Тијана Максимовић (глумица, 1994)

С Википедије, слободне енциклопедије
Тијана Максимовић
Лични подаци
Пуно имеТијана Максимовић
Датум рођења(1994-02-22)22. фебруар 1994.(30 год.)
Место рођењаКраљево, СР Југославија
ОбразовањеФакултет драмских и филмских уметности
УниверзитетУниверзитет Синергија
Занимањеглумица
Рад
Активни период2010—данас
Битна улогаИгра судбине — Жаклина
Веза до IMDb-а

Тијана Максимовић (Краљево, 22. фебруар 1994) српска је позоришна и телевизијска глумица.

Каријера[уреди | уреди извор]

Глумом је почела да се бави у детињству па је своју прву улогу одиграла на сцени Краљевачког позоришта.[1] Нешто касније се преселила у Београд где је до уписала на факултет похађала школу глуме Ненада Ненадовића. Пре тога, а затим и током студија, одиграла је неколико представа.[2] Дипломирала је на Факултету драмских и филмских уметности Универзитета Синергија у класи професора Ивана Јевтовића и асистента Михаила Лаптошевића.[3]

По окончању студија играла је у неколико телевизијских пројеката, а значајнији раст популарности донела јој је улога Жаклине Танкосић у серији Игра судбине на Првој српској телевизији.[4]

Улоге[уреди | уреди извор]

Позоришне представе[уреди | уреди извор]

Представа Улога Текст Драматургија
/адаптација/
Режија Позориште Премијера
Пази вамо[а] Фенсерка 3[б] Милан Марковић Бојана Лазић Позориште Бошко Буха 9. децембар 2010.[7]
Школа рокенрола[а] Ана[в] Милена Деполо Слободан Скерлић 5. новембар 2011.[9]
Опомена – десет година
после Зорана Ђинђића
ауторски пројекат Бранислава Лечића Установа културе Палилула[г] 9. април 2013.[12][2]
Црвенкапа Мама Александар Поповић Иван Јевтовић
Михаило Лаптошевић
Факултет драмских и филмских
уметности Универзитета Синергија
17. јул 2016.[13]
У потпалубљу Владимир Арсенијевић 2017.[3][14]
Прослава Хелга, мајстор церемоније
и Хелгеова службеница
Томас Винтерберг
Могенс Руков
Бор Хансен 1. јун 2017.[15][16]
Коса Дени Џејмс Радо и Џером Рагни 30. мај 2018.[17][18]
Ко је угасио светло[д] Дарио Фо Богдан Живковић Академија 28 4. децембар 2017.[21]
Мила Коста Трифковић Тијана Максимовић Дорћолско народно позориште 5. јануар 2019.[3][22]

Филмографија[уреди | уреди извор]

Год. Назив Улога
2014. Мистер Игнис [it][2]
2019. Војна академија 5 Медицинска сестра
2020− Игра судбине Жаклина Танкосић
2020. Југословенка Олга Романов
2020. Државни службеник Девојка хороскоп
2020. Неки бољи људи Уна
2021. Камионџије д.о.о. Медицинска сестра 2
2021. Радио Милева Симона
2021. Ургентни центар Силвана

