Мјесечина (филм)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Мјесечина
Moonlight poster.jpg
Биоскопски постер у Србији
Изворни наслов Moonlight
Жанр драма
Режија Бари Џенкинс
Сценарио Бари Џенкинс
Продуцент
Базирано на In Moonlight Black Boys Look Blue Тарела Алвина Макрејнија
Главне улоге
Музика Николас Брител
Кинематографија Џејмс Лакстон
Монтажа
Студио
Дистрибутер А24
Година 2016.
Трајање 111 минута[1]
Земља САД
Језик енглески
Буџет 1.500.000 долара[2][3]
Зарада 55.600.000 долара[4]
Веб-сајт a24films.com/films/moonlight/,%20http://moonlight.movie/
IMDb веза

Мјесечина (енгл. Moonlight) амерички је драмски филм из 2016. у режији Барија Џенкинса. Заснива се на необјављеној дјелимично аутобиографској драми In Moonlight Black Boys Look Blue Тарела Алвина Макрејнија. Глумачку екипу чине Треванте Роудс, Андре Холанд, Џанел Моне, Ештон Сандерс, Наоми Харис и Маршала Али.

Приказује три етапе у животу главног лика Шајрона. Прати разне потешкоће с којим се Шајрон суочава, почев од потешкоћа с властитом сексуалности и идентитетом па до психичког и физичког злостављања које трпи као исход тога.[5] Снимљен је почетком 2015. у Мајамију (Флорида), а премијерно је приказан 2. септембра 2016. на Филмском фестивалу у Телурајду. У САД је објављен 21. октобра 2016. у дистрибуцији компаније А24 и зарадио је 55 милиона долара широм свијета.

Наишао је на веома позитивни пријем код критичара. На 74. додјели Златног глобуса, добио је шест номинација, а освојио Златни глобус за најбољи филм. На 89. додјели Оскара, добио је осам номинација, а освојио награде у сљедећим категоријама: Оскар за најбољи филм, Оскар за најбољу споредну мушку улогу (Маршала Али), Оскар за најбољи адаптирани сценариј (Џенкинс и Макрејни).

Ово је први филм с комплетном црначком глумачком екипом, први ЛГБТ-филм, и филм с другом најнижом зарадом на домаћем тржишту (након Катанца за бол) да освоји Оскара за најбољи филм.[6][7][8] Монтажерка Џој Макмилон постала је прва црнкиња номинована за Оскара за најбољу монтажу (за награду је такође номинован Нет Сандерс), а Али је постао први муслиман да освоји Оскара за глуму.[9][10]

Радња[уреди]

I. Литл[уреди]

У Либерти ситију (Мајами) кубански дилер дроге Хуан проналази Шајрона, повученог дјечака познатијег по надимку „Литл” (дословно „мали”), како се сакрива од неколико насилника у напуштеној кући у којој се раније куповао и продавао кокаин. Хуан одводи Шајрона до своје куће у којој живи с дјевојком Терезом и дозвољава му да преноћи. Сутрадан га враћа мајци Поли која га емоционално злоставља.

Шајрон наставља да проводи вријеме с Хуаном који га учи да плива и савјетује га да са̂м кроји свој животни пут. Хуан једне ноћи угледа Полу како конзумира крек с једном његовом муштеријом. Хуан је грди због зависности, а она му узвраћа критике на рачун тога да јој је он заправо продавач крека. Пола посредно изражава да зна да јој сина вршњаци малтретирају зато што је геј позивајући се на „начин на који хода”.

Шајрон сутрадан признаје Хуану и Терези да мрзи мајку и пита Хуана шта значи ријеч „педер” (енгл. faggot). Хуан му одговара да је у реду бити геј и да не дозволи другим људима да га због тога исмијавају. Шајрон затим пита Хуан да ли је продавао опојна средства Поли. Хуан у срамоти спушта главу, а Шајрон излази из просторије.

II. Шајрон[уреди]

Шајрон је сад тинејџер. Настоји да избјегава друга из разреда Терела, који га често малтретира, и проводи вријеме с Терезом, која живи сама све од Хуанове смрти. Пола је постала овисна о креку и ради као проститука да би могла да издржава своју зависност и често приморава Шајрона да јој да̂ новац који му пружа Тереза.

Шајрон једне ноћи сања како му се пријатељ Кевин секса са женом у Терезином дворишту. Једне друге ноћи, Кевин посјећује Шајрона на плажи. Док пуше марихуану, разговарају о својим амбицијама и о надимку „Блек” (дословно „црни”) који је Кевин дао Шајрону. Након страственог тренутка, љубе се и Кевин мастурбира Шајрона.

Сутрадан Терел успијева изманипулисати Кевина да учествује у ритуалу срамоћења („hazing”). Кевин невољко удара Шајрона све док више не може да стоји након чега га Терел и други насилници газе. Шајрона затим шаљу до социјалне раднице која га моли да каже ко га је претукао, што он одбија јер сматра да се тиме ништа неће постићи. Шајрон наредног дана ужурбано улази у учионицу и разбија столицу о Терелова леђа. Док га полиција хапси, зури у беспомоћног Кевина.

III. Блек[уреди]

Шајрон је сад познат по надимку „Блек” и продаје дрогу у Атланти. Пола га често зове да је посјети у центру за одвикавање гдје сад живи. Једне ноћи га назове Кевин који се извини за своје понашање док су били у средњој школи и позива га да га посјети у Мајамију. Шајрон се буди сљедећег јутра са спознајом да је имао мокри сан након што је сањао о Кевину.

