Сун Јат Сен

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сун Јат Сен
Sunyatsen1.jpg
Сун Јат Сен
Биографија
Датум рођења (1866-11-12)12. новембар 1866.
Место рођења Жонгшан
Датум смрти 12. март 1925.(1925-03-12) (58 год.)
Место смрти Пекинг
Политичка
партија
Куоминтанг
1. јануар 1912. — 1. април 1912.
Наследник Јуан Шикај

Сун Јат Сен (Жонгшан, 12. новембар 1866Пекинг, 12. март 1925.)[1][2] је био кинески политичар и револуционар, први председник Републике Кине.[3] Као један од предводника идеје о Републици Кини, Сун Јат Сен се у тој земљи често назива „Отац домовине“. Сун Јат Сен је такође имао веома важну улогу у свргавању династије Ћинг у октобру 1911. Тај догађај је означио крај царске Кине. Године 1912. постаје први председник Републике Кине, а убрзо оснива и Куоминтанг, заједно са Сонгом Ђиаореном, тако да постаје његов први председник. Сун је био један од ујединитеља постимперијалне Кине и један је од ретких кинеских политичара 20. века кога једнако цене и у НР Кини и на Тајвану.[4]

Међутим, иако се Сун сматра једним од највећих политичара модерне Кине, његов политички живот је био обележен сталним сукобима и честим егзилима. Убрзо након револуционарног успеха он губи моћ у Тајвану, па зато формира и води неколико револуционарних влада како би се одупро ратним вођама који су контролисали већину нације. Сун није доживео да види како његова странка консолидује своју моћ у целој земљи. Његова странка, која је била у слабом савезу са комунистима, се распала на две фракције након његове смрти. Највећа Сунова заоставштина данас је његова политичка филозофија позната као Три народна начела. Сун Јат Сен је умро 12. марта 1925. од рака јетре.

Најзначајнији Сунов допринос је у његовом развоју политичке филозофије познате као Три принципа човечанства: национализам (неетничка, независност од империјалистичке доминације), демократија,[5] и људско издржавање (слободна трговина и модерна пореска реформа[6]).[7][8]

Референце[уреди]

  1. Singtao daily. Saturday edition. 23 October 2010. 特別策劃 section A18. Sun Yat-sen Xinhai revolution 100th anniversary edition 民國之父.
  2. „Chronology of Dr. Sun Yat-sen”. National Dr. Sun Yat-sen Memorial Hall. Приступљено 12. 3. 2014. 
  3. Tingyou Chen, Chinese Calligraphy, Cambridge University Press (2011), p. 113
  4. Derek Benjamin Heater. [1987] (1987). Our world this century. Oxford University Press. ISBN 0-19-913324-7, ISBN 978-0-19-913324-6.
  5. „Three Principles of the People”. Encyclopedia Britannica. Приступљено 15. 5. 2017. 
  6. Trescott, Paul B. (2007). Jingji Xue: The History of the Introduction of Western Economic Ideas Into China, 1850–1950. Chinese University Press. стр. 46—48. »'The teachings of your single-taxer, Henry George, will be the basis of our program of reform.'« 
  7. Schoppa, Keith R. [2000] (2000). The Columbia guide to modern Chinese history. Columbia university press. ISBN 0-231-11276-9, ISBN 978-0-231-11276-5. p 282.
  8. Trescott, Paul B. (1886). Protection or Free Trade: An examination of the tariff question, with especial regard to the interests of labor. 

Литература[уреди]

  • Soong, Irma Tam (1997). Sun Yat-sen's Christian Schooling in Hawai'i. Hawai'i: The Hawaiian Journal of History, vol. 31. 
  • Sun Yat-sen's vision for China / Martin, Bernard, 1966.
  • Sun Yat-sen, Yang Chu-yun, and the early revolutionary movement in China / Hsueh, Chun-tu
  • Bergère, Marie-Claire (2000). Sun Yat-sen. Stanford University Press. ISBN 0-8047-4011-9. 
  • Sun Yat-sen 1866–1925 / The Millennium Biographies / Hong Kong, 1999
  • Sun Yat-sen and the origins of the Chinese revolution Schiffrin, Harold Z. /1968.
  • Sun Yat-sen; his life and its meaning; a critical biography. Sharman, Lyon, / 1968, c. 1934
  • Sun Yat Sen in Penang. Khoo Salma Nasution, Areca Books / 2008, c. 2010
  • „Sun Yat Sen Nanyang memorial hall”. Приступљено 7. 5. 2015. 
  • „Doctor Sun Yat Sen memorial hall”. Приступљено 1. 7. 2005. 
  • „A detailed talk about Sun Zhongshan” (на језику: Chinese). Архивирано из оригинала на датум 5. 4. 2004. Приступљено 1. 1. 2005. 
  • „Toten Miyazaki bio”. 
  • Pearl S. Buck, The Man Who Changed China: The Story of Sun Yat-sen (1953)
  • Lawrence M. Kaplan, Homer Lea: American Soldier of Fortune (University Press of Kentucky, 2010).

Спољашње везе[уреди]