Срђевићи (Гацко)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Срђевићи
Административни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Ентитет  Република Српска
Општина Гацко
Становништво
Становништво
 — (2013) 79
Географске карактеристике
Координате 43°10′01″ СГШ; 18°28′51″ ИГД / 43.1669° СГШ; 18.4808° ИГД / 43.1669; 18.4808Координате: 43°10′01″ СГШ; 18°28′51″ ИГД / 43.1669° СГШ; 18.4808° ИГД / 43.1669; 18.4808
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Срђевићи на мапи Босне и Херцеговине
Срђевићи
Срђевићи

Срђевићи су насељено мјесто у Босни и Херцеговини у општини Гацко које припада ентитету Република Српска. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 79 становника. У Срђевићима је рођен херцеговачки војвода Стојан Ковачевић.

Географија[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.


Историја[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.


Култура[уреди]

Црква посвећена светом Николи налази се неколико километара југозападно од Гацка, у гробљу села Срђевићи. Ктитори су јој можда били гатачке војводе Радоје, Петар и Иван Трковић, чија се гробница са натписом који биљежи њихова имена налази у истом селу. Црква је саграђена прије 1598. године, гдје се у једном запису помиње турско насиље и пљачка у цркви у Срђевићима. Храм је страдао 1790. или 1798.године, што је записано у једном минеју из библиотеке Православне епископије у Мостару. Црква у Срђевићима је једнобродна, са полукружном аспидом, благо преломљивим сводом, довратницима од усправљених стећака и, у 19. вијеку дозиданим звоником „на преслицу”. Фреске које датирају из седме или осме деценије 16. вијека, веома су оштећене. Сачували су се дијелови композиције Поклоњење архијереја Христу-агнецу и Богородица Ширшаја небес у олатру, Благовијести на источном, свети Георије на сјеверном и свети Димитрије на јужном зиду. [1]

Становништво[уреди]

Према попису становништва из 1991. године, мјесто је имало 79 становника.

Демографија[2]
Година Становника
1961. 155
1971. 118
1981. 92
1991. 79

Знамените личности[уреди]

Референце[уреди]

  1. Културна баштина Републике Српске, Љиљана Шево, 153.стр.
  2. Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Види још[уреди]