Трајко Ковачевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Трајко Ковачевић
Трајко Ковачевић.jpg
Трајко Ковачевић
Пуно имеТрајко Ковачевић
Датум рођења(1862-00-00)1862.
Место рођењаКоретиште, код Гњилана
  Османско царство
Датум смрти1925.(1925-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (62/63 год.)
Место смртиКоретиште, код Гњилана
  Краљевина СХС
Место укопаГорње гробље у Гњилану
СупружникСтојна
Децасин Лазар, ћерка Даница

Трајко Ковачевић (Коретиште, код Гњилана, 1862. — Коретиште, код Гњилана, 1925.) био је протојереј Српске православне цркве и српски учитељ.

Потиче из породице Ковачевић из Коретишта као и Зоран Ковачевић.

Биографија[уреди]

О проти Трајку,[1] пише познати историограф Косовског Поморавља, професор Милорад „Миња“ Филић: „Рођен је у селу Коретишту 1862. године, у земљорадничкој породици[2] од оца Косте и мајке Стане (✝1909.[3]).

Основну школу завршио је у Гњилану, а школске 1888/89. године Призренску богословију. Учио је и Учитељску школу у Београду. Године 1890. примљен је за учитеља гњиланске основне школе. Године 1892. оженио се Стојном Поповић (ћерком Зафира Поповића), која је једно време била учитељица у Гњилану. После 1895. године, изгледа, да одлази у Македонију. Протојереј Трајко Ковачевић се опет враћа у Гњилане, где је управитељ основне школе 1901, 1902/03. године.

Већ 1903. године долази у сукоб са Нићифором, рашко-призренским митрополитом, због жеље учитеља да се донесе Уредба којом би се регулисала права и дужности учитеља и тако се ови заштитили протојереј Трајко Ковачевић од самовоље митрополитове. Због тога је протојереј Трајко Ковачевић са учитељем Петром Катанићем и његовом женом Стојанком био отпуштен од стране митрополита. Онда је учитељ Владимир Јоксић интервенисао код митрополита да опрости казну коју је изрекао учитељима. О овоме пише и Олга Николић и истиче да је у том сукобу протојереј Трајко Ковачевић, од стране учитеља вучитрнских, затим из Приштине, Неродимља, Липљана, Гуштерице, Лапљег Села, био одређен за заступника – опуномоћника њиховог код митрополита.

После овог сукоба, Трајка опет налазимо у Македонији, где му умире ћерка Даница. Изгледа да се опет враћа у Гњилане, те опет нема мира, али овога пута од Турака, који му прете убиством. Једном приликом су пуцали на њега и промашили га, а метак је окрзнуо његову жену Стојну. Због несигурности, Трајко бива принуђен да оде у Србију. Радио је као парох у Ново-бановинској парохији, као и у Богатићу код Шапца.

Протојереј Трајко Ковачевић је био добровољац у Првом светском рату, учесник Церске битке, а 1915. године са сином Лазаром прелази Албанију. У међуратном периоду у Гњилану, дакле, био је учитељ и архијерејски намесник, а кратко време и управитељ основне школе, као и вршилац дужности школског надзорника.

Протојереј Трајко Ковачевић је због својих способности увек био у центру догађаја, стално прогањан и од стране наших људи, а и од Турака и Арнаута. У критичним ситуацијама био је принуђен да се склања из завичаја, али се опет враћа њему, остајући му веран до краја живота. Протојереј Трајко Ковачевић умро је 1925. године.“.

О њему Стојан Капетановић пише: „Био је то човек од ретке вредности и способности“. Тодор П. Станковић, обилазећи његово родно село пише: „У овоме је селу[н. 1] рођен из честите српске куће Трајко Ковачевић, вишегодишњи одлични српски учитељ у Гњилану и другим местима у Старој Србији“.[4]

Напомене[уреди]

  1. ^ Мисли се на село Коретиште

Референце[уреди]

  1. ^ [1] books.google.rs. Приступљено 1. 6. 2018. »Трајко Ковачевић прота. Гилане, прикупљених 3710 д.«
  2. ^ Борислава ЛилићОданост Срба Нишављана вери и традицији (Ниш 1998.)[2]
  3. ^ Уређење гробља испред олтарске апсиде храма Светог Николе у Гњилану spcognjilane.com. 14. 6. 2014. Приступљено 1. 6. 2018. »Прота Ђорђе филиповић, 1844-1909, својој покојној мајци Стани, која се пресели у вечност 17.12.1909. споменик подиже Трајко Ковачевић, парох бановопољски.«
  4. ^ Тодор П. СтанковићПутне белешке по Старој Србији 1871–1898 (Београд 1910.)
    а, Пут од Приштине до Гњилана.
    а, Пут од Приштине до Гњилана. (страна — 2 —)

Литература[уреди]

  • часопис „Светилник“ бр 8, стр 30, 2007.

Спољашње везе[уреди]