Шајрон посјећује мајку и признаје јој да му је жао што није имао много саосјећања према њој. Пола се на крају извињава што је била лоша мајка и што није била уз њега кад му је највише била потребна. Шајрон јој опрашта. Затим путује у Мајами да се састане с Кевином који сад ради као кувар и конобар у ресторану. Кевин му спрема „специјалитет шефа кухиње”, али Шајрон није нарочито вољан да разговара с њим.

Кевин говори Шајрону да има дијете с бившом дјевојком и да им веза није успјела, али да га очинство чини испуњеним. Кевин му признаје да је изненађен Шајроновим новим изгледом, занимањем и тим што га је одлучио посјетити. Након вечере одлазе до Кевинове куће. Кевин му говори да, иако му живот није протекао онако како је то желио, ипак је срећан. Шајрон му признаје да ни с ким није био у интимном односу од њиховог сусрета на плажи. Док га Кевин тјеши, приказује се кадар у којем је Шајрон као дјечак са̂м на плажи. Дјечак се окреће камери и филм се завршава.

Улоге[уреди]

Продукција[уреди]

Развој[уреди]

Тарел Алвин Макрејни на Филмском фестивалу у Торонту
Макрејни на Филмском фестивалу у Торонту

Тарел Алвин Макрејни написао је дјелимично аутобиографски позоришни комад 2003. под називом In Moonlight Black Boys Look Blue да би се могао носити с мајчином смрћу узрокованом сидом. Дјело се није користило готово 10 година прије него што је адаптовано за филм.[11]

Након објаве свог дебитантског филма Medicine for Melancholy 2008, Бари Џенкинс написао је разне сценарије, али ниједан филм није произведен на основу њих.[12] Продуценткиња Адел Романски подстакла је Џенкинса у јануару 2013. да направи свој други филм.[13] Пар је неколико пута мјесечно размјењивао разне идеје путем видео-чета с циљем да направе нискобуџетни „синематски и лични” филм.[12] Џенкинс је први пут видио Макрејнијево дјело, In Moonlight Black Boys Look Blue, у Борштовом умјетничком колективу у Мајамију.[14] Након расправа с Макрејнијем, Џенкинс је написао први нацрт филма током једномјесечног посјета Бриселу.[12][14]

Премда оригинално дјело садржи три дијела, приказивана су истовремено да би публика у истом маху могла да доживи један дан Литловог, Шајроновог и Блековог живота.[15] Заправо, није јасно да се ради о истој особи све до половине драме.[16] Умјесто овог приступа, Џенкинс је три дијела драме одлучио да подијели у три јасна поглавља и да се фокусира на Шајронову причу из перспективе савезника.[14][17]

Исход овог приступа јест сценариј који одржава Џенкинсов и Макрејнијев сличан одгој. Лик Хуана инспирисан је оцем Макрејнијевог брата, који га је бранио док је још био дијете, баш као што Хуан брани Шајрона у филму.[18] Пола се заснива на Џенкинсовој и Макрејнијевој мајци, будући да су се обје мучиле с наркоманијом. Још једна сличност јест то што су и Макрејни и Џенкинс одрасли у Либерти скверу, што је главна локација филма.[13]

Џенкинс је 2013. успио добити новац за финансирање филма након што је подијелио сценариј с руководиоцима Plan B Entertainment-а на Филмском фестивалу у Телурајду те године. Дид Гарднер и Џереми Клајнер из Plan B Entertainment-а постали су продуценти филма.[12] Компанија А24 задужена је за финансирање и дистрибуцију широм свијета, што им је уједно прва продукција.[19]

Избор глумаца[уреди]

Црно-бијела слика режисера Барија Џенкинса
Сценарист и режисер Бари Џенкинс

Шајрона и Кевина глуме различити глумци у сва три поглавља филма. Ештон Сандерс добио је улогу Шајрона као тинејџера.[20] Алекс Хиберт изабран је за улогу Шајрона као дјечака, а Џејден Пајнер за Кевина као дјечака на отвореном позиву за избор глумаца у Мајамију.[21][22] Треванте Роудс првобитно је био на аудицији за улогу Кевина, али је касније изабран за улогу одраслог Шајрона.

Андре Холанд раније је тумачио ликове из Макрејнијевих дјела и прочитао је In Moonlight Black Boys Look Blue десет година прије објаве филма.[23] Холанда је привукла улога одраслог Кевина након што је прочитао филмски сценариј, изјавивши: „[Овај сценариј] је најбоља ствар коју сам икад прочитао”.[24]

Наоми Харис првобитно није била вољна да глуми Полу, изјавивши да не жели тумачити лик који је стереотипни приказ црнкиње.[25] Џенкинс јој је одговорио нагласивши да лик представља приказ његове и Макрејнијеве мајке.[23] Харис је касније изјавила да, иако се заклела да никад неће глумити наркоманку, привукли су је сценариј и режисерова толеранција.[13] Харис се спремала за улогу тако што је гледала интервјуе с наркоманима и састала се и разговарала с зависницима. Повезала је покушаје зависника да побјегну од траума с властитим искуствима с малтретирањем.[25][26]

Адел Романски предложила је да Хуана тумачи Маршала Али који је глумио у филму Kicks који је раније продуцирала. Џенкинс је оклијевао да изабере Алија за ову улогу будући да је глумио Ремија Дантона у Нетфликсовој серији Кућа од карата; међутим, сумње му је уклонило Алијево разумијевање лика и његова способност да тумачи дијаметрално различите ликове.[27] Али је ово сматрао важном приликом да глуми афроамеричког ментора[28] и ослонуо на своје искуство „[одрастања] с особом као што је Хуан”.[27] Чим је добила сценариј, Џанел Моне повезала се с ликом Терезе будући да су се неки чланови њене породице такође слично мучили с опојним средствима и сексуалним идентитетом.[12]

Снимање[уреди]

Дио филма снимљен је у Либерти скверу.

Снимање је почело 14. октобра 2015. у Мајамију (Флорида).[21][29] Након разгледања разних локација у Мајамију с Романскијем,[17] Џенкинс је одлучио да ће се потрудити да филм снимају на локацијама гдје је раније живио. Либерти сквер, стамбени пројект који се налази у Либерти ситију, изабран је за једну од главних локација будући да ту одрасли и Макрејни и Џенкинс.[30][31] Снимање је прошло неометано будући да је Џенкинсова родбина тада живјела у том дијелу града,[17] мада су глумци имали полицијску пратњу.[26] Наоми Харис касније је изјавила:

Био је то први пут да неко дође у њихову заједницу са жељом да је представи на филмском платну и будући да је Бари Џенкинс одрастао у том подручју, осјетио се понос и жеља да га се подржи. Могла се осјетити љубав заједнице коју нисам осјетила ни на једној другој локацији, било гдје у свијету, и толико је чудно да се то десило тамо гдје су људи очекивали потпуно супротну реакцију.[26]

Џенкинс се током снимања побринуо да се три глумца која тумаче Шајрона не састану све док се снимање не заврши да би се избјегло да један другог имитирају.[32] Због тога су Роудс, Сандерс и Хиберт снимали своје сцене у одвојеним периодима од по двије седмице.[31] Маршала Али често је путовао у Мајами и снимао викендима због других пројеката.[33][34][35] Наоми Харис завршила је све своје сцене за три дана без икаквих проба,[25][26][35] а Андре Холанд за пет.[35] Цијели филм снимљен је за 25 дана.[11]

Џенкинс је радио с кинематографом и дугогодишњим пријатељем Џејмсом Лакстоном, који је раније снимио филм Medicine for Melancholy.[36] Пар је хтио да избјегне „изглед документарца”, па су филм одлучили да сниме користећи објектив CinemaScope широке дијагонале на дигиталној камери Arri Alexa, која боље исцртава боју коже.[33][36] Боју су додатно дорадили уз помоћ колористе Алекса Бикела, што је филму донијело бољи контраст и засићење уз очување детаља и боје. Као исход тога, три поглавља филма дизајнирана су тако да имитирају разне филмске траке. Прво поглавље имитира Фуџијеву филмску траку да би се појачала боја коже глумаца. Друго поглавље имитира филмску траку Агфа-Геверта, која на слике додаје боју цијан, а посљедње поглавље користи прилагођену Кодакову филмску траку.[37]

Монтажа[уреди]

За монтажу су изабране Џенкинсове колеге с универзитета Џој Макмилон и Нет Сандерс.[36][33] Сандерс је био задужен за монтажу прва два поглавља.[38] Макмилон је била задужена за посљедње поглавље које садржи „сцену у ресторану”, омиљену сцену кинематографа Лакстона.[39][40]

Музика[уреди]

Музику за Мјесечину компоновао је Николас Брител. Брител је на оркестарску музику примијенио технику „chopped and screwed” карактеристичну за ремиксе хип-хоп музике и тиме добио „течну музику која је јака на басу”.[30] Музика за филм објављена је 21. октобра 2016. и састоји се од 18 оригиналних Брителових пјесама и такође садржи пјесме Гуди моба, Бориса Гардинера и Барбаре Луис.[41] OG Ron C и DJ Candlestick из групе The Chopstars објавили су верзију користећи технику „chopped and screwed”.[42]

Moonlight: Original Motion Picture Soundtrack[43][44]
Назив Аутор
Трајање
1. Every Nigger is a Star   Борис Гардинер 3:19
2. Little's Theme   Николас Брител 0:59
3. Ride Home   Брител 0:47
4. Vesperae Solennes de Confessore – Laudate Dominum, K. 339 (Excerpt) (Моцарт) Брител 1:42
5. The Middle of the World   Брител 2:02
6. The Spot   Брител 1:23
7. Interlude   Брител 0:25
8. Chiron's Theme   Брител 0:56
9. Metrorail Closing   Брител 1:42
10. Chiron’s Theme Chopped & Screwed (Knock Down Stay Down)   Брител 2:08
11. You Don't Even Know   Брител 2:20
12. Don't Look at Me   Брител 0:36
13. Cell Therapy   Гуди моб 4:37
14. Atlanta Ain't but so Big   Брител 0:55
15. Sweet Dreams   Брител 0:58
16. Chef's Special   Брител 1:10
17. Hello Stranger   Барбара Луис 2:43
18. Black's Theme   Брител 0:56
19. Who Is You?   Брител 0:53
20. End Credits Suite   Брител 5:13
21. Bonus Track: The Culmination   Брител 1:55

Теме[уреди]

Питер Бредшо из Гардијана за теме наводи „љубав, секс, преживљавање и мајчинске и очинске фигуре” с тим да наглашава недостатак овог посљедњег.[45] Међутим, А. О. Скот из Њујорк тајмса наводи да је лик Хуана примјер како филм „призива клишеје афроамеричке мушкости да би их сломио”.[46] У својој рецензији за часопис Variety, Питер Дебруџ наводи да је идентитет Афроамериканаца комплекснији него што је то раније приказано у било којем филму.[47] На примјер, иако је Хуан у улози Литловог заштитника, такође је дјелимично узрок барем неких неприлика у дјечаковом животу.[48]

