Миладин Поповић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
МИЛАДИН ПОПОВИЋ
Miladin Popovic.jpg
Миладин Поповић
Датум рођења (1910-05-23)23. мај 1910.
Место рођења Лопате, код Лијеве Ријеке
 Књажевина Црна Гора
Датум смрти 13. март 1945.(1945-03-13) (34 год.)
Место смрти Приштина
Социјалистичка Федеративна Република Југославија ДФ Југославија
Професија револуционар
Члан КПЈ од 1934.
Учешће у ратовима Народноослободилачка борба
Народни херој од 12. марта 1946.
Одликовања
Орден народног хероја
Орден братства и јединста
Миладин Поповић (стоји лево), Душан Мугоша (седи лево), Енвер Хоџа (седи десно)
Миладин Поповић поштанска марка из 1985. године

Миладин Поповић (Лопате, код Лијеве Ријеке, 23. мај 1910Приштина , 13. март 1945), секретар Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију, један од организатора Народноослободилачке борбе на Косову и Метохији и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 23. маја 1910. године у селу Лопате, код Лијеве Ријеке. Још као дете, с родитељима дошао је у Пећ. Гимназију је учио у Пећи, Призрену и Приштини. Као ђак, укључио се у револуционарни омладински покрет, због чега је прогањан и искључиван из школе.

Од 1933. године, као студент Правног факултета, учествује у политичкој делатности напредних студената Београдског универзитета. Члан Савеза комунистичке омладине Југославије је од 1933, а Комунистичке партије Југославије од 1934. године. Крајем 1934. године радио је у техници Покрајинског комитета СКОЈ-а за Србију, а од марта 1935. у техници Покрајинског комитета КПЈ за Србију.

Средином тридесетих година, поред делатности на Београдском универзитету, један је од истакнутих организатора и руководилаца револуционарног и антифашистичког покрета на Косову и Метохији. Ради на формирању партијских организација, окупљању радника и грађана око идеје Народног фронта, организује штрајкове рудара и железничара. Јула 1936. године организује велике демонстрације у Пећи против владе Милана Стојадиновића. Због тих активности, хапшен је и прогањан више пута у периоду од 1936. до 1937. године. У лето 1937. припремио је оснивачку Обласну конференцију, на којој је изабран Обласни комитет КПЈ за Косово и Метохију, чији је он био секретар.

У покушају да се илегално пребаци у Шпанију, ухапшен је 1937. године у Будви, и спроведен у београдски затвор „Главњача“, у којој је подвргнут мучењу. У полицијском затвору на Ади Циганлији разболео се од туберкулозе, па је после седам месеци пуштен на слободу и протеран у Пећ. Лечио се у санаторијуму на Голнику до 1939. године, када је дошао у Пећ по задатку ЦК КПЈ, да очисти партијске организације од фракционашких елемената. Од септембра 1939. године био је политички комесар Обласног комитета за Косово и Метохију, а од почетка августа 1940. и члан Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору, Боку, Санџак и Косово и Метохију.

Учествао је у организовању и вођењу антифашистичких демонстрација у Пећи, 11. маја 1940. године, због чега је поново био ухапшен и спроведен у београдску „Главњачу“, у којој је три месеца мучен. Нагло погоршање његове болести приморало је полицију да га пусти из затвора и протера у Пећ. Учествовао је у раду Пете земаљске конференције КПЈ, октобра 1940. године у Загребу, као делегат партијских организација са Косова и Метохије и делегат Покрајинског комитета.

Народноослободилачка борба[уреди]

Априлски рат и окупација Краљевине Југославије, 1941. године, га је затекла на партијском раду у Витомирици, где се склонио од полиције која је за њим трагала после мартовских демонстрација. После окупације, радио је на организовању борбе против окупатора и развијању братства и јединства између албанског, српског и црногорског становништва на Косову и Метохији. Крајем маја 1941. године долазио је у Београд да се повеже са ЦК КПЈ и упозна с линијом Партије у организовању и вођењу оружане борбе.

На путу из Косовске Митровице за Црну Гору, ухапшен је 18. јула 1941. године у Рожају, а затим интерниран у место Пећин, код Елбасана у Албанији.

После неколико месеци, Обласни комитет КПЈ за Косово и Метохију, уз помоћ албанских комуниста, организовао је његово бекство из затвора. По одлуци ЦК КПЈ, од октобра 1941. године био је на партијском раду у Албанији, као делегат ЦК КПЈ. Радио је на организовању и јачању Комунистичке партије Албаније и оружане борбе, сматрајући то интернационалном дужношћу у борби против фашизма. На његову иницијативу, септембра 1942. године формиран је Главни Народноослободилачки одбор Албаније, Главни штаб Народноослободилачке војске Албаније, а затим и Антифашистичко веће и Национални комитет Албаније.

Септембра 1944. године дошао је на Вис, на позив ЦК КПЈ, одакле је упућен на Косово и Метохију, на дужност политичког секретара Обласног комитета Партије. После ослобођења Косова и Метохије, као секретар Обласног комитета, радио је са великим еланом на обнови земље, јачању братства и јединства и развоју народне власти на Косову и Метохији. Убијен је 13. марта 1945. године у Приштини, од стране балиста.

Још за живота, 25. септембра 1944. године, одлуком Председништва АВНОЈ-а, међу првима је одликован Орденом братства и јединства, а за народног хероја, постхумно је проглашен 12. марта 1946. године.

По њему се зове Основна школа Миладин Поповић (Пасјане).

Литература[уреди]