Трново (Источно Сарајево)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Трново
Трново црква 1.jpg
Православна црква у центру Трнова
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Босна и Херцеговина
Ентитет Република Српска
ГрадИсточно Сарајево
ОпштинаТрново (Источно Сарајево)
Становништво
 — (2013)Пад 1.018
Географске карактеристике
Координате43°39′56″ СГШ; 18°26′47″ ИГД / 43.66560° СГШ; 18.44639° ИГД / 43.66560; 18.44639Координате: 43°39′56″ СГШ; 18°26′47″ ИГД / 43.66560° СГШ; 18.44639° ИГД / 43.66560; 18.44639
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Трново на мапи Босне и Херцеговине
Трново
Трново
Остали подаци
Позивни број057

Трново је насељено мјесто и сједиште истоимене општине у Републици Српској, БиХ. Једна је од шест општина града Источно Сарајево. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном мјесту Трново укупно је пописано 1.018 лица.[1]

Географија[уреди]

Само урбано подручје Трнова карактерише издужен облик, положен у правцу сјевер-југ. Смештено је у алувијалном проширењу ријеке Жељезнице, а протеже се од насеља Тошићи и Широкари на југу до улаза у кањонски дио којим је Трново на сјеверу одвојено од Федерације БиХ. Дужина урбаног подручја износи око 4,3 км, а његова просечна ширина је око 1,3 км, односно укупна површина урбаног подручја износи 567 ха. У ово подручје укључен је долински, равничарски дио ријеке Жељезнице просечне ширине око 500 м, те источне и западне падине њеног обода у појасу од 400 до 600 м са просечном надморска висином од 823 м. Тиме је у урбано подручје укључен и доњи дио слива десних притока Жељезнице, Љушта и Широкарница.

Историја[уреди]

Митрополит Дабробосански Георгије Николајевић је на празник Малу Госпојину, 8. септембра 1886. године осветио нову цркву у Трнову, грађену од тврдог материјала.

Симо Соколовић, парох трновски, умро је 10. јануара 1889. године у Трнову, а сахрањен у Сарајеву, на Кошевском гробљу. Соколовић је био рођен 1830. године у Фочи, а рукоположен за свештеника 7. фебруара 1888. године. Пре тога је три деценије рачуновођа и деловођа црквене општине у Сарајеву. Тамо се јавља 1870. године као претплатник задарског "Србско-далматинског магазина" за 1870-1871. годину. Године 1889. било је упражњено место пароха у Трнову. Та парохија је имала у то време 2.739 "чељади" у 224 куће.[2] Покојни трновски поп Симо Соколовић је покренуо акцију док је био жив, да се у Трнову подигне српски православни парохијски дом. Соколовића је заменио поп Никола Николајевић, који је током 1891. године дом изградио до краја. Трошак је разрезан на парохијана, а 300 форинти је стигло од Земаљске владе у Сарајеву. Градњу је контролисао Јанковић, управитељ испоставе. Освећење парохијског дома уследило је 2. септембра 1891. године.[3] Године 1892. сарајевски парох Петар Максимовић премештен на парохију Трнову, у Сарајевском протопрезвирату. Претходни парох Николајевић је отишао у Жепче. Парох је био Милорад Јелић. У то време црквена општина није имала непокретног поседа. Парохија Трново имала је у саставу 22 села, са 224 куће и 2.739 душа. Светосавска беседа је одржана у Трнову 1899. године. Упокојио се 31. октобра 1909. године парох трновски Стеван Бубњевић.

20. век[уреди]

За време Првог светског рата оштећен је звоник и однета су звона. Звоник је поправљен 1920, а звоно је купљено 1921. године. За време Другог светског рата Немци су цркву претворили у коњушницу. Уништили су црквену архиву, књиге и иконе на иконостасу. По завршетку рата 1945. године црква је враћена у првобитно стање. Проблеми су наступили са новом комунистичком влашћу, која је забрањивала народу да долази у цркву. Црквена кућа је претворена у хотел, парохијски дом је заузела УДБА, црквено земљиште национализовано и на њему подигнут задружни дом као и костурница партизанским борцима.[4] Трново је током рата у БиХ, као и у претходним ратовима, претрпјело доста штете. Овде је током 1992. године страдало 124 српских цивила и један православни свештеник.[5]

Мањи дио насеља Трново припао је ФБиХ након Дејтонског споразума.

Спорт[уреди]

Трново је сједиште фудбалског клуба Жељезница.

Становништво[уреди]

Националност[6] 2013. 1991. 1981. 1971.
Муслимани [a] 1.078 (51,35%) 552 (39,34%) 233 (30,45%)
Срби 939 (44,73%) 737 (52,53%) 506 (66,14%)
Југословени 46 (2,19%) 91 (6,48%) 1 (0,13%)
Хрвати 14 (0,66%) 8 (0,57%) 17 (2,22%)
остали и непознато 22 (1,04%) 15 (1,06%) 8 (1,04%)
Укупно 1.018 2.099 1.403 765
  1. ^ За садашњи статус Муслимана види Муслимани

Види још[уреди]

Срушене куће у Трнову након рата у БиХ.

Референце[уреди]

  1. ^ „Попис становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013 на територији Републике Српске — Прелиминарни резултати, Републички завод за статистику, Бања Лука, 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 24. 01. 2014. Приступљено 30. 12. 2013. 
  2. ^ "Дабро-босански источник", Сарајево 1889. године
  3. ^ "Босанско-херцеговачки источник", Сарајево 1891. године.
  4. ^ ЦРКВЕНА ОПШТИНА ТРНОВО - Српска Православна Црква
  5. ^ Обележено 25 година од страдања 124 српска цивила у Трнову („Политика”, 30. јул 2017)
  6. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Извори[уреди]

  • Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.
  • интернет — извор, „Попис по мјесним заједницама“ — https://web.archive.org/web/20160226134632/http://www.fzs.ba/Podaci/nacion%20po%20mjesnim.pdf

Спољашње везе[уреди]