Рустем-паша Опуковић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Рустем-паша Опуковић
رستم پاشا
Ruestem presumably.jpg
{{{опис_слике}}}Дамат Рустем-паша
Датум рођења 1500.
Место рођења Скрадин
Датум смрти 10. јули 1561.
Место смрти Истанбул, Османско царство
Служба  Османско царство
Чин Велики везир

Рустем-паша Опуковић или Рустем-паша Хрват (отур. رستم پاشا, тур. Rüstem-paşa; око 1500, Скрадин10. јули 1561, Истанбул), познат и као Дамат Рустем-паша (тур. Damat Rüstem-paşa; Damat — зет Османске династије) био је османски генерал, војсковођа, као и велики везир Османског царства два пута. Био је хрватског порекла, из Босне.[1]

Биографија[уреди]

Рустем-пашина џамија у Истанбулу.

Рустем-паша је рођен у Скрадину, на подручју данашње Хрватске.[2] Живео је у католичкој породици од које је отет још као дете и одведен у Истанбул. У Истанбулу се школовао и изградио завидну војну каријеру. Након тога је постављен за гувернера Дијарбакира. Убрзо постаје дамат, односно зет Османске династије јер се 1539. године жени Михримах султанијом, принцезом Османског царства и кћерком јединицом султана Сулејмана Величанственог и његове венчане супруге Хурем султаније, односно Рокселане.

Пет година након венчања, Сулејман га поставља за великог везира Порте. Његовом великом и наглом напретку у државним пословима је без сумње допринела Рокселана, која је имала велики утицај на Сулејмана и политику Османлија. Рустем-паша је постављен на ову позицију ради смањења инфлације и пуњења државног буџета новцем.

Године 1552. постављен је за врховног војног заповедника у походу на Персију. У току похода, Рустем-паша је послао Сулејману већ унапред написано писмо у којем стоји да би војска хтела да више државу и походе не води он, већ неко млађи и способнији. Сулејман се забринуо, а Рустем му је преко спахијског аге, Сулејмановог миљеника поручио да се принц Мустафа не противи идеји о смени Сулејмана и његовог доласка на престо.

Турбе Рустем-паше.

Поход је отказан, а Сулејман је следеће, 1553. године сам стао на чело војске и кренуо према истоку, а такође и наредио Мустафи да изађе пред њега. Принц је и сам оклевао, али га је Рустем-паша наговорио да то учини, док је са друге стране Сулејмана упозоравао да принц са својом војском долази како би га свргнуо. Под шатором његовог оца, Мустафа је убијен од стране плаћених слуга, док је и сам султан помно посматрао убиство свог првог сина.[3] Поред Рустем-паше, и сама Рокселана је имала удела у овој одлуци. Свог мужа је наговарала против принца Мустафе, како би осигурала једном од својих принчева престо.

Након погибије принца, османски народ је кривца у овој одлуци нашао управо у Рокселани и Рустем-паши. Народ је сматрао да су они прави кривци смрти омиљеног принца за којег је народ имао само речи хвале. Поред народа, своје незадовољство су изразили и јањичари код којих је принц Мустафа био омиљен. Због тога су дигли побуну. Сулејман се уплашио ове побуне, па је зато на захтев народа морао да смени Рустем-пашу са позиције великог везира[4][5]. После овога, побуна је угушена са доста новца, а Рустем је након две године поново постављен за великог везира.

На овој позицији је остао све до своје смрти, 10. јула 1561. Био је један од најбогатијих људи у држави.[6], а његово велико богатство је наследила управо његова удовица Михримах. Сахрањен је у турбету, у дворишту џамије Шехзаде у којој је сахрањен и Принц Мехмет. У спомен на њега остала је и Џамија Рустем-паше која је настала између 1561. и 1563. године[7][8]

Смрт[уреди]

Већ од почетка рата између принчева Селима II и Бајазита, Рустем-паша је довољно опао у Султановим очима. Неки извори тврде да је његовој смрти допринела његова супруга Султанија Михримах, која се замерила са Пашом његових последњих година. Према књижевнику 19. века, Џорџу Стивенсу, Сулејман је лично наредио свом аги да убије Рустема, због "кршења његових заповести". Постоје и друге теорије о смрти Великог везира, које напомињу да је султанија Михримах, кћи јединица султана Сулејмана и султаније Хурем, наредила да јој се супруг убије због преваре, и због тога што није подржао принца Бајазита као престолонаследника, већ пијаницу Селима. Неколико турскиг извора напомињу да је умро и од можданог удара.

Сведочење Гарцонија, млетачког абасадора у Цариграду (период: 1573—1574) о српском пореклу Рустем паше[уреди]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. Albert Howe Lybyer, The government of the Ottoman empire in the time of Suleiman the Magnificent, 1913., Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. OCLC 1562148.
  2. Fine, John V. A. (2010). When Ethnicity Did Not Matter in the Balkans: A Study of Identity in Pre-Nationalist Croatia, Dalmatia, and Slavonia in the Medieval and Early-Modern Periods. University of Michigan Press. ISBN 978-0-472-02560-2. 
  3. Clot (2005). стр. 157–158.
  4. Clot (2005). стр. 158–159.
  5. Goodwin (2006). стр. 98, 145-146.
  6. http://www.zsem.hr/site/dmdocs/Hersak.pdf
  7. Hammer-Purgstall, History of the Ottoman empire
  8. Suraiyah Faroqhi, Subjects of the Sultan: Culture and Daily Life in the Ottoman Empire. I B Tauris. 2005. ISBN 978-1-85043-760-4.

Литература[уреди]


Претходник:
Хадим Сулејман-паша
Велики везир Османског царства
28. новембар 15446. октобар 1553.

Наследник:
Кара Ахмет-паша
Претходник:
Кара Ахмет-паша
Велики везир Османског царства
29. септембар 155510. јул 1561.
Наследник:
Семиз Али-паша