Снежана Спасић
Снежана Спасић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 24. новембар 1969. |
Место рођења | Пирот, СФРЈ |
Датум смрти | 21. јул 2020.50 год.) ( |
Место смрти | Ниш, Србија |
Занимање | певачица |
Музички рад | |
Активни период | 1993—2020. |
Инструмент | вокални солист |
Снежана Спасић (Пирот, 24. новембар 1969 — Ниш, 21. јул 2020) била је извођач српске и балканске традиционалне музике, као и поп, рок и џез музике.
Биографија[уреди | уреди извор]
Своју богату музичку каријеру започела је у родном Пироту, а потом наставила у Нишу. После десетогодишњег искуства члана и солисте Академског хора Универзитета у Нишу, самостално започиње истраживање и певање традиционалних песама са простора Балкана. Поред интересовања за духовну и световну музику, наступала је и са џез и поп саставима. У току вишегодишњег истраживања и певања, дошла је до свог аутентичног музичког израза који се разликује од традиционалног схватања народне музике[1].
Радила је са Сањом Илићем и Балкаником, браћом Теофиловић, групом "Хазари", Ненадом Милосављевићем и групом Галија, Влатком Стефановским и другима. Самостално или са музичком групом Naissa наступала је на концертима и фестивалима у Немачкој, Холандији, Аустрији, Словачкој, Мађарској, Шпанији, Ирској, Турској, Бугарској, Македонији, Грчкој, Словенији, БИХ и Црној Гори. На фестивалу етно-музике у Солуну 1998. године представљала је Југославију. Као вокални солиста учествовала је у реализацији диска са музиком из филма Зона Замфирова (2002). Снимала је за национални радио и ТВ програм од 1997. године. Као вокални солиста или са рупом Naissa у Србији је одржала више стотина самосталних концерата или музичких програма на фестивалима или манифестацијама. У Нишу, Пироту и градовима југоисточне Србије последњих година сваког лета држала је бесплатне школе певања за талентоване младе певаче.
Била је супруга нишког књижевника Горана Станковића.
Снимци[уреди | уреди извор]
Снимила је мултмедијални CD традиционалне музике „Бела вила“ (2004), мултимедијални CD „Капија Истока - Капија Запада“ (2006), CD традиционалне музике „Звуци Понишавља“ (2008). Снимила је музику за дугометражне документарно-игране филмове: „Бела вила“ (2001), „Још само трен“ (2006) и „Битка на Чегру“ (2006) и више позоришних представа. Гостовала као вокал на CD издањима: "Београдско пролеће 95" (ПГП РТС), "Химна љубави" Димитриса Папапостолуа (Ria classic, Грчка, 1999), "Књига пророка Еноха" ("Хазари", 2000), “Капија Истока, капија Запада” (ЦЕСИД и Агенција СТРИНГ, 2001), "Зона Замфирова" (ПГП РТС и Dream Company, 2002), „Etnocom“ (Панчево, 2008).
- Снежана Спасић и група NAISSA, песме са XXIV Нишвил џез фестивала 2007, ДВД видео, Градина бр. 104/2023.
Литература[уреди | уреди извор]
- Јелена Јовановић, Снежана Спасић и њен албум Бела вила: Живи глас и аутентично српско певачко наслеђе, Градина бр. 104/2023, 107-111;
- Јелена Јовановић, Песме у извођењу Снежане Спасић, Градина бр. 104/2023, 112-116;
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Преминула певачица Снежана Спасић
- Одлазак Беле виле
- Велики губитак
- РТС - Концерт Снежане Спасић и групе Наиса
- [http://www.riznicasrpska.net/muzika/index.php?* *
- [1]
- ^ https://www.plusonline.rs/in-memoriam-sne-ana-seka-spasi-1969-2020. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ)