Споменик жртвама Велеиздајничког процеса

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Споменик жртвама Велеиздајничког процеса
Слика из 2013, аутор Дарко Гаврић
ЛокацијаГробље Свети Пантелија, Бања Лука
ПројектантБруно Дијамант
Материјалкамен
Висина5m
Датум отварања1933.

Споменик жртвама Велеиздајничког процеса је споменик са костурницом на гробљу Свети Пантелија у Бањој Луци. Посвећен је жртвама Велеиздајничког процеса, вођеног 1915. и 1916. године у Бањој Луци.[1]

Позадина[уреди | уреди извор]

Споменик спада у Војне меморијале.[1] Посвећен је сјећању на срамни Велеиздајнички процес који је вођен против српских слободара и родољуба у Првом свјетском рату у периоду 1915—1916 на тлу Босанске Крајине и читаве Босне и Херцеговине, окупиране од стране Аустроугарске. Први такви процеси, вођени су још 1908. године у Загребу, наставили се у Сарајеву 1914. године а у новембру 1915. и у Бањој Луци, као и у идућој 1916. години.

Процес[уреди | уреди извор]

Бањалучким Велеиздајничким процесом било је оптужено 156 Срба, различитих животних опредјељења, најчешће припадника српских удружења какво је било Соколско Друштво, Просвјета и Народна одбрана. Такође, затваране су српске школе, укинута је и крсна слава. Процес је покренуо Стјепан Саркотић, аустроугарски фелдмаршалајтнант и гувернер окупиране Босне и Херцеговине.[2] У коначној пресуди, изреченој 1916. године, од њих 156, њих 16 било је осуђено на смрт, 87 их је добило казну затвора од 2 до 20 година, међу којима је био и историчар Владимир Ђоровић.[3] Преостала 53 лица су ослобођени оптужбе. Молбама Српске владе у егзилу, они су ослобођени смртне казне, интервенцијом Алфонса XIII, шпанског краља, који је тим чином заслужио улицу у најужем центру Бање Луке.[4] Споменик жртвама Велеиздајничког процеса у Бањој Луци представља помен свим Србима тога доба, који су прошли голготе Првог свјетског рата, мучени и затварани само зато што су били Срби. Међу оптуженима су још били и Васо Глушац, Атанасије Шола, Стеван Мољевић, Стеван Жакула, Бранко Чубриловић и други освједочени српски родољуби. Циљ је био да се потпуно уништи српска интелигенција на тим просторима.[5] Њима није суђено за повезаност са Принциповим атентатом, већ искључиво за рад у српским организацијама. Циљ овог процеса био потпуни слом српског националног бића.[2] За подизање споменика најзаслужнији је бан Врбаске бановине Светислав Тиса Милосавлљевић.[2]


Те су ријечи биле послиједње Драгославу Кесићу, а уклесане су у спомен-плочу, која се и данас, на српском православном гробљу Свети Пантелија, налази поред споменика подигнутог њему и још четворици Срба који су умрли у озлоглашеном затвору званом Црна Кућа[6] и оне најбоље и најболније говоре о приликама у којима су Срби нашли на анектираним територијама. Са Кесићем су скончали и Коста Јефтановић, Ристо Брњаковић, Јово Павловић и Јаков Ерић.[7]

Споменик жртвама велеиздајничког процеса - плочица

Споменик је заправо крстача од тврдог камена висине 5 метара која је украшена змијањским орнаментима.[2] Пројектовао га је њемачки архитекта Бруно Дијамант, који је аутор бањалучке бисте Краљу Петру I и орнамената на згради Позоришта.[8] Споменик је отворен 10. септембра 1933. године. Тог дана, у Бању Луку су дошли многи како би одали посљедњу почаст овим људима. Биле су ту колеге из затвора, предвођене Васиљем Грђићем, првооптуженом у процесу, бранилац Данило Димовић и многи други њихови истомишљеници.[2] Био је ту и сам бан. Окупили су се код Саборне цркве, одакле је поворка пошла на гробље. Грђић им је тог дана, на гробу поручио: Ваше жртве, драги наши другови, нису биле узалудне. Слава вам и покој. Удео ваш, бивши велеиздајници, за уједињење веома је велик, додао је Данило Димовић.[2] У вјечну кућу испратио их је бан Милосављевић ријечима: Слава народним мученицима и покој.[2] Доцније, гроб испод камене крстаче постао је мјесто вјечног починка још двојице некадашњих велеиздајника. Јуна 1938. године тамо је сахрањен Петар Билбија, а 1968. године и Јован Перенчевић.[2] Одавањем почасти мученицима Велеиздајничког процеса, на овом споменику, одаје се почаст и терезинском мученику, Гаврилу Принципу.

Сваке године, у оквиру обиљежавања 21. новембра 1918. године, дана уласка Српске војске у Бања Луку, полажу се вијенци на овај споменик.[9] Влада Републике Српске је 2018. године овај споменик категорисала и сврстала у прву категорију споменика.[10]

Споменик жртвама Велеиздајничког процеса налази се на листи непокретних добара Републике Српске под евиденцијом NKD114.[11]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Војни меморијали”. Генерални конзулат Републике Србије, Бања Лука, Босна и Херцеговина. Приступљено 13. 12. 2018. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж „Маја Томашевић, Бањалучки Велиздајнички процес” (PDF). Gimnazija Banja Luka. Архивирано из оригинала (PDF) 04. 03. 2016. г. Приступљено 13. 12. 2018. 
  3. ^ „Patnje Srba Bosne i Hercegovine za vreme svetskog rata 1914-1918” (PDF). Krajina Force. Архивирано из оригинала (PDF) 16. 05. 2018. г. Приступљено 13. 12. 2018. 
  4. ^ „Čime je kralj Alfonso XIII zaslužio ulicu u Banja Luci”. Фронтал. Приступљено 13. 12. 2018. 
  5. ^ „Sjećanje na žrtve veleizdajničkog procesa”. РТРС. Приступљено 13. 12. 2018. 
  6. ^ „Crna kuća”. Slike i Novosti. Приступљено 13. 12. 2018. 
  7. ^ „BANJALUČKI VELEIZDAJNIČKI PROCES (2)”. Срби у БиХ. Приступљено 13. 12. 2018. 
  8. ^ „Djela Brune DIamanta”. Nezavisne. Приступљено 13. 12. 2018. 
  9. ^ „Положен вијенац на споменик жртвама велеиздајничких процеса”. Глас Српске. Приступљено 13. 12. 2018. 
  10. ^ „Vlada finansira održavanje spomen obilježja prve grupe”. Аlternativna Televizija. Приступљено 13. 12. 2018. 
  11. ^ „Списак непокретних културних добара Републике Српске”. TD Wikimedia RS. Архивирано из оригинала 15. 12. 2018. г. Приступљено 13. 12. 2018. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Споменик_жртвама_Велеиздајничког_процеса&oldid=27013195”