Значајна тема Мјесечине јест идентитет мушкараца црне расе и његово узајамно дејство са сексуалним идентитетом. Филм је приказан као тродијелна слика да би се истражио пут мушкарца кроз живот почев од занемареног дјетињства, љутите младости па све до самоспознаје и испуњења у одраслом добу.[45] Према Дебори Ор, филм обасјава „негативне стране мушкости”.[49]

Објава[уреди]

Маркетинг[уреди]

Филмски постер осликава тродијелну структуру филма тако што стапа сва три глумца који тумаче Шајрона у једно лице.[50] Продуценти нису додатно рекламирали филм; интересовање за филм расло је само по себи до Оскара, мада су га подстакле рецензије критичара.[51] Трејлер за филм објављен је 11. августа, на вријеме за сезону фестивала. Марк Олсен из Лос Анђелес тајмса назвао га је „најочекиваним јесењим филмом”.[52]

Дан након Оскара, 27. фебруара, Калвин клајн објавио је рекламну кампању за доње рубље у којој су учествовала четири глумца из филма.[53] Кинеска услуга видео стриминга са сједишњем у Пекингу iQiyi објавила је 7. марта да је стекла права да прикаже филм у Кини.[54] Филм је такође доступан на DVD-у и на Ајтјунсу.[51]

Зарада[уреди]

Џенкинс, Холанд и Сандерс излазе из лимузине
Џенкинс, Холанд и Сандерс у Торонту

Филм је премијерно приказан 2. септембра 2016. на Филмском фестивалу у Телурајду.[55] Такође је приказан 10. септембра 2016. на Филмском фестивалу у Торонту,[56][57] 2. октобра 2016. на Филмском фестивалу у Њујорку[58][59] и 6. октобра 2016. на Филмском фестивалу у Лондону.[60] Приказан је само у неким биоскопима 21. октобра 2016.[61] прије него што се почело са широм дистрибуцијом 18. новембра 2016.[62][63] У потпуности је објављен у биоскопима у Уједињеном Краљевству 17. фебруара 2016.[64]

Филм је првобитно приказан у четири биоскопа 21. октобра 2016. и забиљежио је зараду од 402.072 $ (просјечно 100.519 $ по биоскопу, што је највећа вриједност 2016).[65] Највећи број биоскопа који су приказивали филм 18. новембра 2016 (кад је проширена дистрибуција) био је 650, а тај се број попео на 1014 у фебруару. Након Оскара, А24 је објавио да ће се филм приказивати у 1564 биоскопа.[51] Наредног викенда након добијеног Оскара за најбољи филм, филм је зарадио 2.500.000 $, што је повећање од 260 % у односу на претходну седмицу и уједно највећа зарада од првог приказивања у биоскопима. Такође је зарадио више од претходна два побједника наредног викенда након добијеног Оскара (Под лупом је зарадио 1.800.000 $, а Човјек Птица 1.900.000 $).[66]

Према подацима од 19. марта 2017. филм је зарадио 27.500.000 $ у САД и Канади и 27.800.000 $ у другим територијама, што је укупно 55.500.000 $. Продукцијски буџет износио је 1.500.000 $.[4]

Пријем[уреди]

Одазив критичара[уреди]

На сајту Rotten Tomatoes филм има рејтинг од 97 %, заснован на 277 критика, с просјечном оцјеном 9 од 10. У консензусу наведеном на овом сајту стоји: „Мјесечина користи причу једног човјека да на изванредан и бриљантан начин прикаже животе који се ријетко виђају у биоскопима.”[67] На сајту Metacritic филм има резултат 99 од 100, заснован на 51 критици, што указује на „свеопште одобравање”.[68] Филм има највећу оцјену на обје странице од свих филмова објављених 2016.[69][70]

Дејвид Руни из The Hollywood Reporter написао је позитивну рецензију након што је филм премијерно приказан на Филмском фестивалу у Телурајду. Похвалио је изведбу глумаца и описао је кинематографију Џејмса Лакстона као „течну и заводљиву, обманљиво благу, и снимљену с јаким саосјећањем”. Рецензију је завршио рекавши да ће филм „[да буде попут] бучног акорда свим онима који су се икад мучили око идентитета и онима који су хтјели да пронађу везе у усамљеном свијету”.[71] У једнако позитивној рецензији за Time Out New York, Џошуа Роткопф дао је филму пет од пет звјездица, похваливши режисера и сценаристу Барија Џенкинса и написавши да је овај филм „без сумње разлог зашто идемо у биоскоп: да разумијемо [лика], да се зближимо и да, надам се, осјетимо туђу бол”.[72]

Брајан Формо са сајта Collider.com дао је оцјену „А−” похваливши изведбу глумаца и режију, али је додао да је филм „више личан и важан него што је добар”.[73] Џејк Кол из Slant Magazine исто тако је похвалио глуму, али је критиковао сценариј и изјавио да „добар дио филма дјелује старомодно”.[74] У рецензији за The Verge Таша Робинсон изразила је негодовање због изостављених детаља између три дијела филма, али је додала да су „незаборавни они дијелови који су приказани”.[75]

На расправи о филму након премијере на Филмском фестивалу у Торонту, Џастин Чанг из Лос Анђелес тајмса описао је филм као „болно романтичан и неуобичајено мудар” додавши да мисли да је филм рани кандидат за Оскара. Такође је додао сљедеће: „[Бари Џенкинс] направио је филм који тјера гледаоца да занемари Шајронов физички изглед и површне означитеље идентитета, и да уђе међу познате стереотипове да би их раставио изнутра ... [Мјесечина] не говори много. Она говори све.”[76]

