Савез комуниста Косова
Савез комуниста Косова био је покрајинска организација Савеза комуниста Југославије, која је од 1944. до 1990. године деловала на САП Косову.
Као и друге републичке и покрајинске организације, и СК Косова је захваљујући процесима децентрализације од средине 1960-их година стекао аутономију у односу на водство Партије у Београду. Тада су Савезом комуниста Косова почели доминирати локални кадрови албанске националности који су се залагали за што већу аутономију Косова у оквиру Југославије. Ти су захтеви испуњени Уставом из 1974. године којим је Косово де факто стекло статус републике, иако формално у саставу СР Србије. Савез комуниста Косова је тада у СКЈ уживао сличан ономе какав је уживала покрајина у Федерацији.
Крајем 1980-их година је Савез комуниста Србије под Слободаном Милошевићем покренуо кампању, с циљем да се укине аутономија Косова, а чему се руководство СК Ковова оштро супротстављало. То је довело до сукоба који је завршен када су почетком 1989. године под претњом војске и милиције челници СК Косова присиљени на оставку, а руководства су преузеле присталице Слободана Милошевића.
Године 1990. се Савез комуниста Косова, се заједно са СК Војводине, утопио у нову Социјалистичку партију Србије.
Лидери СК Косова
- Миладин Поповић (септембар 1944 - март 1945)
- Ђорђије Пајковић (март 1945 - фебруар 1956)
- Душан Мугоша (фербруар 1956 - 1965)
- Вели Дева (1965 - 28. јун 1971)
- Махмут Бакали (28. јун 1971 - 6. мај 1981)
- Вели Дева (6. мај 1981 - јун 1982)
- Синан Хасани (јун 1982 - мај 1983)
- Иљаз Куртеши (мај 1983 - март 1984)
- Светислав Долашевић (март 1984 - мај 1985)
- Кољ Широка (мај 1985 - мај 1986)
- Азем Власи (мај 1986 - 1988)
- Каћуша Јашари (1988 - 17. новембар 1988)
- Ремзи Кољгеци (17. новембар 1988 - 27. јануар 1989)
- Рахман Морина (27. јануар 1989 - 12. октобар 1990)