Старт-ап компаније

Из Википедије, слободне енциклопедије
Финансијски циклус старт-ап компаније

Термин старт-ап (енгл. start up) је пореклом из енглеског језика, постао је популаран након оснивања великог броја dot-com компанија на западу. Сама реч значи покренути или започети. Старт ап су углавном новостворене компаније, односно почетници у пословању, а старт ап кредит и врста микро-кредита намењених за оснивање ових фирми. На западу се овај термин често повезује са високотехнолошким предузећима.

Развој старт ап компанија[уреди]

Покретање ових компанија се често доводи у везу са повећаним ризиком али и већом могућности за повратак инвестиције и брзи раст. Покретање компаније, посебно оне повезане са новом технологијом, понекад производи огромне профите својим ствараоцима и инвеститорима - скорашњи пример такве је Гугл (енгл. Google), чији креатори су сада милијардери кроз власништво над акцијама. Међутим, стопа неуспешних покушаја за покретање предузећа је веома висока. У Србији ово су новији видови финансирања почетничких малих бизниса. Кредити који се издају не прелазе 30.000 евра и финансирају се из државних финансијских извора па зато представљају повољније услове од осталих кредитних линија, чиме држава подстиче развој малог и средњег предузетништва. Циљ је и да се унапреди привредна структура и смањи незапосленост па је стога ово посебна подстицајна кредитна линија.

Корисници кредита[уреди]

Сваке године Министарство економије и регионалног развоја Србије расписује конкурс за одобравање кредита за почетнике предузетнике без хипотека и старт ап кредите за правна лица. Они се пласирају преко Фонда за развој, а укључена је и Републичка Агенција за развој малих и средњих предузећа са мрежом центара и канцеларија чиме се пружа подршка почетницима. Право на коришћење ових средстава имаће предузетници и правна лица на подручју Републике Србије, регистровани у Агенцији за привредне регистре. Подносилац захтева за кредит може бити само комитент који никад раније није био власник привредног друштва. Ови кредити се могу користити само за одређене намере а не могу за: примарну пољопривредну производњу, кредитирање инфраструктуре, кредитирање трговине, кредитирање организовања игара на срећу и лутрија, кредитирање куповине путничких возила. Потенцијални корисници ових средстава лица која оснивају радње за обављање занатске, производне и услужне делатности, као и новооснована правна лица. Кредитирање предузетника подразумева да предност имају лица до 25 година, а пожељно је и да су она прошла одређену обуку по Владиним програмима. Издавање кредита је са ниском каматном стопом на годишњем нивоу. Рок отплате је од 3 до 5 година. Предузетник је дужан да обезбеди кредит са опремом или меницом или неким другим обликом јемства у складу са прописима. Код кредитирања правних лица предност имају корисници до 40 година старости. Износ средстава је од 500.000 до 2.500.000 динара са истом каматном стопом и роком отплате као и код предузетника. Они такође морају имати инструмент обезбеђења што је најчешће хипотека на непокретност или земљиште или неко прописано јемство са вредношћу која омогућава враћање кредита и камате.[1]

Критеријум за одобравање кредита је оцена пословних идеја и планова потенцијалних корисника. Критичан задатак у успостављању посла је да се спроведе истраживање у циљу да потврди, процену и развој идеје или пословних концепата, као и њихов комерцијални потенцијал. Бизнис план који је кључан мора да садржи елементе као што су подаци о предузетнику:име и презиме и друге личне податке. Подаци о предузетничкој радњи: назив, седиште, основна делатност радње, почетак рада, број запослених. Такође и подаци о пословном простору, да ли је он у закупу или или власништву, његов опис, инфраструктура, процењена вредност. Затим подаци о тржишном аспекту односно производима и услугама које он креира. Такође, основни подаци о пословању тј. кратак опис планиране делатности, затим планирани обим производње, подаци о добављачима, амортизацији, потебним улагањима у опрему и пословни простор, као и анализа заштите животне средине. Потребно је навести ефекте пословања у смислу износа прихода и расхода. За пословни план правних лица потребно је навести основне податке о инвеститору као што су пун назив привредног друштва, скраћени назив, матични број, шифра делатности, осниваче, број запослених, као и друге податке везане за пословање, делатност, опрему, простор, амортизацију, животну средину, ефекте и сл.

Листа неких познатих старт ап предузећа[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]