Пређи на садржај

Чарлс Лотон

С Википедије, слободне енциклопедије
Чарлс Лотон
Чарлс Лотон, фотографисао Карл ван Вехтен 1940. године
Лични подаци
Датум рођења(1899-07-01)1. јул 1899.
Место рођењаСкарборо, Енглеска, УК
Датум смрти15. децембар 1962.(1962-12-15) (63 год.)
Место смртиХоливуд, Калифорнија, САД
ОбразовањеКраљевска академија драмских уметности
Веза до IMDb-а

Чарлс Лотон (енгл. Charles Laughton; Скарборо, 1. јул 1899Холивуд, 15. децембар 1962) био је енглески глумац.[1] [2]Дебитовао је 1926. године,[2] а у Лондону боравио од 1933. године. Био је члан позоришта Олд Вик, a од 1940. године је живео у САД, где је наступао у театрима Њујорка и Лос Анђелеса. Истакао се тумачењем разноликог репертоара: c подједнаким успехом играо је карактерне, комичне и трагичне улоге.[3] Филмови: Приватни живот Хенрија VIII, 3вонар Богоподичине цркве, Сведок оптужбе.[4]

Једини филм који је режирао у каријери Ноћ ловца постао је култни филм ноар.

Филмографија

[уреди | уреди извор]
Улоге Чарлса Лотона
Година
Српски назив
Изворни назив
Улога
Напомена
1932. Острво изгубљених душа Island of Lost Souls др Моро
1933. Приватни живот Хенрија VIII The Private Life of Henry VIII краљ Хенри VIII
1935. Побуна на броду Баунти Mutiny on the Bounty капетан Блај
1939. Крчма Јамајка Jamaica Inn сер Хамфри Пенгалан
1942. Приче са Менхетна Tales of Manhattan Чарлс Смит
1953. Краљица девица Young Bess краљ Хенри VIII
1957. Сведок оптужбе Witness for the Prosecution сер Вилфрид Робартс
1960. Спартак Spartacus Семпроније Грах

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Charles Laughton | Biography, Movies, Plays, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). 2024-01-17. Приступљено 2024-02-05. 
  2. ^ а б Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. Л-М. Београд: Политика : Народна књига. стр. 62. ISBN 86-331-2116-6. 
  3. ^ „Charles Laughton | Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-05. 
  4. ^ „Biography”. Charles Laughton. Приступљено 23. 1. 2020. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]