Нахско-дагестански народи

Нахско-дагестански, североисточнокавкаски или источнокавкаски народи, су породица народа која насељава подручје североисточног Кавказа, које се налази највећим делом на територији руских република Дагестан, Чеченија и Ингушетија, а мањим делом на територији суседних држава Азербејџан и Грузија, где је насељено изоловано од остатка породице неколико веома малих народа.

Језици[уреди | уреди извор]

Нахско-дагестански народи говоре језицима из североисточнокавкаске породице језика.^[1]

Класификација[уреди | уреди извор]

Нахско-дагестански народи се деле на две основне групе нахске и дагестанске народе. У прошлости се веровало да су народи из дагестанске подгрупе, језички међусобно ближи једни другима, него народима из нахске подгрупе. Међутим, данас је то мишљење оспорено.

Нахско-дагестански народи се деле на:

Нахски народи
- Вајнахски народи
  - Чечени
  - Ингуши
- Бацбијци
Дагестански народи
- Аваро-андо-дидојски народи
  - Аваро-андијски народи
    - Авари
    - Андијски народи
  - Дидојски народи
    - Западнодидојска група
    - Источнодидојска група
      - Бежтинци
      - Хунзибци
- Лакци
- Даргинци
- Лезгински народи
  - Источнолезгинска група
  - Западнолезгинска група
    - Рутулци
    - Цахури
  - Јужнолезгинска група
    - Будухи
    - Кризи
  - Арчинска група
    - Арчинци
  - Удинска група
    - Удини
- Хиналугци

Референце[уреди | уреди извор]

^ Алексеев М. Е. Нахско-дагестанские языки. // Языки мира: Кавказские языки (1999). стр. 156—165

Литература[уреди | уреди извор]

Алексеев, М. Е. (1999). „Нахско-дагестанские языки”. Языки мира: Кавказские языки. Москва. стр. 156—165.

[alekseev-1] Алексеев М. Е. Нахско-дагестанские языки. // Языки мира: Кавказские языки (1999). стр. 156—165

[1]