле! Бејах после тога баш жестоко настрадала, сва се најежим од муке и жалости, како ми је то све испало... Мој савет је, најбоље не пробати ни то. На неочекиване понуде, обично одговарам са ”шта ти то па сад значи?”, јер за неочекивана питања не постоје очекивани одговори осим таквиг, но ипак, једном сам наишла и на једног који ме је предухитрио и у томе, знао је унапред баш тј одговор и молио ме да боље одговорим нешто друго... невероватно бистар човек, па опет и то беше само још један ћорак, елем не постоји школа... А у једном од тих врло бедних тренутака, чак ме је и моја мама тешила са реченицом типа ”ма не знаш ти какве сам само ја муке имала!”, мислим није тачно, са 17 година решила је све своје проблеме тог типа и није имала ама баш никакве муке, али ето, да би ме утешила измишљала је неке своје смешне приче... Новине садашње, не читам више никакве. Посебно не вести. Читам само оне старе, од пре сто година и више, и могу рећи да је све остало исто, само је још пуно горе. У том смислу и Бугари и сви остали „добри“ нам „суседи“, који су добри само до прве окуке, а иза ње, све друго има, само ништа добро. А ко себе не чува, неће га чувати ни други, то је сасвим сигурно.--Тајга (разговор) 18:36, 3. мај 2014. (CEST)

Нема ништа горе од лошег кревета или боље рећи лоше подлоге за душек. ;)))) Мислим да питање о протераним није баш довољно прецизно постављено и тешко да ће негде постојати на то неки добар одговор, јер Срби нису протеривани у Војводину, колико ми је познато, већ су само протеривани из Хрватске, а оне који су их протерали није било пуно брига куда ће протерани отићи, осим да их оде што више, и да се у Хрватску тамо никад више не врате, о чему се, колико видим неки и сада старају. Претпостављам да само о онима који су избегли и који су добили касније статус избеглица и/или су интерно расељених на територији Војводине, постоје подаци и статистике, али нисам сигурна да ли су те статистике обрађиване и објављиване, за територију порекла и по националности, пошто нису све избеглице долазиле само из Хрватске и нису сви протерани остали у Србији, нити су сви протерани тражиле статус избеглица било где. Ја нпр. конкретно познајем више људе који су рођени у ономад СР БиХ и то више из Б него из Х јер су и неки из Х били својевремено жешће надрљали, и који сада живе на северу Србије, на граници са Мађарском, и који су то јасно и гласно написали, него оних који су избегли из некадашње СР Хрватске. Додуше све те људе знам по сличицама, воле да сликају свој родни крај, где често одлазе, па зато и знам одакле су, што им дође сад као њихова друга кућа или им тамо живи неко старији, рођаци и сл. У Хрватску ретко ко путује и не знам никога да је са поносом окачио своју сличицу оданде и да је написао "види то ми је родни крај", да је Србин и да сада живи било где у Србији, знам само једну кад је написала, "видиш ову улицу, е ту ми је некад била кућа, сад су на том месту изградили пут", а неко ко тамо нпр никад није био, једном је коментарисао нешто у фазону: "види црква у сред травуљине и шибља, па забога, ко је био толико луд да на таквом забаченом и ненасељеном месту гради толику цркву и ко ће сад тамо да залази?" Знам и једног деду из Осијека, коме то јесте родни крај, није био избеглица и он каже да чезне да види неку књигу на ћирилици, то се тамо не штампа, као и да су у његовом крају од Срба остали махом старији људи. Ех да, ако се не варам имам и једног пријатеља Мађара, он је рођен у Србији, а од кад су биле 90-е живи у Мађарској, сад долази само као туриста, али претпостављам да ме то ниси питао. Заправо не знам ни зашто си мене баш питао за статистике протераних из Хрватске?--Тајга (разговор) 18:50, 6. мај 2014. (CEST)

Ух, а ти вероватно имаш више искуства са могућим местима за неке друге забавније ствари. Разумем се, како за шта, зависи, такође оно што ме занима, знам где да питам, али мислим да за оно твоје питање о протеранима, свакако не постоји тачан одговор. Интерно расељених је било и има и из Јужне српске покрајине, као последњи већи талас, то већ не знам тачно како су раподили до сада, а траје још увек и о њима се највише и ћутало, до неких је тешко доћи, окупација земље је у току, неки пак кажу да ће расељених бити још више, упорно се ради на томе и овде, разлог због кога сам одлучила да не дајем свој допринос, колико год то неко разумео или не.--Тајга (разговор) 23:29, 6. мај 2014. (CEST)

У том случају могао си се боље обавестити него ја, ако те је шта о томе занимало, чини ми се, много тога имао си сасвим близу. Картонска кутија признаћеш, није исто што и канта за смеће, другачије су им сврхе, ваљда. Она прва, на коју сам ја мислила била је у смислу амбалаже, омота, симбола онога што би се у њој могло наћи, очекује се обично неки користан садржај, али за добру рекламу нпр, може да стоји и потпуно празна, нешто у смислу шарене лаже, ако је добро нафарбана, и као таква сасвим служи сврси. За добро парафразирање, треба схватити суштину, но тешко мени иде то да ме неко разуме, што заправо спада у мој други разлог (упала у погрешну средину).--Тајга (разговор) 22:35, 7. мај 2014. (CEST)