У тексту за The London Review of Books из фебруара 2017. Мајкл Вуд карактеризовао је филм као студију наслијеђене међугенерацијске трагедије. Написао је сљедеће: „[Пред крај филма] остаје за погледати још 10 минута покојног Ингмара Бергмана. Филм нам наставља показивати Шајроново наочито, загонетно лице. Тишина нам ништа не говори већ од нас тражи да се сажалимо... Међутим, није све изгубљено, јер док зуримо у Шајрона, можемо да видимо нешто друго: колико сличи Хуану (очинској фигури). Да ли ово значи да је Хуан једном био Шајрон ... Можда не баш то, али задњи кадар филма приказује младог Шајрона како сједи на плажи ... како гледа океан ... Његове крупне очи наговјештавају нам сву пустош и обећавајуће карактеристике које је Хуан видио на почетку. Кад бисмо поново почели, да ли би ствари биле другачије?”[77]

За разлику од горњег одазива, Мелани Макдона из The Spectator описала је филм „досадним” и „потпуно бесмисленим”.[78] Камила Лонг из The Times написала је да је „прича испричана безброј пута на безбројним позадинама” и да филм није „релевантан” претежно „хетеросексуалној, бијелој и публици средње класе”.[79] Лонг је примила критике на Твитеру на рачун своје рецензије и оптужена је да јој је написани текст хомофобичан и расистичан.[80][81] Кетрин Шорд одбранила ју је рекавши да су „мишљења критичара субјективна, и таква би и требала да буду”.[82] Дејвид Макалмонт рекао је да Лонгина рецензија „заправо није рецензија... [већ је] раздражљив одговор другим критичарима”.[83]

Спискови десет најбољих филмова[уреди]

Мјесечина се налази на разним списковима који рангирају десет најбољих филмова 2016.[84] Испод је с лијеве стране приказано на којем је мјесту (од 1 до 10) на одређеном списку, а с десне стране ко је списак саставио и за коју публикацију.

Награде[уреди]

На 74. додјели Златног глобуса номинован је у шест категорија, што га ставља на друго мјесто по броју номинација.[85] Освојио је Златног глобуса за најбољи филм (драма), а номинован је у пет других категорија: најбољи режисер (Бари Џенкинс), најбољи споредни глумац (Маршала Али), најбоља споредна глумица (Наоми Харис), најбољи сценариј (Бари Џенкинс) и најбоља оригинална музика (Николас Брител).[86]

Номинован је у четири категорије на 70. додјели награде БАФТА: најбољи филм, најбољи глумац у споредној улози, најбоља глумица у споредној улози и најбољи оригинални сценариј.[87]

На 89. додјели Оскара номинован је у осам категорија, што га ставља на друго мјесто по броју номинација. Освојио је Оскара у сљедећим категоријама: најбољи филм, најбољи споредни глумац и најбољи адаптирани сценариј, а, између осталог, номинован је и у сљедећим категоријама: најбоља режија и најбоља споредна глумица. Приликом додјеле Оскара за најбољи филм, водитељи Феј Данавеј и Ворен Бејти погрешно су прогласили филм La La Land побједником. Бејти је касније изјавио да су му грешком дали дупликат коверте у којој се налазио папирић с именом добитнице Оскара за најбољу главну женску улогу, који је освојила Ема Стоун за улогу Мије Долан у филму La La Land неколико минута раније.[88] Кад су схватили да је дошло до грешке, продуцент La La Land-а изашао је на позорницу да Мјесечину прогласи побједником.[89]

Будући да се сценариј филма заснива на позоришном комаду који прије овог филма није продуциран нити објављен, и будући да разне награде имају различита правила, сценариј није третиран на исти начин на свим додјелама награда.[90] WGAA и БАФТА прогласили су га оригиналним сценаријем, а према правилима додјеле Оскара одлучено је да ту једино може бити номинован као адаптирани сценариј.[90]

Нет Сандерс и Џој Макмилон номиновани су за Оскара за најбољу монтажу, што је уједно значило да је Макмилон постала прва црнкиња номинована у овој категорији.[91] Ово је такође први ЛГБТ-филм да освоји Оскара за најбољи филм.[92]

Извори[уреди]

