Симеон Балтић
| Симеон Балтић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1729. |
| Место рођења | Земун, Аустријско царство |
| Датум смрти | после 1780. (50/51 год.) |
| Место смрти | Гомирје, Аустријско царство |
| Уметнички рад | |
| Поље | Сликарство, Црквено сликарство |
Симеон Балтић (Земун, 1729 — Гомирје, после 1780) био је српски монах и сликар.
Биографија[уреди | уреди извор]
Симеон Балтић је као хоповски монах побегао 1756. са јеромонахом Павлом Михајловићем и ђаконом Григоријем побегао у Кијев да учи сликарство.[1]
Тамо је срео Теофила Алексића, игумана манастира Гомирје, који га је, као искусног мајстора, позвао да пође с њим у Гомирје и отвори сликарску радионицу. Дошавши у Гомирје, насликао је око 1764. са сарадницима иконостас и низ целивајућих икона за манастирску цркву. Радио је с ученицима за многе српске цркве у Горском Котару, Лици и Кордуну, те се њихови многобројни иконописни радови из Плашког, Залужнице, Шкара, Швице, Старог Села, Брлога и Прокике убрајају у дела Гомирске школе.[2] 1763. се као Балтићеви ученици помињу Лука Никшић, Јован Грбић и Ђорђе Мишљеновић.[1]
Последњи Балтићеви радови су четири иконе сликане 1780. за српску цркву у Перјасици. Традиционалним обрасцима његово иконописање знатно се разликује од тада савремених барокних схватања, а композиције и појединачни ликови су мирни и статични, без барокне узнемирености и патетике. Утицаји нових уметничких настојања огледају се у извесној пластичности облика у приказивању густих набора одеће и њихових украса, те у покушају перспективног сликања простора. Општа је оцена да је његово сликарство у духу руско-византијске, кијевопечерске школе, чији је био ђак.[2]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Пилиповић, Радован (30. март 2012). „Манастир Гомирје – скица за монографију” (PDF). Гласник Удружења архивских радника Републике Српске: 109—130.
- ^ а б Микић, Олга (2024). „БАЛТИЋ, Симеон”. Српска енциклопедија.
Литература[уреди | уреди извор]
- И. Бах, „Прилози повијести српског сликарства у Хрватској од краја XVII до краја XVIII столећа", ХЗ, 1949, II, 1–4;
- „Гомирска сликарска школа у II половини XVIII вијека", у: Календар „Просвјета", Зг 1950;
- Д. Кашић, Српски манастири у Хрватској и Славонији, Бг 1971;
- Д. Медаковић, Путеви српског барока, Бг 1971;
- В. Борчић, Збирка икона Одјела Срба у Хрватској Повјесног музеја Хрватске, Зг 1974;
- М. Тимотијевић, Српско барокно сликарство, Н. Сад 1996.