Нема да бригаш, ја се не љутим ни за шта, посебно не сад. Једино што ћу морати да те обавестим за једну врло битну ситницу: традицију прављења добрих колача, укључујући и сладолед, а и пецива имају само Горанци, боље рећи Горани, људи често греше и мешају их са ким хоће. Они немају своју државу, никад је нису имали, нису то ни тражили, за разлику од неких, који праве државу у држави, а за ону коју већ имају не маре. Има једно парче земље не којој још увек живе Горанци у већини или често тамо одлазе, неки проведу тамо цело лето, мада сада све мање, јер и то парче Горе им је све мање и њих су добрим делом растерали. То ти кажем јер је једног мог друга, нека његова школска другарица због сличне изјаве хтела да бије, мислим наљутила се и рекла му нешто у смислу: „Поједе ти све моје колаче, а не знаш да добре праве само Горанци.“ Пази се само да ти се не деси исто, њихове су девојке исто јако лепе, могао би глат да добијеш шут карту само због незнања. Мој мали савет би био да их послушаш добро кад причају између себе, сигурно ћеш моћи понешто и да разумеш, пре него што се одлучиш да их било како окарактеришеш.--Тајга (разговор) 01:17, 12. мај 2014. (CEST)

ух бурек заборавих да поменем, за њега су Горани такође изузетно добри, готово сигурно најбољи у нас--Тајга (разговор) 02:47, 12. мај 2014. (CEST)

Seminarski

Znam za njih. Ni meni se ne svidja to, ali nisam nadlezan. -- Bojan  Razgovor  16:55, 3. мај 2014. (CEST)

Посебан нисам. Ми смо то радили у оквиру Историја Срба од 16 до 18 века. Знам да су ми од 4 питања на испиту на првом делу била два за Србе северно од Дунаву, једно су били Бериславићи, а друго Јован Ненада. У 19. веку смо колико се сећам радили само револуцију из 1848. године. Наравно радили смо све битно за Војводину у 16 веку, затим сеобе Срба, Карловачки мир, итд...Верујем да сте Ви то много више радили, као што смо ми више пажње посвећивали Косову, Шумадији, па чак и Црној Гори. Да ли ти треба нека помоћ?--Марко Станојевић (разговор) 17:29, 4. мај 2014. (CEST)

Мислим да је то мало претерано, али то је само моје мишљење. Мада опет, боље то него као ми што смо имали историју културе Срба, историју уметности...Колико се ја сећам помињали смо. То је био део Угарске, напомињем Угарске, не Мађарске.--Марко Станојевић (разговор) 13:15, 5. мај 2014. (CEST)

Ako budeš mislio da treba da se ukljućim u raspravu ja mogu to da uradim, mada ne provodim puno vremena ovih dana na vikipediji, jer se trudim da završim diplomski rad do 20. maja.--Марко Станојевић (разговор) 01:51, 6. мај 2014. (CEST)

Отприлике сам упознат са твојим коренима, захваљујући ономе што ти пише на профилу. Мене те поделе много нервирају, ко има веће право, ко је колониста или у мом крају досељеник итд. Даћу ти мој пример, моји су у 17-18 веку живели на простору Плава и Гусиња (да те не смарам са називима села), да би касније стигли на Шар-планину. Мој отац је затим дошао са Шар-планине 1980. године са 16 година, а мајка још 1966. у Лапово кад је имала 3 године, и ја заиста поштујем све моје претке који су живели на Косову, али ја сам једноставно одрастао у Шумадији и просто се осећам као "Шумадинац", али наравно своје корене не заборављам. Једном годишње навратим код рођака или док сам студирао у КМ и више пута. Него да се вратим, ја могу да му скренем пажњу што се тиче навођења неисторичара. Колико сам видео на брзину, ради се о одељку Присуство Срба у раном средњем веку, али ја не могу даље да паметујем, јер можда ће звучати глупо пошто сам будући историчар, али ја о присуству Срба у раном средњем веку у Војводини не знам ништа. Ево сад сам се потпуно заинтересовао и волео бих да сазнам нешто о томе. Нажалост у Војводини сам био само једном, углавном се зауставим у Београду, али у будућности планирам да се отиснем у авантуру по Војводини. Дипломски ми је Повлачење немачке армијске групе Е кроз Србију (1944-1945) (Операција ратвик, Нишка операција, Мостобран Краљево, Продор кроз Рашку област, Сремски фронт...) код професора Владана Виријевића. Млад професор 1971. годиште, тек ће се чути за њега, феноменалан професор. Управо из тог разлога сам изабрао тему код њега. Иначе, ја сам први студент који завршава по болоњи у Митровици (да се похвалим ). Ја кад се распричам...--Марко Станојевић (разговор) 23:14, 7. мај 2014. (CEST)

VM

Stavljam pod navodnike ono što predstavlja nečija lična mišljenja, lične ideje ili lične zablude. Te stvari se ne mogu predstavljati kao apsolutna istina. U čemu je problem sa tim? PANONIAN (разговор) 18:38, 6. мај 2014. (CEST)