  1. ^ Moonlight. BBFC. Приступљено 20. 1. 2017. 
  2. ^ O'Falt, Chris (9. 2. 2017). „The Craft of ‘Moonlight’: How a $1.5 Million Indie Landed Eight Oscar Nominations”. Indiewire. Приступљено 26. 2. 2017. 
  3. ^ „‘La La Land,’ ‘Moonlight’ Honored at Variety Artisans Awards in Santa Barbara”. Variety. 7. 2. 2017. Приступљено 26. 2. 2017. 
  4. 4,0 4,1 „Moonlight (2016)”. The Numbers. Приступљено 23. 3. 2017. 
  5. ^ Lee, Benjamin (3. 9. 2016). „Moonlight review – devastating drama is vital portrait of black gay masculinity in America”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 28. 2. 2017. 
  6. ^ France, Lisa Respers (28. 2. 2017). „Oscar mistake overshadows historic moment for 'Moonlight'. CNN. Приступљено 1. 3. 2017. 
  7. ^ Rose, Steve. „Don't let that Oscars blunder overshadow Moonlight's monumental achievement”. The Guardian. Приступљено 27. 2. 2017. 
  8. ^ Lincoln, Kevin. „Don’t Let the Best Picture Debacle Overshadow Moonlight’s Great Win”. Vulture (на језику: енглески). Приступљено 28. 2. 2017. 
  9. ^ Zak, Dan (26. 2. 2017). „Joi McMillon, the first African American woman to be nominated for best editing”. The Washington Post. Приступљено 1. 3. 2017. 
  10. ^ Yan, Holly (27. 2. 2017). „Mahershala Ali becomes first Muslim actor to win an Oscar”. CNN. Приступљено 1. 3. 2017. 
  11. 11,0 11,1 Rodriguez, Rene (21. 10. 2016). „Miami plays a starring role in the glorious ‘Moonlight. Miami Herald (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 6. 3. 2017. Приступљено 29. 1. 2017. 
  12. 12,0 12,1 12,2 12,3 12,4 Kohn, Eric. „Barry Jenkins’ Moonlight Interview: Journey To Making a Classic”. IndieWire. Приступљено 30. 10. 2016. 
  13. 13,0 13,1 13,2 Keegan, Rebecca. „To give birth to 'Moonlight,' writer-director Barry Jenkins dug deep into his past”. Los Angeles Times. Приступљено 30. 10. 2016. 
  14. 14,0 14,1 14,2 Fear, David. „'Moonlight': How an Indie Filmmaker Made the Best Movie of 2016”. Rolling Stone. Приступљено 30. 10. 2016. 
  15. ^ Davidson, Aaron (15. 10. 2016). „Tarell Alvin McCraney: The man who lived 'Moonlight'. NBC News (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 1. 3. 2017. Приступљено 1. 3. 2017. 
  16. ^ Halperin, Moze (21. 10. 2016). „Playwright Tarell Alvin McCraney Discusses the Piece That Inspired ‘Moonlight. Flavorwire (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 1. 3. 2017. Приступљено 1. 3. 2017. 
  17. 17,0 17,1 17,2 Stephenson, Will. „Barry Jenkins Slow-Cooks His Masterpiece”. The Fader. Приступљено 22. 10. 2016. »A mutual friend in Miami passed along a copy of McCraney’s play a few years ago, knowing Jenkins would be interested. When he read it, he thought its tripartite structure offered “a new way of looking at the dynamics of a relationship, of fate and possibility.” He’d wanted to make a film in three parts.« 
  18. ^ Hannah-Jones, Nikole (4. 1. 2017). „From Bittersweet Childhoods to ‘Moonlight. The New York Times. Приступљено 29. 1. 2017. 
  19. ^ Jaafar, Ali (24. 8. 2015). „A24 Teams With Plan B & Adele Romanski To Produce And Finance Barry Jenkins’ ‘Moonlight. deadline.com. Приступљено 22. 10. 2015. 
  20. ^ Coyle, Jake. „The 3 stars of 'Moonlight' share a role and a breakthrough”. The Big Story: Associated Press. Приступљено 12. 11. 2016. 
  21. 21,0 21,1 McNary, Dave (21. 10. 2015). „Naomie Harris, Andre Holland, Mahershala Ali to Star in ‘Moonlight. variety.com. Приступљено 22. 10. 2015. 
  22. ^ Obenson, Tambay A. „Barry Jenkins' 'Moonlight' Draws Naomie Harris, Andre Holland, Mahershala Ali, Janelle Monae + Others”. IndieWire. Приступљено 12. 11. 2016. 
  23. 23,0 23,1 Formo, Brian (21. 10. 2016). „'Moonlight': Mahershala Ali, Naomie Harris and Andre Holland on Masculinity, Addiction”. Collider. Приступљено 12. 11. 2016. 
  24. ^ Atad, Corey (24. 10. 2016). „Why André Holland Knew He Couldn't Turn Down a Movie Like 'Moonlight'. Esquire. Приступљено 12. 11. 2016. 
  25. 25,0 25,1 25,2 Tapley, Kristopher (3. 10. 2016). „Naomie Harris Had to Overcome Her Own Judgment to Play ‘Moonlight’ Role”. Variety. Приступљено 19. 10. 2016. 
  26. 26,0 26,1 26,2 26,3 Buchanan, Kyle (18. 10. 2016). „How Naomie Harris Filmed Her Stunning Moonlight Role in Just 3 Days”. Vulture.com. Приступљено 19. 10. 2016. 
  27. 27,0 27,1 Grady, Pam. „With ‘Moonlight’ and more, Mahershala Ali hits stratosphere”. San Francisco Chronicle. Приступљено 12. 11. 2016. 
  28. ^ Hill, Logan (20. 10. 2016). „Mahershala Ali? You’ve Surely Seen His Face”. The New York Times. Приступљено 12. 11. 2016. 
  29. ^ Lesnick, Silas (21. 10. 2015). „Moonlight Cast Announced as Production Begins”. comingsoon.net. Приступљено 22. 10. 2015. 
