Ричард Рети

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ричард Рети
RichardReti.jpg
Пуно имеРичард Селиг Рети
Држава Чехословачка
Датум рођења(1889-05-28)28. мај 1889.
Место рођењаБазин
Аустроугарска
Датум смрти6. јун 1929.(1929-06-06) (40 год.)
Место смртиПраг
Чехословачка

Ричард Селиг Рети (Базин, 28. мај 1889Праг, 6. јун 1929) био је аустроугарски, касније чехословачки шахиста, шаховски аутор и састављач шаховских студија.

Био је један од главних заговорника хипермодернизма у шаху. С изузетком Нимзовићеве књиге Мој систем, сматра се главним књижевним свараоцем покрета.

Детињство[уреди]

Рети је рођен у јеврејској породици у Базину, у Аустроугарској (данашњи Пезинок у Словачкој), гдје је његов отац радио као љекар у аустроугарској војсци.

Његов старији брат Рудолф Рети био је истакнути пијаниста, музички теоретичар и композитор.[1] Он је прадјед њемачком сликару Елијасу Марији Ретију. Рети је дошао у Беч да студира математику на бечком универзитету.[2]

Шаховска каријера[уреди]

Један од најбољих свјетских играча током 1910-их и 1920-их, он је почео своју каријеру као комбиновани шаховски играч, фаворизујући шаховска отварања као што су Краљев гамбит (1.e4 e5 2.ф4). Послије краја Првог свјетског рата, међутим, његов стил игре се промјенио, и постао је један од главних заговорника хипермодернизма, упоредо са Ароном Нимзовићем и осталима. С изузетком Нимзовићеве књиге Мој систем, сматра се главним књижевним свараоцем покрета. Највеће успјехе је имао између 1918. и 1921., у турнирма у Кашау (Кошице; 1918), Ротердам (1919), Амстердам (1920), Беч (1920), и Гетенбург (1921).[2]

1925. поставио је свјетски рекорд за шах на слијепо са играних 29 игара симултално. Побиједио је 21, изједначио је 6, и изгубио је 2.

Рети је такође био угледан композитор шаховских завршница.

Смрт[уреди]

Рети је умро 6. јуна 1929. у Прагу од шарлаха. Његов пепео је сахрањен у гробу његовог оца, Др. Самуела Ретија, у јеврејској секцији Централфридхофа гробља у Бечу.[3]

Наслијеђе[уреди]

Ретијево отварање (1.Сф3 д5 2.ц4) је названо послије њега. Рети је поразио свјетског шампиона Хосеа Раула Капабланку у Њујоршком шаховском такмичењу 1924. користећи ово отварање – Капабланкин првии пораз послије 8 година, његов једини пораз од Ретија и први од када је постао свјетски првак. Овај турнир је уједно био и једина прилика у којој је Рети побједио будућег свјетског првака Александра Аљехина, остварујући овај подвиг у истом броју потеза и истим коначним потезом (31.Тд1–д5).

Ретијеви списи постали су класици шаховске литературе. Модерне идеје у шаху (1923) и Мастери шаховске табле (1933) проучавају се данас.

Позната завршна студија[уреди]

Ричард Рети, 1921
abcdefgh
8
Chessboard480.svg
h8 white king
a6 black king
c6 white pawn
h5 black pawn
8
77
66
55
44
33
22
11
abcdefgh
Бијели је на потезу и изједначава

Рети је компоновао једну од најпознатијих завршних студија, показаном на овом дијаграму. Објевљено је у Острауер Моргенцајтунг 4. децембра 1921. Чини се да је немогуће да бијели краљ ухвати напредног црног пјешака, док бијели пјешак може лако да заустави црног краља. Идеја рјешења је премјестити краља да напредује у оба пјешака истовремено користећи специфична својства шаховске геометрије.

Публикације[уреди]

Истакнуте игре[уреди]

Збирка његових игара је објевљена као Ретијеве шаховске игре, напоменуто од стране Х. Голомбека (Довер 1974).

Референце[уреди]

  1. ^ Winter, Edward (2003). A Chess Omnibus. Russell Enterprises. ISBN 978-1-888690-17-0. 
  2. 2,0 2,1 "Ретијев мемоар", у Ретијеве најбоље шаховске игре, напоменуто од стране Х. Голомбека (Довер 1974).
  3. ^ JewishGen Online Worldwide Burial Registry - Austria http://www.jewishgen.org/databases/Cemetery/.

Спољашње везе[уреди]