Султанија Махидевран
| Махидевран Гулбахар Хатун | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1500. |
| Место рођења | Османско царство |
| Датум смрти | 3. фебруар.1581. |
| Место смрти | Бурса, Османско царство |
| Гроб | Турбе принца Мустафе |
| Породица | |
| Супружник | Сулејман Величанствени |
| Потомство | Принц Мустафа |
Махидевран Хатун била је једна од конкубина отоманског владара Султана Сулејмана Хана.[1] Њено име на турском значи: она која је увек лепа.[2] Она је била албанског или черкеског порекла.[3][4]Сулејману је подарила сина, принца Мустафу 1515 године, али и Мустафа је умро отац Сулејеман га је убио.
Биографија[уреди | уреди извор]
О њеном раном животу зна се врло мало. Првобитно име било јој је Малхуруб Бахар. Свог сина подарила је Сулејману још док је он био намесник у санџаку Маниси, 1515. године. После смрти Селима I, 1520. године Сулејман долази на престо, а Махидевран се сели са његовом породицом и осталим конкубинама у престоницу, Истанбул. Живела је у старој палати, тридесет минута удаљеној од Топкапи палате.
На пролеће 1521 је палату напала куга. Сулејманов најстарији син Махмуд, малишан Мурат и његова једина ћерка Разије умиру. Принц Мустафа и принц Мехмет преживљавају епидемију куге.
Махидевран је сада мајка најстаријег преживелог сина принца Мустафе (1515—1553) и аутоматски постаје прва конкубина. Док није дошла Хурем, која се врло брзо показала као Сулејманова омиљена конкубина, а касније и жена у браку. Хурем је родила првог сина Мехмеда(1521—1543), а потом ћерку Михримах(1522), Селима II, будућег султана (1524), Бајазита(1525), Џихангира(1531) и тако покварила Махидевранин статус мајке јединог Сулејмановог сина. Године 1533, одлази са сином принцом Мустафом у његову провинцију, Манису.
Касније године[уреди | уреди извор]
Када је Мустафа стасао, у складу с обичајима, добио је на управу једну провинцију, прво Манису, а затим Амасју. Махидевран је као његова мајка морала да пође са њим.
Још при при крају Сулејманове владавине, ривалство између принчева је било очигледно. Код Хурем се јавио стари страх да би Мустафа могао да се попне на трон. После овога би уследило погубљење свих њених принчева. Са мужем њене прве кћерке, султаније Михримах, Рустем Пашом, Хурем је покушавала да уклони потенцијалну опасност која је претила њеној деци од стране Мустафе. Мустафа је 1553. био оптужен да је спремао обарање свог оца. Сулејман је свакако поверовао тим оптужбама и дао је Мустафу и 11-годишњег Мустафиног сина, свог сопственог унука, да се погубе као велеиздајници.
Након што је Мустафа убијен 1553. Махидевран се сели у Бурсу где живи у беди, а тек након Хуремине смрти добија опет приходе. Султан Селим II, подиже маузолеј њеном сину (1555). Умрла је 1580. надживевши Сулејмана, Хурем и све њихове синове. Сахрањена је поред свога сина у Бурси у Маузолеју принца Мустафе.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Lord Kinross: The Ottoman Centuries, (Trans. by Nilifer Epçeli) Altın Kitaplar, İstanbul. 2008. ISBN 978-975-21-0955-1. стр. 233.
- ^ „İsim bulamadım — Mahidevran isminin anlamı” (на језику: Turkish). Архивирано из оригинала 4. 4. 2012. г. Приступљено 10. 4. „"Mah", Ay ya da güzel yüz, "Devran" devir ya da zaman anlamına geliyor. Mahidevran ise "zamanın güzeli, devrin güzeli" anlamına gelmektedir. Mahidevran Sultan Kanuni Sultan Süleyman'ın eşlerinden.” Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=(помоћ) - ^ The Imperial Harem: Women and Sovereignty in the Ottoman Empire Studies in Middle Eastern History. Author: Leslie P. Peirce. Edition illustrated. Publisher Oxford University Press. 2012. ISBN 978-0-19-508677-5.., 9780195086775. 1993. pp. 55. "...a slave concubine of disputed origin — possibly Albanian or Circassian — Mahidevran appears among the..."
- ^ Inside the Seraglio: private lives of the sultans in Istanbul. Author: John Freely. Edition illustrated, reprint Publisher Penguin. 2001. pp. 51. "..The only concubine whose name is known was Mahidevran, identified variously as an Albanian or Circassian, who in 1515 gave birth to a son, Mustafa..."
Литература[уреди | уреди извор]
- Uluçay, M. Çağatay (1985). Padişahların Kadınları ve Kızları. Türk Tarih Kurumu. стр. 39.