Naravno, navodnici se stavljaju kada se nešto citira i ja sam ih stavljao na citate, direktne ili indirektne. Možemo primere koje si naveo prostudirati jedan po jedan:

• „у духу верног грађанског подаништва и родољубља““ - dakle, kakav je to izraz "građansko podaništvo"? I kakvo je to "rodoljublje"? To je definitivno citat, jer izraz "građansko podaništvo" baš nije uobičajena terminologija, a i ono što se tu naziva "rodoljublje", neki bi nazvali "šovinizam", jer se to "rodoljublje" pokušalo nametati i nemađatrima, koji su svakako imali drugačije ideje o tome šta je rodoljublje.
• „српске окупације Баната“ - to je citat, jer su taj izraz oni koristili. Umesto toga se u literaturi koriste i primereniji izrazi kao "srpska vojska je posela Banat" ili "kontrolisala Banat".
• „расположењу националног јединства“ - citat, jer je za njih to bilo "nacionalno jedinstvo", a za neke druge "manifestacija velikomađarskog šovinizma".
• „органске теорије државе“ - pa šta ako postoji u nauci? Da li je to opšte prihvaćena naučna teorija? Ne bih rekao...
• „живи организам ког је сам Бог створио“ - pa nemoj molim te da tvrdiš da za to ne trebaju navodnici. Pitaj i Bokicu da li za to trebaju navodnici pa da vidiš šta će ti reći. :)
• „очувати“ - „Краљевину Угарску“ - dakle, proglašenjem Mađarske Demokratske Republike je Kraljevina Ugarska prestala da postoji. Prema tome, oni su je mogli "obnoviti" a nikako "očuvati", prosta logika.
• „повраћај територијалног интегритета некадашње велике Краљевине Угарске“ - osporavam validnost tih političkih zahteva, pa ih zato stavljam pod navodnike. Problem? PANONIAN (разговор) 22:14, 6. мај 2014. (CEST)

Pazi ko mi kaže da sam pristrasan? Pa ti si napisao da su pripadnici mađarske garde u "svečanim" uniformama i da je kuknjava onih velikomađarskih blavora nad velikom Ugarskom "dirljiva". Ako je neko pristrasan, to su ti likovi čija mišljenja i izjave citiraš u članku. Ja to pretvaram u nepristrasan tekst. I kakve veze ima da li je autor od koga si prepisivao stavio navodnike ili ne? Da li taj autor navodi od koga je on prepisao te tvrdnje? "Podaništvo" u svakom smislu ima negativan prizvuk, jer je država tu da služi nama, a ne mi njoj. Ja kao Srbin starosedelac u Vojvodini kome su mađarski i hrvatski fašisti pobili pola rodbine u Drugom svetskom ratu u ime svojih velikodržavnih ideja još kako jesam kompetentan da kažem da li su te ideje štetne. U našoj istoriografiji se zaista koristi izraz oslobođenje i zato je izraz "srpska okupacija" i sporan. Ne znači da su Mađari zaista i bili neka "posebna nacija" ako su sami sebe takvom smatrali. U etnografskom smislu, i Srbi i Mađari su bili potpuno jednaki narodi, bez obzira na državne granice i državno uređenje. Znam veoma dobro koje je teritorije Mađarska kontrolisala 1919. ali izraz "sakaćenje" je potpuno neprimeren i pristrasan. Na toj teritoriji nisu samo Mađari bili većina već i drugi narodi; nisu, na primer Rumuni, tu "sakatili Mađarsku" već oslobađali sopstveni narod. PANONIAN (разговор) 23:53, 6. мај 2014. (CEST)

Alo? To su nacističke uniforme, napravljene po ugledu na uniforme Salašijevih njilaša. O kakvoj "svečanosti" možemo tu pričati uopšte? To je neo-nacističko iživljavanje a ne "svečanost". I nemoj molim te da izjednačavaš obične Mađare sa tim nacistima i nacionalistima koji se pominju u članku. Ja niti sam kada imao nešto protiv običnih i normalnih Mađara, niti sam kada rekao nešto protiv njih, čak sam i nacrtao mapu autonomne regije na severu Vojvodine koju ovi obični i normalni Mađari predlažu: http://commons.wikimedia.org/wiki/File:Hungarian_Regional_Autonomy02_map.png Za razliku od velikomađarskih ideja, obični Mađari imaju potpuno legitimno demokratsko pravo da traže autonomiju na onim prostorima na kojima čine većinu. Doduše, ja lično se baš ne bih složio sa takvim granicama mađarske autonomne regije (uključenje Novog Kneževca i Subotice tu je malo problematično), ali ako bi se organizovali lokalni referendumi i ako bi takav mađarski autonomni region bio napravljen od onih opština u kojima bi većina građana glasala za to, to bi bilo potpuno legitimno. Problem je što ti ne možeš da razlikuješ obične i normalne Mađare od kukolja u njihovom narodu i što ne možeš da razlikuješ normalne demokratske i civilizovane političke ideje od šovinizma. Upravo bi se normalni i obični Mađari uvredili što ih izjednačavaš sa šovinistima, od kojih se oni sami distanciraju. Šoviniste, naciste i fašiste (bez obzira na njihovu etničku pripadnost) i njihove ideje ne samo da imam pravo da ismevam ili vređam, već je to i moja građanska dužnost s obzirom da njihove ideje nisu društveno prihvatljive u današnjem svetu.

