Старе државе Немачке

С Википедије, слободне енциклопедије

Старе државе Немачке (нем. die alten Länder) је жаргон који се односи на десет од шеснаест држава Савезне Републике Немачке (ФРГ) које су биле део Западне Немачке и које су се ујединиле са 5 држава Источне Немачке Демократске Републике, којима је дат термин нове државе Немачка. Употреба ове терминологије обично искључује још једну државу, Берлин, паралелну са главним градом уједињене нације која је некада била подељена, а њен западни део је повезан са Западном Немачком.

Старе државе су Баден-Виртемберг, Баварска, Бремен, Хамбург, Хесен, Доња Саксонија, Северна Рајна-Вестфалија, Рајна-Палатинат, Сарланд и Шлезвиг-Холштајн . Држава Берлин, резултат спајања Источног и Западног Берлина, обично се не сматра једном од старих држава иако је Западни Берлин био повезан са Савезном Републиком Немачком, али је њен статус био споран због Споразума четири силе о Берлину.

Демографија[уреди | уреди извор]

У старим државама су се и популације другачије развијале. У Баден-Виртембергу, Баварској, Хамбургу, Хесену и Шлезвиг-Холштајну становништво се стално повећавало. У Сарланду, с друге стране, становништво је стално опадало. Становништво Северне Рајне-Вестфалије (до 2004), Доње Саксоније и Рајне-Палатината (обе до 2003) је у почетку порасло, а затим поново опадало. Становништво Бремена је опадало до 2001. године, затим је порасло до 2007. године и поново почело да опада 2008. године.

Густина насељености нових немачких држава је мања него у старим државама

Од 1980. године наталитет је релативно константан.[1]

У старим државама су се и популације другачије развијале. У Баден-Виртембергу, Баварској, Хамбургу, Хесену и Шлезвиг-Холштајну становништво се стално повећавало. У Сарланду, с друге стране, становништво је стално опадало. Становништво Северне Рајне-Вестфалије (до 2004), Доње Саксоније и Рајне-Палатината (обе до 2003) је у почетку порасло, а затим поново опадало. Становништво Бремена је опадало до 2001. године, затим је порасло до 2007. године и поново почело да опада 2008. године.

Од 1980. године наталитет је релативно константан.[2]

Миграције[уреди | уреди извор]

У бившој Западној Немачкој има више миграната него у бившој Источној Немачкој.[3][4][5]

Религија[уреди | уреди извор]

Еуростатово истраживање Евробарометра из 2015. показало је да хришћани чине 81,4% укупног становништва; по конфесијама, католици су чинили 37,1%, припадници протестантских цркава су чинили 36,5%, припадници других хришћанских конфесија су били 7,2%, православци су били 0,6% становништва. Око 6,7% одрасле популације себе као агностике или невернике, док се 7,4% изјаснило као атеисти. Муслимани су чинили 2,8% укупног становништва.[6]

Економија[уреди | уреди извор]

Животни стандард и годишњи приходи и даље су знатно виши у старим државама.[7] У бившој Западној Немачкој има више прихода него у Источној.[8]

У бившој Западној Немачкој било је више мањих фарми него у источној.[9]

Франкфурт, финансијска престоница Немачке, био је део бивше Западне Немачке

У старим државама је мање незапослених него у новим државама.[10][11]

Политика[уреди | уреди извор]

На Западу и Западном Берлину,[12] Унија, СПД, ФДП и Зелени су јачи, али су десничарске популистичке партије и Левица слабије него на истоку.[13][14]

За разлику од Истока, не постоје 3 или 4 (од 2016.) подједнако јаке странке већ „двопартијска доминација“ СПД-а и ЦДУ-а.[15]

Студија Универзитета у Берлину из 1998–1999. износи 13% за целу Немачку, 12% за Запад и 17% за Исток за потенцијал за регрутовање десничарских екстремиста.[16] На савезним изборима 2017. године, АфД је достигао ~22%[17] на Истоку и ~11%[18] на Западу.[19]

На Западу је у просеју већи одзив бирача.[20]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „ZEIT ONLINE | Lesen Sie zeit.de mit Werbung oder im PUR-Abo. Sie haben die Wahl.”. www.zeit.de. 
  2. ^ „ZEIT ONLINE | Lesen Sie zeit.de mit Werbung oder im PUR-Abo. Sie haben die Wahl.”. www.zeit.de. 
  3. ^ „Die Rechten ziehen in den Osten, Ausländer in den Westen”. katapult-magazin.de. 
  4. ^ Bildung, Bundeszentrale für politische. „Ausländische Bevölkerung nach Bundesländern | bpb”. bpb.de. 
  5. ^ „Ausländische Bewohner in den deutschen Bundesländern”. www.laenderdaten.de. 
  6. ^ „Discrimination in the EU in 2015”, Special Eurobarometer, 437, European Union: European Commission, 2015, Архивирано из оригинала 07. 10. 2019. г., Приступљено 2. 3. 2019 
  7. ^ „The Price of a Failed Reunification”. Spiegel International. 2005-09-05. Приступљено 2006-11-28. 
  8. ^ „ZEIT ONLINE | Lesen Sie zeit.de mit Werbung oder im PUR-Abo. Sie haben die Wahl.”. www.zeit.de. 
  9. ^ „ZEIT ONLINE | Lesen Sie zeit.de mit Werbung oder im PUR-Abo. Sie haben die Wahl.”. www.zeit.de. 
  10. ^ „ZEIT ONLINE | Lesen Sie zeit.de mit Werbung oder im PUR-Abo. Sie haben die Wahl.”. www.zeit.de. 
  11. ^ „Statistiken nach Regionen - Statistik der Bundesagentur für Arbeit”. statistik.arbeitsagentur.de. 
  12. ^ „Ergebnisse in Ost und West: Berlin bleibt bei der Wahl gespalten | RBB|24”. Архивирано из оригинала 2018-08-24. г. Приступљено 2017-11-12. 
  13. ^ „Bundestagswahl: Osten wählt immer noch anders als der Westen”. www.wiwo.de. 
  14. ^ „Zahlen & Fakten - Ost und West wählen noch immer unterschiedlich - Statistisches Bundesamt (Destatis)”. Архивирано из оригинала 2017-11-13. г. Приступљено 2017-11-12. 
  15. ^ Bathge, Lars Holtkamp, Thomas. „Parteien und Parteienwettbewerb in West- und Ostdeutschland | bpb”. bpb.de. 
  16. ^ Nach Iris Huth: Politische Verdrossenheit, Band 3, 2004, S. 226.
  17. ^ „Bundestagswahlen - Neue Bundesländer und Berlin-Ost”. www.wahlen-in-deutschland.de. 
  18. ^ „Bundestagswahlen - Alte Bundesländer und Berlin-West”. www.wahlen-in-deutschland.de. 
  19. ^ „Bundestagswahl 2017”. Архивирано из оригинала 23. 10. 2017. г. Приступљено 20. 06. 2023. 
  20. ^ Bathge, Lars Holtkamp, Thomas. „Parteien und Parteienwettbewerb in West- und Ostdeutschland | bpb”. bpb.de.