Серафим Тодоров

С Википедије, слободне енциклопедије
Серафим Тодоров
Серафим Тодоров 2015. године
Лични подаци
Датум рођења(1969-07-06)6. јул 1969.(54 год.)
Место рођењаПештера, НР Бугарска
Висина1.79 m
Спортске информације
СпортБокс

Серафим Симеонов Тодоров (буг. Серафим Тодоров; 6. јул 1969, Пештера) је бивши бугарски боксер ромског поријекла.[1] Био је члан боксерског клуба "Славија" Софија.

Биографија[уреди | уреди извор]

Јуниорски првак Европе постао је 1986. године.[2] На Олимпијским играма 1988. елиминисан је у четвртфиналу. На Свјетском првенству у аматерском боксу 1989. године освојио је сребрну медаљу у категорији бентам, а исте године постао је и европски шампион. Био је финалиста на Играма добре воље 1990. у САД. Наредне године, 1991, постао је свјетски и европски шампион и проглашен је за бугарског спортисту године. На Олимпијским играма 1992. дошао је до четвртфинала. Након Олимпијских игара прелази у перолаку категорију. Свјетски и европски првак поново постаје 1993. године, што му опет доноси титулу бугарског спортисте године. Титулу свјетског првака одбранио је 1995. На Олимпијским играма 1996. у полуфиналу је на поене добио американца Флојда Мејведера.[3] Ово је био једини пораз Мејведера до његовог пензионисања 2017. године. Тодоров је освојио сребрену олимпијску медаљу након што је у финалу поражен од Сомлука Камсинга са Тајланда.[3] Три пута је освајао најважнији боксерски турнир у Бугарској - Куп Страња (1989, 1993 и 1996). Такмичио се и у њемачкој лиги. На врхунцу своје славе, менаџери из САД и Аустралије су жељели да постане професионални боксер, али је он то одбио. Ипак, након несугласица са својим бугарским клубом и безуспјешног покушаја да добије држављанство Турске постаје професионални боксер 1998.[4] Имао је шест професионалних борби од којих је пет побиједио. Каријеру је завршио 2003. Тодоров је 2010. године позвао пјесника, новинара и његовог пријатеља Христа Христова да напишу биографску књигу о њему. Када су интервјуи почели, Христов није могао да поднесе причу о Серафимовом животу и замолио га је да не објави књигу. Обојица су одустали од идеје. Године 2019. глумио је у играном филму „Фотографија са Јукијем“.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Защо в България езикът на омразата остава ненаказан? – DW – 25.07.2016”. dw.com (на језику: бугарски). Приступљено 2024-04-04. 
  2. ^ „Serafim Todorov”. Приступљено 4. 4. 2024. 
  3. ^ а б Sam Borden (3. 4. 2015). „The Last Man to Beat Floyd Mayweather Jr. Still Regrets It”. New York Times. 
  4. ^ Thomas, Tom Sweetman,Alex (2015-04-27). „Tragic tale of the last man to beat Floyd Mayweather”. CNN (на језику: енглески). Приступљено 2024-04-04.