Što se tiče "naroda i narodnosti" Ugarske, očigledno nikada nisi video neku etnografsku mapu Austrougarske ili Ugarske, pa ću ti ih pokazati ovde:

• http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/3/36/Austria-Hungary_ethnic_map.jpg
• http://www.sscnet.ucla.edu/polisci/faculty/trachtenberg/courses/AUSTRIA.GIF
• http://www.conflicts.rem33.com/images/Ungarn/Hungary-ethnic_groups.jpg
• http://www.the-burgenland-bunch.org/Hungary/Austro-Hungarian_Ethnic_1910.gif
• http://www2.mgrhs.org/courses/niem/whatsimportant/2ndQ10/tenonetwo/austria_hungary_races.jpg
• http://1.bp.blogspot.com/-1sisKdIh20w/Tl_bclzQjiI/AAAAAAAABNA/hmJ0BPeReqo/s1600/RomanianPopulation.gif

Ako pogledaš legende tih mapa, nigde tu nemaš "narod i narodnosti" već potpuno jednake etnicitete, čak i na mapi koju je izradio Pal Teleki. Zato, ako govorimo o etnografiji, relevantne su jedino etnografske odrednice, a ne sporne političke.

Ja u tekst članka nigde nisam stavljao "svoje mišljenje", već sam tuđa sporna mišljenja stavljao pod navodnike, gde i spadaju. Mogao sam i pola toga da pobrišem, ali sam samo stavio navodnike, a ne vidim što ti oni tako smetaju kad je ceo tekst i dalje tu. O en viki neću da pričam ovde, ja sam se samo taktički povukao odatle, ali stvari tamo su daleko od završenih. Trenutno i nemam vremena za en viki, jer imam posla ovde i na ostavi, ali doći će i en viki na red, a u međuvremenu će oni nacionalistički propagandisti odatle otići, pa ću ih lako revertovati tamo gde treba.

Ako su Rumuni hteli da priključe neke teritorije sa većinskim mađarskim stanovništvom onda to spada u članak Velika Rumunija. PANONIAN (разговор) 10:52, 7. мај 2014. (CEST)

Još jedna stvar vezana za pitanja državnih granica, "srpske okupacije" i slično. Ovde je mapa iz Tajmsovog istorijskog atlasa: http://www.historyonmaps.com/ColourSamples/cbig/CentralPowers.jpg Tu ne piše da je odatle, ali ja imam taj atlas i ta mapa je iz njega. U svakom slučaju, tu ne piše da su Austro-Ugarske teritorije bile "okupirane", već se izričito kaže da su bile "evakuisane" ili "ustupljene". Prikazano je da je Austro-Ugarska prestala da postoji i da su i Austrija i Mađarska postale nezavisne države (12. i 16. novembra). Takođe su i jasno prikazane i granice te nezavisne Mađarske. Prema tome, nema tu govora o nekakvom "integritetu Ugarske" nakon 1918. godine osim u ličnoj fikciji nekih mađarskih šovinista. Takođe ni u tekstu Trijanonskog ugovora, koji sam ceo pročitao, nema ni jedne reči da Mađarska "predaje" nekome neke teritorije, što je popularna zabluda kod mađarskih nacionalista. U tekstu se samo definišu granice Mađarske i njeni međunarodni odnosi, bez bilo kakvog pozivanja na granice bivše Kraljevine Ugarske. PANONIAN (разговор) 11:22, 7. мај 2014. (CEST)

Mađarski šovinista je svaki onaj koji hoće da nameće mađarsku vlast na prostorima gde Mađari nisu većina (eto, da ne lupaš glavu šta je za mene mađarski šovinista). Sa druge strane, nemam ništa protiv onih Mađara u Srbiji, Rumuniji i Slovačkoj koji traže autonomiju na prostorima gde žive i čine većinu.

Ako pripadnici mađarske garde obuku nacističke uniforme onda tako unakarađeni sigurno neće prikupljati hranu za gladnu decu Afrike, već će se iživljavati.

Takođe mi ne moraš govori o terminologiji "naroda i narodnosti" u Ugarskom pravnom sistemu jer to nije nešto što ja ne znam. Ja sam jedino protiv da se Ugarski pravni sistem uzima kao konstanta prema kojoj ćemo određivati Srbe u Vojvodini u člancima na vikipediji. Ja uzimam Srbe kao konstantu prema kojoj određujemo Ugarski pravni sistem i to je osnovna razlika.

I ja sigurno nisam "ogorčen što Mađarskoj nismo uzeli više". Jedino što uopšte priznajem da smo mi "uzeli Mađarskoj" (a što etnički nije bilo naše) su ova četiri zelena sreza na ovoj mapi: http://commons.wikimedia.org/wiki/File:Vojvodina_languages1921.png Što se mene tiče, to nismo ni morali dobiti, a nisam protiv ni da danas tamošnji Mađari dobiju autonomiju (naravno uzimajući u obzir i sve političko-demografske promene nastale od tada). Međutim, mi ovde uopšte i ne pričamo o ta četiri sreza, zar ne?

