Игре добре воље

Игре добре воље (енгл. Goodwill Games) биле су међународно спортско такмичење, које је организовао амерички предузетник Тед Тарнер у светлу Хладног рата и олимпијског бојкота 1980. и 1984.[2]
Историја[уреди | уреди извор]
Игре добре воље први пут су одржане у Москви у тадашњем Совјетском Савезу 1986. године. Игре су личиле на мале Олимпијске игре са 3500 спортиста из 79 земљи које су учествовале у 182 спортске дисциплине. Тед Тарнер је, као организатор, уложио 50 милиона долара и преносио такмичења преко своје две телевизијске станице: CNN и WTBS, приказујући 129 сати спорта током јула те године. Највећа привлачност Игара било је заједничко учешће америчких и совјетских спортиста први пут након 1976. године. САД је бојкотовао Олимпијске игре 1980. у Москви, а Совјетски Савез је бојкотовао Олимпијске игре 1984. у Лос Анђелесу. Да би привукао врхунске атлетичаре, Тед Тарнер је морао да плати астрономске износе, држане у тајности. Тако је Карл Луис добио луксузну лимузину за обилазак Москве у шеснаест дана дугом такмичењу. На Играма добре воље, женска кошаркашка репрезентација Совјетског Савеза изгубила је први пут након 27 године у службеним такмичењима. Победиле су их Американке. С' временом су Игре добре воље имале све мању важност, јер су амерички и совјетски спортисти престали да бојкотују Олимпијске игре. С' временом су се угасиле. Последње су одржане у Бризбејну 2001. године. На Играма добре воље наступали су и српски спортисти у саставу бивше Југославије.
Летње Игре добре воље[уреди | уреди извор]
Издање | Година | Град домаћин | Држава | Белешке |
---|---|---|---|---|
I | 1986. | Москва | ![]() |
3.000 спортиста из 79 државе |
II | 1990. | Сијетл, Вашингтон | ![]() |
2.300 спортиста из 54 држава |
III | 1994. | Санкт Петербург | ![]() |
2.000 спортиста из 59 државе |
IV | 1998. | Њујорк | ![]() |
1.300 из 60 државе |
V | 2001. | Бризбејн, Квинсленд | ![]() |
Последње игре у којима је учествовало 1.300 спортиста |
VI | 2005. | Финикс, Аризона | ![]() |
Игре отказане |
Зимске Игре добре воље[уреди | уреди извор]
Издање | Година | Град домаћин | Држава | Белешке |
---|---|---|---|---|
I | 2000. | Лејк Плесид, Њујорк | ![]() |
Једине зимске Игре добре воље |
II | 2005. | Калгари, Алберта | ![]() |
Игре отказане |
Државе учеснице[уреди | уреди извор]
Африка и Блиски исток
Алжир
Бенин
Буркина Фасо
Обала Слоноваче
Етиопија
Кенија
Мароко
Намибија
Нигерија
Сенегал
Сејшели
Танзанија
Тунис
Северни Јемен – касније као
Јемен
Зимбабве
Азија и Океанија
Аустралија
Бангладеш
Камбоџа
Кина
Јапан
Северна Кореја
Јужна Кореја
Лаос
Нови Зеланд
Филипини
Америчка Самоа
Република Кина
Вијетнам
Европа
Источни блок
Бугарска
Чехословачка – касније као
Чешка
Источна Немачка – касније као уједињена
Немачка
Естонија
Мађарска
Казахстан
Летонија
Литванија
Пољска
Румунија
СССР – касније као
Русија
Украјина
Узбекистан
Северна Америка
Кариби и Централна Америка
Јужна Америка
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Игре добре воље на шпанском језику
- ^ Longmsn, Jere (22. 12. 2001). „GOODWILL GAMES; Turner's Games, Losing Money, Are Dropped”. The New York Times.