Стефан Вујановски

Стефан Вујановски
Лични подаци
Датум рођења	(1737-00-{{{day}}})1737.
Место рођења	Брђани Цеста код Суње, Хабзбуршка монархија
Датум смрти	31. јануар 1829.(1829-01-31) (91/92 год.)
Место смрти	Нови Сад, Аустријско царство

Стефан Вујановски (Брђани Цеста код Суње, 1737 — Нови Сад, 31. јануар 1829) био је српски учитељ и надзорник српских школа.

Биографија

Младост и образовање

Отац му је био граничар који је стекао заслуге у аустријско-турским ратовима. Свештеник у родном селу га је научио да чита и пише славеносрпски. Потом је завршио немачку граничарску основну школу. Школовање наставља у Покрово-богородичиној школи у Сремским Карловцима (1759-1762), где му је професор био познати историчар Јован Рајић.

У Вуковару је радио као учитељ и васпитач сина трговца Георгија Димића, с којим је отишао у Шопрон и на евангеличком лицеју завршио филозофију (7. и 8. разред гимназије). Одатле са својим васпитаником прелази у Беч, где је 1770. уписао студије права. Тамо је упознао епископа Викентија Јовановића Видака, свог будућег ментора. Пошто је завршио студије путовао је по Немачкој, Пољској и Русији, где је истраживао образовне системе ових земаља.

Илирска дворска депутација упутила га је 1776. у бечку Норму, школу реформатора школства Јохана Игнаца фон Фелбигера. Тамо је завршио једногодишњи течај за надзорника школа.

Надзорник школа

Од 1777. до пензионисања 1811. био је директор српских школа у Загребачком школском округу (обухватао Хрватску, Славонију и Срем) са седиштем у Осијеку. За време његовог мандата 110 основних школа је основано или обновљено. Током 1780. и 1781. организовао је течајеве на којима је 110 питомаца стекло квалификације за учитеље и „равнатеље” српских школа.Такође је подржао филозофа и писца Емануила Јанковића у његовим напорима да оснује прву српску штампарију у Новом Саду.

Одбрана ћирилице у школама

Када је 1790. на Пожунском сабору одлучено да латиница буде уведена у српске школе Вујановски је интервенисао на највишем месту, како одлука не би била примењивана. Након молбе и митрополита Мојсија Путника наредба је повучена.

Уџбеници

Насловна страна уџбеника Руководство к правоглаголанију и правописанију (1793)

Вујановски је био аутор великог броја уџбеника. Следи кратак преглед са описима:

• Илирска словница (1779) - српска граматика

• Библична повест - у питању су делови Светог писма које је Вујановски приредио за штампу, коришћени у веронауци до Даничићевог и Вуковог превода Старог и Новог завета
• Илирска ортхепија - уџбеник за изговор гласова и правопис српског језика
• Теоретичка читанка
• Земљопис
• Илирски алфабет - мали буквар
• Руководство по аритметике (1772)
• Немецкаја граматика (Беч, 1772) - први практични уџбеник немачког језика на српском (тачније црквенословенском) језику. За ово обимно дело (560 страна) царица Марија Терезија наградила га је са 150 форинти.
• Руководство ко правоглаголанију и правописанију (Беч, 1793)
• Руководство к домостроителству (1809)

Масон и племић

Вујановски је био члан масонске ложе Nagyszívűség у Будиму. Племићку титулу добио је 1792, као награду за рад на реформи школства.