Što se Čedomira Popova tiče, ako je Mađarska proglasila nezavisnost 16. novembra, onda se može pisati o okupaciji u kontekstu 13. novembra. Međutim, kongres onih rumunskih disidenata gde su pričali o "srpskoj okupaciji" je bio 1. јаунара 1919. odnosno nakon priključenja Vojvodine Srbiji i stvaranja Kraljevine SHS. Ne zaboravimo da su i ostali delovi Kraljevine SHS (osim Srbije i Crne Gore) bili deo Austrougarske do 1918. i da se status Vojvodine (Banata, Bačke i Baranje) početkom 1919. nije ni malo razlokovao od statusa Hrvatske-Slavonije, Dalmacije ili BIH. Ako je Vojvodina tada bila "okupiran deo Austrougarske" onda su to bile i druge pomenute teritorije iz čega se može izvući zaključak da Kraljevina SHS početkom 1919. onda nije u stvari ni postojala. Međutim, proglašenjem nezavisnosti Austrije i Mađarske, Austrougarska je prestala da postoji i samim tim Srbija nije mogla držati pod okupacijom teritoriju nepostojeće države. Proglašenje nezavisnosti Mađarske je, u odnosu na pravni sistem Austrougarske, bilo isto toliko nelegalno koliko i navodna srpska ili rumunska "okupacija" (U Austro-Ugarskoj nagodbi nije pisalo da Ugarska ima pravo da proglasi nezavisnost) i, s tim u vezi, nezavisna Mađarska se, po istoj logici, takođe može okarakterisati kao "okupatorska" ili "samoproglašena nelegalna" država na području Austrougarske. Ta nezavisna Mađarska početkom 1919. još nije bila priznata i time Srbi nisu mogli "okupirati" ni jednu nepriznatu zemlju. To što su vlasti te nezavisne Mađarske pretendovale na neke teritorije koje nisu kontrolisale je sasvim drugo pitanje koje nema veze sa faktičkim stanjem na terenu ili državno-pravnim odnosima. PANONIAN (разговор) 14:38, 7. мај 2014. (CEST)

To šta je za mene hrvatski nacionalista neću da kažem niti je to bitno za ovu temu. A šta ima ružnog kod onih mađarskih gardista? Pa ima to što danas recituju a sutra će uzeti nožekanje i krenuti preko granice da kolju srpsku, rumunsku i slovačku decu (to je uobičajen način na koji se razvija svaka takva ideologija). Ja ne vidim dokaz da se tvoji profesori ne bi složili sa mojom tvrdnjom. Ja Srbe uzimam kao konstantu u člancima koji se prevashodno tiču Srba. Pored toga, ovo je vikipedija na srpskom jeziku koju uglavnom čitaju Srbi koje uglavnom i zanimaju teme koje se tiču Srba. Zato nije uopšte bitno da li su Srbi u nekoj bivšoj državi bili odlučujući faktor ili ne. Te države (ugarska, habzburška, osmanska, itd) su bile potpuno veštačke i privremene tvorevine, dok su Srbi postojali i pre i posle tih država i samim tim su Srbi bliži tome da budu konstanta za članka na ovoj vikipediji, nego bilo koja od tih država (izuzetak bi trebalo da budu jedino članci koji o tim državama govore kao o primarnoj temi). Srezove ti pominjem jer me lažno optužuješ da sam ja protiv Mađara. Znam kada je Kraljevina SHS priznata, ali to opet ne znači da je ona do tada "držala pod okupacijom pomenute krajeve". Država Somaliland nije priznata, ali to ne znači da ona "drži pod okupacijom deo Somalije". U našoj istoriografiji se postojanje Kraljevine SHS računa od 1. decembra 1918. bez obzira na datum nečijeg priznanja čina ujedinjenja. Drugim rečima, Kraljevina SHS je do svog zvaničnog priznanja bila faktička država u periodu interregnuma, ali teritorije koje je ona kontrolisala nisu tada zvanično smatrane teritorijom bilo koje druge države. Beograd je 1919. tražio da se kraljevini prizna "pravo na zaposednute teritorije" iz prostog razloga što je bilo jasno da neće moći da zadrži sve te teritorije nakon mirovnih pregovora, pa je to bio pokušaj da se izdejstvuje zadržavanje svih tih teritorija. Takođe je nebitno čega su se "Mađari odrekli" jer ni njihova nezanisna Mađarska tada nije bila priznata (a ko je taj ko priznaje teritorijalne pretenzije nepriznate države?). Što se tiče Popova, iz citata koji si naveo se jasno vidi da Popov pominje "okupaciju dotadašnjih mađarskih teritorija" (dakle, ne aktuelnih), a i okupaciju pominje u kontekstu perioda pre zvanične aneksije. Pored toga, termin "okupacija" ima više mogućih značenja i može da znači i prosto "zauzeće", "zaposedanje", "kontrola" i slično. Međutim, zbog negativnog prizvuka koji taj termin ima u domaćoj javnosti nakon iskustva iz vremena Drugog svetskog rata, u ovom slučaju bi ga trebalo izbegavati. Rumuni su imali teritorijalne pretenzije na ceo Banat i jasno je da oni pominju "srpsku okupaciju Banata" a ne "srpsku okupaciju rumunskih delova Banata". PANONIAN (разговор) 06:54, 8. мај 2014. (CEST)