  30. 30,0 30,1 Keegan, Rebecca. „Telluride Film Festival audiences take a shine to Barry Jenkins' 'Moonlight'. Los Angeles Times. Приступљено 24. 10. 2016. 
  31. 31,0 31,1 Cusumano, Katherine. „Meet Ashton Sanders, the Breakout Star of "Moonlight". W Magazine. Приступљено 10. 12. 2016. 
  32. ^ Jacobs, Matthew (19. 10. 2016). „Janelle Monáe Brings The Good Fight To Hollywood In Two Standout Roles”. The Huffington Post. Приступљено 10. 12. 2016. 
  33. 33,0 33,1 33,2 Kilday, Gregg. „How 'Moonlight' Became a "Personal Memoir" for Director Barry Jenkins: "I Knew the Story Like the Back of My Hand". The Hollywood Reporter. Приступљено 10. 12. 2016. 
  34. ^ Shepherd, Jack (30. 9. 2016). „Mahershala Ali interview: 'I grew up not seeing myself on screen... It feels like you don’t exist'. The Independent. Приступљено 10. 12. 2016. 
  35. 35,0 35,1 35,2 Ellwood, Gregory. „The cast of 'Moonlight' found reassurance and freedom under shooting pressures”. Los Angeles Times. Приступљено 7. 1. 2017. 
  36. 36,0 36,1 36,2 Aguirre, Abby. Moonlight’s Cinematographer on Filming the Most Exquisite Movie of the Year”. Vogue (на језику: енглески). Приступљено 7. 1. 2017. 
  37. ^ O'Falt, Chris. „Moonlight Cinematography: Bold Color, Rich Skin Tone, High Contrast”. IndieWire. Приступљено 29. 10. 2016. 
  38. ^ Galas, Marj (26. 1. 2017). „Florida State Classmates Helped Make Barry Jenkins’ ‘Moonlight’ Shine”. Variety. Приступљено 1. 2. 2017. 
  39. ^ Harris, Aisha (21. 2. 2017). „Moonlight Editor Joi McMillon on That Pivotal Diner Scene and Showcasing the Love of Cooking”. Slate (на језику: енглески). Приступљено 4. 3. 2017. 
  40. ^ Moakley, Paul (22. 2. 2017). „Behind the Making of the Oscar-Nominated Film 'Moonlight'. TIME.com. Приступљено 4. 3. 2017. 
  41. ^ Dandridge-Lemco, Ben. „Hear The Moonlight Original Soundtrack, Composed By Nicholas Britell”. The Fader. Приступљено 9. 12. 2016. 
  42. ^ „Listen To A Chopped and Screwed mix of the Moonlight Soundtrack”. The Fader. Приступљено 25. 2. 2017. 
  43. ^ „‘Moonlight’ Soundtrack Announced”. Film Music Reporter. Приступљено 25. 2. 2017. 
  44. ^ „Moonlight (Original Motion Picture Soundtrack) by Nicholas Britell”. iTunes (на језику: енглески). Приступљено 25. 2. 2017. 
  45. 45,0 45,1 Bradshaw, Peter (2. 2. 2017). „Moonlight review – a visually ravishing portrait of masculinity”. The Guardian (на језику: енглески). Приступљено 7. 3. 2017. 
  46. ^ Scott, A. O. (20. 10. 2016). „‘Moonlight’: Is This the Year’s Best Movie?”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Приступљено 6. 3. 2017. 
  47. ^ Debruge, Peter (3. 9. 2016). „Film Review: ‘Moonlight. Variety (на језику: енглески). Приступљено 6. 3. 2017. 
  48. ^ Hornaday, Ann; Hornaday, Ann (27. 10. 2016). „‘Moonlight’ is both a tough coming-of-age tale and a tender testament to love”. The Washington Post (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 6. 3. 2017. Приступљено 6. 3. 2017. 
  49. ^ Orr, Deborah (18. 2. 2017). „It’s painful watching the male crisis onscreen – more painful in real life”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 7. 3. 2017. 
  50. ^ West, Amy (22. 12. 2016). „Best film posters of 2016 from Jackie and Moonlight to Star Trek Beyond”. International Business Times UK. Приступљено 1. 3. 2017. 
  51. 51,0 51,1 51,2 Jacobs, Matthew (1. 3. 2017). „'Moonlight' Will Expand To A Lot More Theaters After Oscar Win”. The Huffington Post. Архивирано из оригинала на датум 1. 3. 2017. Приступљено 1. 3. 2017. 
  52. ^ Olsen, Mark (11. 8. 2016). „Watch: Barry Jenkins' anticipated indie drama 'Moonlight' starring Mahershala Ali and Janelle Monáe”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала на датум 1. 3. 2017. Приступљено 1. 3. 2017. 
  53. ^ Harwood, Erika (27. 2. 2017). „Mahershala Ali and the Cast of Moonlight Are the Latest Calvin Klein Underwear Models”. Vanity Fair: Vanities (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 1. 3. 2017. Приступљено 1. 3. 2017. 
  54. ^ Patrick, Brzeski (7. 3. 2017). „China's iQiyi Acquires Streaming Rights to 'Moonlight,' 'La La Land'. The Hollywood Reporter. Приступљено 7. 3. 2017. 
  55. ^ Hammond, Pete (1. 9. 2016). „Telluride Film Festival Lineup: ‘Sully’, ‘La La Land’, ‘Arrival’, ‘Bleed For This’ & More”. Deadline.com. Приступљено 1. 9. 2016. 
  56. ^ Vlessing, Etan (11. 8. 2016). „Toronto: Natalie Portman's 'Jackie' Biopic, 'Moonlight' From Brad Pitt's Plan B Join Lineup”. The Hollywood Reporter. Приступљено 11. 8. 2016. 
  57. ^ „Moonlight”. Toronto International Film Festival. Приступљено 29. 8. 2016. 
