Миладин Поповић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
МИЛАДИН ПОПОВИЋ
Miladin Popovic.jpg
Миладин Поповић
Датум рођења (1910-05-23)23. мај 1910.
Место рођења Лопате, код Лијеве Ријеке
 Књажевина Црна Гора
Датум смрти 13. март 1945.(1945-03-13) (34 год.)
Место смрти Приштина
Социјалистичка Федеративна Република Југославија ДФ Југославија
Професија револуционар
Члан КПЈ од 1934.
Учешће у ратовима Народноослободилачка борба
Народни херој од 12. марта 1946.
Одликовања
Орден народног хероја
Орден братства и јединста
Миладин Поповић (стоји лево), Душан Мугоша (седи лево), Енвер Хоџа (седи десно)
Миладин Поповић поштанска марка из 1985. године

Миладин Поповић (Лопате, код Лијеве Ријеке, 23. мај 1910Приштина, 13. март 1945), секретар Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију, један од организатора Народноослободилачке борбе на Косову и Метохији и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 23. маја 1910. године у селу Лопате, код Лијеве Ријеке. Још као дете, с родитељима дошао је у Пећ. Гимназију је учио у Пећи, Призрену и Приштини. Као ђак, укључио се у револуционарни омладински покрет, због чега је прогањан и искључиван из школе.

Од 1933. године, као студент Правног факултета, учествује у политичкој делатности напредних студената Београдског универзитета. Члан Савеза комунистичке омладине Југославије је од 1933, а Комунистичке партије Југославије од 1934. године. Крајем 1934. године радио је у техници Покрајинског комитета СКОЈ-а за Србију, а од марта 1935. у техници Покрајинског комитета КПЈ за Србију.

Средином тридесетих година, поред делатности на Београдском универзитету, један је од истакнутих организатора и руководилаца револуционарног и антифашистичког покрета на Косову и Метохији. Ради на формирању партијских организација, окупљању радника и грађана око идеје Народног фронта, организује штрајкове рудара и железничара. Јула 1936. године организује велике демонстрације у Пећи против владе Милана Стојадиновића. Због тих активности, хапшен је и прогањан више пута у периоду од 1936. до 1937. године. У лето 1937. припремио је оснивачку Обласну конференцију, на којој је изабран Обласни комитет КПЈ за Косово и Метохију, чији је он био секретар.

У покушају да се илегално пребаци у Шпанију, ухапшен је 1937. године у Будви, и спроведен у београдски затвор „Главњача“, у којој је подвргнут мучењу. У полицијском затвору на Ади Циганлији разболео се од туберкулозе, па је после седам месеци пуштен на слободу и протеран у Пећ. Лечио се у санаторијуму на Голнику до 1939. године, када је дошао у Пећ по задатку ЦК КПЈ, да очисти партијске организације од фракционашких елемената. Од септембра 1939. године био је политички комесар Обласног комитета за Косово и Метохију, а од почетка августа 1940. и члан Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору, Боку, Санџак и Косово и Метохију.

Учествао је у организовању и вођењу антифашистичких демонстрација у Пећи, 11. маја 1940. године, због чега је поново био ухапшен и спроведен у београдску „Главњачу“, у којој је три месеца мучен. Нагло погоршање његове болести приморало је полицију да га пусти из затвора и протера у Пећ. Учествовао је у раду Пете земаљске конференције КПЈ, октобра 1940. године у Загребу, као делегат партијских организација са Косова и Метохије и делегат Покрајинског комитета.

Народноослободилачка борба[уреди]

Априлски рат и окупација Краљевине Југославије, 1941. године, га је затекла на партијском раду у Витомирици, где се склонио од полиције која је за њим трагала после мартовских демонстрација. После окупације, радио је на организовању борбе против окупатора и развијању братства и јединства између албанског, српског и црногорског становништва на Косову и Метохији. Крајем маја 1941. године долазио је у Београд да се повеже са ЦК КПЈ и упозна с линијом Партије у организовању и вођењу оружане борбе.

На путу из Косовске Митровице за Црну Гору, ухапшен је 18. јула 1941. године у Рожају, а затим интерниран у место Пећин, код Елбасана у Албанији.

После неколико месеци, Обласни комитет КПЈ за Косово и Метохију, уз помоћ албанских комуниста, организовао је његово бекство из затвора. По одлуци ЦК КПЈ, од октобра 1941. године био је на партијском раду у Албанији, као делегат ЦК КПЈ. Радио је на организовању и јачању Комунистичке партије Албаније и оружане борбе, сматрајући то интернационалном дужношћу у борби против фашизма. На његову иницијативу, септембра 1942. године формиран је Главни Народноослободилачки одбор Албаније, Главни штаб Народноослободилачке војске Албаније, а затим и Антифашистичко веће и Национални комитет Албаније.

Септембра 1944. године дошао је на Вис, на позив ЦК КПЈ, одакле је упућен на Косово и Метохију, на дужност политичког секретара Обласног комитета Партије. После ослобођења Косова и Метохије, као секретар Обласног комитета, радио је са великим еланом на обнови земље, јачању братства и јединства и развоју народне власти на Косову и Метохији. Убијен је 13. марта 1945. године у Приштини, од стране балиста.

Још за живота, 25. септембра 1944. године, одлуком Председништва АВНОЈ-а, међу првима је одликован Орденом братства и јединства, а за народног хероја, постхумно је проглашен 12. марта 1946. године.

По њему се зове Основна школа Миладин Поповић (Пасјане).

Литература[уреди]