Pa? Nazvao sam te kako sam te nazvao i dobio sam upozorenje administratora zbog toga i šta sada s tim? Ti si mene isprovocirao svojim ponašanjam. Šta možeš da očekuješ od nekog koga tako provociraš? Možda plaketu zahvalnicu? Ipak, kao što vidiš, itekako umem da se kontrolišem kad treba i ne pada mi napamet da više komentarišem bilo šta vezano za tebe lično već isključivo pitanja vezana za članke na vikipediji (bez obzira što ti diskusiju stalno pokušavaš da skreneš u domen lične sfere). Vezano za temu, odnosno za mađarske gardiste, čovek mora biti izuzetno naivan pa da pomisli da neko ko zastupa nacističku ideologiju i nosi nacističku uniformu neće sutra uzeti nož i klati decu ukoliko mu se ukaže takva prilika. Srbe uzimam kao konstantu, jer Srbi postoje duže od Austrougarske, odnosno postojali su i pre nje, a postoje i posle nje. Ono što postoji duže je logički bliže pojmu konstante. Što se tiče "pravnog sistema u Austrougarskoj" ili čak i u celom periodu vladavine Habzburške monarhije, Beč je taj sistem na području današnje Vojvodine određivao samo neka dva veka. Pre 1699. (ili 1718. u Banatu) taj je sistem određivalo Osmansko carstvo, a posle 1918. su ga određivali upravo Srbi. Dakle, Srbi su tu jedina prava konstanta za definisanje teme "Srbi u Vojvodini". A i ako je nešto "trajalo 500 godina" i to je očigledno bilo privremeno, jer prošlost ljudske vrste se računa na 100.000 godina (pa i mnogo više računajući i čovekove pretke), tako da 500 godina u tom kontekstu ne znači apsolutno ništa. Inače, što se tiče tvoje tvrdnje da pojam "Vojvodina" ne treba da koristimo pre 1945, ovde je knjiga sa zanimljivim naslovom: http://www.knjizara.com/Vojvodina-u-praistoriji-od-neandertalaca-do-Kelta-Predrag-Medovic-113857 (Vojvodina u praistoriji od neandertalaca do Kelta). Prema tome, jasno je da pojam "Vojvodina" možemo koristiti čak i u kontekstu praistorije. Ako ova vikipedija nije nacionalna vikipedija Srba sigurno nije ni mesto za propagiranje velikomađarskog ili velikorumunskog nacionalizma. Ja nisam rekao da je Kraljevina SHS bila faktički priznata već da je faktički postojala u interregnumu. Međutim, ni teritorije "obećane" Italiji ili Rumuniji sigurno nisu bile priznate kao deo tih država na osnovu tih "obećanja". Ta "obećanja" su bila samo "šargarepe za magarce" (u figurativnom smislu) da privole iste da krenu na određenu stranu i ništa više od toga. Takođe, to što su prestavnici Mađarske potpisali pimirje ne znači da je Mađarska bila priznata. I Srbija je potpisala Briselski sporazum sa Kosovom iako ne priznaje Kosovo. Po podacima koje ja imam, Mađarska je priznata kao nezavisna u septembru 1919. Koja je poenta citiranja rečnika? Negiraš li da reč "okupacija" ima širi kontekst od značenja "zaposesti" i da se u javnoj upotrebi često koristi u negativnom kontekstu, odnosno da se onaj koga se želi ocrniti naziva okupatorom. U tom smislu je apsolutno sporno tvrditi da su Srbi u Banatu bili "okupatori" i da su "okupirali nečije teritorije". Iako su Rumuni imali pravo to da tvrde za onaj deo Banata gde su činili većinu, implicirati na ovoj vikipediji da su Srbi bili "okupatori" u celom Banatu (dakle i u onom delu Banata u kom su činili većinu) je ne samo neukusno već i apsolutno uvredljivo i ne predstavlja ništa drugo do propagiranje velikorumunskog nacionalizma na ovoj vikipediji. A to što neke teritorije nisu "pravno pripadale Srbiji" do 1918. je nebitno jer su etnički pripadale srpskom narodu, a srpska vojska je tu došla na poziv Srpskog narodnog odbora da oslobodi sopstveni narod. Takođe, prvo pročitaj tekst Trijanonskog sporazuma pa se onda pozivaj na njega. PANONIAN (разговор) 07:14, 9. мај 2014. (CEST)

Ovde je jedino pitanje što ja uopšte gubim vreme na privatnu diskusiju sa nekim ko me i dalje vređa i provocira i to na mojoj strani za razgovor? Pokušao sam sa tobom normalno da razgovaram, što očigledno ne ide, s obzirom na tvoje poslednje komentare i ton prisutan u njima. Mislim da obojica treba da radimo nešto korisno umesto da gubimo vreme na raspravu koja nigde ne vodi. PANONIAN (разговор) 15:36, 10. мај 2014. (CEST)