  58. ^ Cox, Gordon (9. 8. 2016). „New York Film Festival Loads 2016 Main Slate With Festival-Circuit Favorites”. Variety. Приступљено 11. 8. 2016. 
  59. ^ „Moonlight”. New York Film Festival. Приступљено 19. 8. 2016. 
  60. ^ „Moonlight”. BFI London Film Festival. Приступљено 1. 9. 2016. 
  61. ^ D'Alessandro, Anthony (28. 6. 2016). „A24 Sets Dates For ‘Moonlight’ & Cannes Jury Prize Winner ‘American Honey. Deadline.com. Приступљено 11. 8. 2016. 
  62. ^ Hime, Nelly (24. 10. 2016). „‘Moonlight’ & ‘Michael Moore In TrumpLand’ Top 2016 Theater Averages – Specialty B.O.”. Deadline.com. Приступљено 24. 10. 2016. 
  63. ^ Hime, Nelly (24. 10. 2016). „Moonlight 2016 Dominates Speciality Box Office, Gets Wide Release Date”. NagameDigital. Приступљено 24. 10. 2016. 
  64. ^ „Moonlight review: a graceful, compassionate coming-of-age heartbreaker”. The Daily Telegraph. Приступљено 11. 1. 2017. 
  65. ^ Brooks, Brian (13. 11. 2016). „Ang Lee’s ‘Billy Lynn’s Long Halftime Walk’ 2016’s 3rd Best Average; Paul Verhoeven’s ‘Elle’ Bows Strong – Specialty Box Office”. Deadline.com. Приступљено 14. 11. 2016. 
  66. ^ „‘Logan’s $85.3M Debut Breaks Records For Wolverine Series & Rated R Fare; Beats ‘Fifty Shades’ & ‘Passion Of The Christ, Deadline.com, Приступљено 5. 3. 2017 
  67. ^ „Moonlight (2016)”. Rotten Tomatoes. Приступљено 26. 3. 2017. 
  68. ^ „Moonlight”. Metacritic. Приступљено 21. 9. 2016. 
  69. ^ „The Best Movies of 2016”. Metacritic. Приступљено 26. 2. 2017. 
  70. ^ „Top 100 Movies of 2016 - Rotten Tomatoes”. Rotten Tomatoes. Приступљено 26. 2. 2017. 
  71. ^ Rooney, David (2. 9. 2016). „'Moonlight': Telluride Review”. The Hollywood Reporter. Приступљено 12. 9. 2016. 
  72. ^ Rothkopf, Joshua (11. 9. 2016). „Moonlight (2016), directed by Barry Jenkins”. Time Out New York. Приступљено 12. 9. 2016. 
  73. ^ Formo, Brian (5. 9. 2016). „‘Moonlight’ Review: Gay Triptych Features Great Performances”. Collider.com. Приступљено 12. 9. 2016. 
  74. ^ Cole, Jake (15. 9. 2016). „Toronto Film Review: Barry Jenkins' Moonlight”. Slant Magazine. Приступљено 19. 9. 2016. 
  75. ^ Robinson, Tasha (15. 9. 2016). „Moonlight is a beautifully nuanced gay coming-of-age tale”. The Verge. Приступљено 15. 9. 2016. 
  76. ^ Chang, Justin (11. 9. 2016). „Toronto 2016: Barry Jenkins' 'Moonlight' makes the case for quiet eloquence”. Los Angeles Times. Приступљено 12. 9. 2016. 
  77. ^ Wood, Michael (16. 2. 2017). „At The Movies”. The London Review of Books. стр. 12. 
  78. ^ McDonagh, Melanie (18. 2. 2017). „The critics are wrong: Moonlight is boring and pointless”. The Spectator. Приступљено 26. 2. 2017. 
  79. ^ Camilla Long (19. 2. 2017). „Film review: Moonlight and Hidden Figures”. The Times. Приступљено 27. 2. 2017. 
  80. ^ Kerry-Anne Mendoza (19. 2. 2017). „You’re not imagining it. That review by Sunday Times film critic Camilla Long isn't just stupid, it's racist [TWEETS]”. The Canary. Приступљено 27. 2. 2017. 
  81. ^ Liddle, Rod (22. 2. 2017). „Camilla Long's 3* review of Moonlight doesn’t make her a racist”. The Spectator. Приступљено 27. 2. 2017. 
  82. ^ Catherine Shoard (22. 2. 2017). „Should critics of Moonlight be hounded for having an opinion?”. The Guardian. Приступљено 27. 2. 2017. 
  83. ^ McAlmont, David (22. 2. 2017). „To Camilla Long: In Defence Of Moonlight”. The Huffington Post (на језику: енглески). Приступљено 3. 3. 2017. 
  84. ^ „Best of 2016: Film Critic Top Ten Lists”. Metacritic. Приступљено 6. 3. 2017. 
  85. ^ „Golden Globes 2017: The Complete List of Nominations”. The Hollywood Reporter. 12. 12. 2016. Приступљено 12. 12. 2016. 
  86. ^ Lee, Ashley (8. 1. 2017). „Golden Globes: 'La La Land' Breaks Record for Most Wins by a Film”. The Hollywood Reporter. Приступљено 12. 1. 2017. 
  87. ^ Ritman, Alex (9. 1. 2017). „BAFTA Awards: 'La La Land' Leads Nominations”. The Hollywood Reporter. Приступљено 10. 1. 2017. 
  88. ^ Shepherd, Jack (27. 2. 2017). „Emma Stone reacts to Moonlight winning over La La Land at the Oscars”. The Independent (на језику: енглески). Приступљено 28. 2. 2017. 
  89. ^ Rothman, Michael (26. 2. 2017). „'Moonlight' wins best picture after 'La La Land' mistakenly announced”. ABC News. Приступљено 27. 2. 2017. 
  90. 90,0 90,1 "Oscars: Moonlight ineligible for Best Original Screenplay". Entertainment Weekly, 15. 12. 2016.
  91. ^ Giardina, Carolyn (24. 1. 2017). „Oscars: 'Moonlight' Editing Nomination Marks a First”. The Hollywood Reporter. Приступљено 24. 1. 2017. 
  92. ^ Lang, Nico (27. 2. 2017). „"Moonlight" is the first LGBT movie to win best picture. Here’s why it matters”. Salon. Архивирано из оригинала на датум 5. 3. 2017. Приступљено 5. 3. 2017. 

Спољашње везе[уреди]