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б На веб-сајту Музеја позоришне уметности, представа је уписана у театрографији старије глумице са истим именом и презименом.[5]
  2. ^ Већи део ансамбла представе чинили су полазници школа глуме Ненада Ненадовића, Ненада Радовића и Бојана Лојковића.[6]
  3. ^ У алтернацији са Софијом Петковић.[8]
  4. ^ Представа је премијерно изведена у Центру Сава,[10] док је касније била на редовном репертоару УК Палилула.[11]
  5. ^ Представа је драматизована по мотивима дела Не можемо и нећемо да платимо, а играна је и на сцени КПГТ-а.[19] Тијана Максимовић није била део премијерне поставке, већ се ансамблу прикључила касније.[20]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Glumica Tijana Maksimović otkrila kako će se razvijati Žaklinicin i Pančetin odnos (VIDEO)”. 150 минута. Прва српска телевизија. 20. 1. 2021. Приступљено 23. 1. 2021. 
  2. ^ а б в „Тијана Максимовић”. Дани Данила Лазовића. Приступљено 15. 1. 2021. [мртва веза]
  3. ^ а б в „Biografije predavača – Tijana Maksimović”. prvikoraci.com. Архивирано из оригинала 20. 01. 2021. г. Приступљено 23. 1. 2021. 
  4. ^ Dimitrijević, Sanela (5. 11. 2020). „Oduvek je želela da se bavi glumom”. najmagazin.com. Приступљено 15. 1. 2021. 
  5. ^ „Maksimović Bošnjak, Tijana”. Театрослов. Музеј позоришне уметности. Приступљено 15. 1. 2021. 
  6. ^ „Premijera predstave "Pazi vamo". Глас јавности. svevesti.com. 10. 12. 2010. Архивирано из оригинала 30. 12. 2010. г. Приступљено 23. 1. 2021. 
  7. ^ „Pazi vamo – Boško Buha”. tiketklub.com. Приступљено 23. 1. 2021. 
  8. ^ „Школа рокенрола”. Позориште Бошко Буха. Приступљено 23. 1. 2021. 
  9. ^ Markovinović, Nina; Kerenac, Vesna (мај 2013). „Godišnjak pozorišta Srbije 2011/2012.” (PDF). Стеријино позорје. стр. 67—68. Приступљено 23. 1. 2021. 
  10. ^ „Branislav Lečić: Premijera predstave “Opomena” u utorak u Sava centru”. Life Content. hellomagazin.rs. 5. 4. 2013. Приступљено 23. 1. 2021. 
  11. ^ „Predstava “Opomena” glumca i reditelja Branislava Lečića”. wannabemagazine.com. Приступљено 23. 1. 2021. 
  12. ^ Todorović-Radetić, Ana (10. 4. 2013). „Utisci sa predstave “Opomena – deset godina posle Zorana Đinđića. prevodioci.co.rs. Приступљено 23. 1. 2021. 
  13. ^ „» Премијера представе „Цвренкапа”, Александра Поповића у продукцији Дечјег културног центра Београд на Белефу 2016.”. Дечји културни центар Београд. Приступљено 23. 1. 2021. 
  14. ^ „Pozorišna predstava "U potpalublju" pred novosadskom publikom”. Универзитет Сингидунум. Нови Сад. 10. 4. 2013. Приступљено 23. 1. 2021. [мртва веза]
  15. ^ „Прослава (Festen)” (PDF). Позорје младих. 1. 6. 2017. стр. 143. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 02. 2020. г. Приступљено 23. 2. 2018. 
  16. ^ „Proslava”. Студентски културни центар Београд. 2018. Архивирано из оригинала 23. 2. 2020. г. Приступљено 23. 1. 2021. 
  17. ^ „Коса” (PDF). Позорје младих. 2018. стр. 129. Архивирано из оригинала (PDF) 08. 10. 2018. г. Приступљено 23. 1. 2021. 
  18. ^ Кулић, Милена (2. 7. 2018). „Позоришно призивање сунца”. Стеријино позорје. Фејсбук. Приступљено 23. 1. 2021. 
  19. ^ „Ko je ugasio svetlo”. hocupozoriste.rs. Приступљено 23. 1. 2021. 
  20. ^ „Ко је угасио светло?”. Академија 28. Архивирано из оригинала 30. 08. 2019. г. Приступљено 23. 1. 2021. 
  21. ^ „Ko je ugasio svetlo?”. lookerweekly.com. 1. 12. 2017. Приступљено 23. 1. 2021. 
  22. ^ „Monodrama "Mila"- Kosta Trifkovic”. Фејсбук. 5. 1. 2019. Приступљено 23. 1. 2021.