Самоједски народи

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Приближна географска распрострањеност Самоједских народа у XVII веку (шрафирано):
а) Шрафирано и сива позадина - област из које су од XVII до XX века нестали,
б) Шрафирано и светлоцрвена позадина - област у којој су опстали од XVII до XX века;
Географска распрострањеност у XX веку (црвена):
а) Светлоцрвена - област у којој су опстали од XVII до XX века,
б) Тамноцрвена - област у коју су се проширили од XVII до XX века.

Самоједски народи су породица народа староседелаца руског западног Сибира. Језици ових народа припадају самоједској породици језика, која са угрофинским језицима чини уралску групу језика.

Име[уреди | уреди извор]

Име породице народа Самоједи потиче од руске речи самодин (рус. самодин) или самојед (рус. самоеды), што је према неким изворима увредљив термин,[1] а према другим то није.[2]

Народи[уреди | уреди извор]

Само 4 самоједска народа су опстала до 21. века, то су: Ненци, Енци, Нганасани и Селкупи. Остале народе су асимиловали Руси, Туркијски народи (већину су асимиловали Хакаси), Бурјати (асимиловали су Сојоте) и Ненци (асимиловали су Јурате).

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Balzer 1999
  2. ^ Arctic Institute of North America (1961). "Anthropology of the North: Translations from Russian Sources."

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]