Uh, a ti si nevinašce sa belim krilcima? Koliko si ti puta mene nazvao šovinistom? Čak me optužuješ i po drugim vikipedijama da mrzim Mađare: [5]. Nemam ja ništa sa tobom da "raščišćavam", u bilo kom smislu. Mogu ti samo dati ljudski savet da je bolje da radiš nešto korisno što će doprineti razvoju ljudskog društva i civilizacije, a ne nešto što će provocirati i vređati ljude, izazivati nacionalnu mržnju i nove ratove, a to je ono što izlazi kao krajnji produkt stavova koje zastupaš. PANONIAN (разговор) 18:46, 10. мај 2014. (CEST)

Da generalno mrziš katolike u Srbiji mogao sam da se uverim lično. Kao dokaz moje nepodobnosti uzeo si moje prezime, ime mog dede i veru. Uz to, banovani korisnici hr.wiki te poistovećuju sa Kuburom. Nisi slučajno zaradio nadimak "srpskog Kubure". Mora da si svojim ponašanjem doprineo razvijanju takvog negativnog mišljenja o sebi. Ako sam rekao da mrziš Mađare, to je sigurno bilo s razlogom. Posle svega šta sam čuo od tebe (npr. "njihove odvratne face") i saznao od drugih, zaključio sam da ti imaš nešto ozbiljno protiv Mađara i Hrvata, među kojima su i moji profesori (Kasaš, Pal, Đere, Rokai) Naknadni pokušaj da opravdavaš sebe me je užasnuo. Mađarska Autonomna Oblast sigurno nije rešenje svih problema. Ne treba Mađarima i Hrvatima nikakva autonomija, nego im trebaju, kao svim građanima Srbije, sigurna radna mesta, sa normalnim radnim vremenom i normalnim platama. Od autonomije ima koristi uzak krug ljudi.

Nemoj mi ti molim te pričati o konstruktivnosti. Za razliku od tebe pročitam knjige koje imam kod sebe. Ne držim ih na polici da mi se praše.--Нимчевић разговор  19:17, 10. мај 2014. (CEST)

Е хвала ти на овом исцрпном објашњењу. Претпоставио сам да за тај податак постоји само нагађање и да никакви извори не постоје. Ја се извора држим као "пијан плота". Не знам, по мени није логично да су Срби били на тим просторима у том периоду, али то је само моје мишљење. Такође ово поређење са Лужичким Србима ми делује смешно. Пробај некако да спустиш лопту у односу са Панонијаном, немој да дозволиш да те блокирају ни због чега. Тему сам изабрао у договору са професором, некако ми се чинило да није превише обрађивана, мада извора и литературе има на претек, како наших, тако и немачких. Не знам да ли си упознат са овим сајтом http://www.znaci.net/? Стварно добар сајт. Остало ми још сремски фронт да обрадим. Да ли стижеш да дипломираш до новембра или ћеш ући у продужену четврту годину као ја. (не мораш да одговориш ако нећеш, због приватности)--Марко Станојевић (разговор) 23:43, 11. мај 2014. (CEST)

IPA за Луински

Хвала ти Владо, него у овом случају уопште није потребно, јер сам Прћић због својих табела наводи читаоца да закључи Луински. --Крушевљанин Иван (разговор) 10:28, 18. мај 2014. (CEST)

Хвала на исцрпном објашњењу за транскрипције са латинског. Али у овом случају то је мало специфична ситуација, пошто у астрогеолошкој номенклатури важе нека посебна правила. Али у сваком случају хвала ти. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 16:25, 21. мај 2014. (CEST)

Svaka ti čast

Upravo si mi zgadio život. :) Latinska gramatika i medicinska škola, složićeš se ako si imalo upoznat sa tim, ne idu baš ruku pod ruku, te za taj verbum regens nikad u životu nisam čula, niti je u mojoj knjizi pomenut. Latinski sam (sva sreća) imala samo jednu godinu i uglavnom se sastojao od bubačenja (medicinskih) reči napamet. Ono što nisam napomenula kada sam napisala da sam ono od latinskog što mi treba usavršila jeste da u to spadaju imena organa, bolesti i mikroorganizama. Od mene dosta. :)

Inače, pazi šta radiš da ti ne pokažem svoje znanje iz vađenja krvi iz prsta automatskom lancetom. ;) -- Sara (razgovor) 21:00, 21. мај 2014. (CEST)

Ја само покушавам да вас обојицу наведем на неки компромис, пошто би било неозбиљно да улазим у детаље јер ми тема није у толикој мери позната. Све што знам о Драгутини је то да је након пада са коња абдицирао са престола у корист брата, али под условом да његови синови буду Милутинови наследници. Да је био противник Византије и зет угарског краља који му је поклонио Мачванску бановину и Усору. И колико се сећам те територије су се звале једноставно Драгутинове земље и то је то. Ја само желим да вас двојица водите дискусије на академском нивоу, и то је то. Најважније је шта пише у чланку, сам наслов је небитан. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 14:05, 22. мај 2014. (CEST)

Е сад кад ти се убацим у Сремску краљевину . Шалим се. Знам за те неке грешке у транскрипцијама на тим чланцима о Венери, већ ми је Слаја раније рекао. Исправићу кад попуним све црвене везе у шаблону (а можеш и ти ако те не мрзи, само промени и у шаблону) --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:00, 22. мај 2014. (CEST)

Jasno se vidi odakle epotice, ali ne mislim da nije napravljen trud da se tekst koliko-toliko promeni. Vidi sa ostalima. -- Bojan  Razgovor  13:15, 23. мај 2014. (CEST)

Добро, и ти ћеш додати, одузети нешто. На крају неће бити препознатљиво. -- Bojan  Razgovor  16:57, 23. мај 2014. (CEST)

Dobro, ako su recenice prepisane i ispretumbane nije strasno. Bilo bi strasno da su celi odeljci tako unoseni. -- Bojan  Razgovor  15:37, 23. мај 2014. (CEST)

Hvala na objašnjenju, mi to stvarno nismo učili. Ukapirala sam. :) Što se tiče reči "dovoljno", nisam ti lepo objasnila. Jel' si pomislio da idem u gimnaziju?

Kladim se da umeš bez anestezije da izvadiš mozak kroz nozdrve.

Moje znanje iz hururgije slobodno potceni, taj predmet imaju samo medicinske sestre. Da nisi inspiraciju za to pokupio od Egipćana (balsamovanje)?

Posle "incidenta" sa klinkicom iz osnovne i „poljupca koji je izazvao bes u Iranu“, ni ruku više ne pružam devojkama.

Mislim da te u laboratoriji ništa ne pitaju. -- Sara (razgovor) 21:17, 23. maj 2014. (CEST)

Ma kakve slike u logorima, mi u osnovnoj uopšte nismo učili II svetski rat. Razlog je bilo to što je nastavnica mrzela II sv. rat, te nam je podelila neke referate i na njima smo dobili ocenu. I meni je zapala statistika kako su nas klali u NDH. I posle se čudimo kako "naša deca ne poseduju znanje iz opšte kulture". Čemu onoliki tekst na latinskom, by the way? Zafrkavaš se, jel'? :) -- Sara (razgovor) 22:39, 23. maj 2014. (CEST)

To ti je zato što svako gleda da što manje radi, a to je sve na štetu nas učenika. Njima je, verujem, lakše da po ceo čas ne rade ništa i da lepo daju ocenu na referatiću nego da pitaju ili, još gore, daju test i posle pregledaju isti. A to što nama ostaju rupe u znaju nema veze. Na primer, moj referat. Naravno da je to što se zbilo u NDH važno, ali mi moramo imati neko predznanje da bismo mogli da razumemo zbog čega je došlo do toga, zar ne? Ništa se ne dešava iz vedra neba, jel' tako? I, naravno, pola razreda je zijalo kroz prozor, a ova druga je psihički bila svuda, samo ne na času. Bilo im je dosadno i ništa nisu naučili - dupla šteta za njih. I, kao što sam i prošlog puta napisala, mi smo posle krivi što ne znamo. Ali, dobro, tu je srednja škola, pa ko nije naučio nauči tu. :)

I tako si ti učio mumificiranje. Mi nismo imali ni referat (ja sam pročitala to u nekom časopisu). Osnovna škola se raspada, definitivno. A da bude još gore, došla meni sestra jedne moje drugarice da joj objasnim nešto. Ono nije knjiga iz istorije, ono je slikovnica! Jadno dete je bilo potpuno zbunjeno, uspela je da stvori pojam o tome šta je trebala da odgovara tek kad sam joj dala moju knjigu iz istorije i sve joj objasnila. I mi hoćemo mlade stručnjake. Malo morgen.

Nisam ja napisala da je tekst strašan. Da ne ispadnem potpuna neznalica latinskog (ne volim da se pravdam, ali, medicinska) na osnovu onoga što znam uspela sam da ukapiram o čemu se otprilike radi. Samo sam te pitala da li si mi tražio da nađem čuveni verbum regens iz zezanja. Inače, ako nije tajna, gde si ga našao? Da li je iz neke tvoje knjige? -- Sara (razgovor) 22:00, 26. maj 2014. (CEST)

Setila sam se ja za verb, ali nisam bila sigurna šta znači regens. Ako se "budući lekar" odnosilo na mene, ne počinji još i ti. -- Sara (razgovor) 20:34, 30. maj 2014. (CEST)

en

Kada si već promenio ime članka na en viki u "Terra del re Stefano", zašto ne promeniš i ime ovog članka: https://en.wikipedia.org/wiki/Banate_of_Macsó Mađarski jezik tada nije bio službeni i to se zvanično zvalo "Banatus Machoviensis". Pokaži sada na tom primeru koliko si nepristrasan i neutralan. PANONIAN (разговор) 21:55, 24. мај 2014. (CEST)

ne znam. uobicajeno, podrzumevano kaze gt.-- Bojan  Razgovor  14:48, 25. мај 2014. (CEST)

же

же - па, пак, већ (зависи од контекста)
На пример ако је Она остаётся, он же уезжает - она остаје, он пак одлази; или завтра же - већ сутра. У примеру који си ми навео би адекватан превод било пак. Мада у савременом руском језику је ова реч доста архаична и ређе се користи --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 17:33, 25. мај 2014. (CEST)