Општина Лопаре

Општина Лопаре

Грб Лопара
Грб

Застава Лопара
Застава
Основни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Ентитет  Република Српска
Сједиште Лопаре
Становништво
Становништво (2017
2013
1996)

Пад 13.778[1]
Пад 14.689[2]
16.269[3]
Географске карактеристике
Површина 299,8 km2

Lopare municipality.svg

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Начелник општине Радо Савић (СДС)
Поштански број 75240
Позивни број 55
Крсна слава Свети Ђорђе
Веб-сајт opstinalopare.com

Општина Лопаре је општина у сјевероисточном дијелу Републике Српске, БиХ. Налази се у предјелу између планине Мајевице, равнице Семберије и Посавине. Сједиште општине се налази у насељеном мјесту Лопарама. Према подацима Агенције за статистику Босне и Херцеговине на попису становништва 2013. године, у општини је пописано 15.357 лица.[4]

Насељена мјеста[уреди | уреди извор]

Мапа насељених места општине Лопаре

Подручје општине Лопаре чине насељена мјеста[а]: Бобетино Брдо, Бријест, Брусница, Вакуф, Висори, Вукосавци, Завршје, Јабланица, Ковачица*, Колимер*, Козјак, Коњиковићи, Корај, Кореташи, Лабуцка, Липовице, Лопаре, Лопаре Село, Лукавица, Мачковац, Милино Село, Миросавци, Мртвица, Пељаве, Пипери, Пирковци, Подгора, Потраш, Прибој, Пукиш, Пушковац, Ратковићи*, Смиљевац, Тобут и Челић*.

Географија[уреди | уреди извор]

Површина општине заузима 299,8 км2, са 15.357 становника у 4.704 домаћинства. Насељеност по квадратном километру је данас 52,49 становника или 3,26 по домаћинству.

Сусједне општине и градови су Угљевик, Бијељина, Брчко, Челић, Теочак, Сапна и Тузла.

Демографија општине[уреди | уреди извор]

Састав становништва – општина Лопаре
2013.[5]1991.[6]1981.[7]1971.[8]
Укупно15 357 (100,0%)32 537 (100,0%)33 769 (100,0%)33 847 (100,0%)
Срби13 869 (90,31%)18 243 (56,07%)19 522 (57,81%)20 497 (60,56%)
Бошњаци1 371 (8,928%)11 990 (36,85%)111 952 (35,39%)111 621 (34,33%)1
Хрвати50 (0,326%)1 263 (3,882%)1 608 (4,762%)1 537 (4,541%)
Неизјашњени25 (0,163%)
Непознато11 (0,072%)
Југословени8 (0,052%)583 (1,792%)541 (1,602%)43 (0,127%)
Остали8 (0,052%)458 (1,408%)72 (0,213%)106 (0,313%)
Македонци4 (0,026%)15 (0,044%)1 (0,003%)
Црногорци3 (0,020%)38 (0,113%)15 (0,044%)
Муслимани3 (0,020%)
Босанци3 (0,020%)
Роми1 (0,007%)
Украјинци1 (0,007%)
Албанци16 (0,047%)23 (0,068%)
Мађари3 (0,009%)4 (0,012%)
Словенци2 (0,006%)
  1. 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.

Политичко уређење[уреди | уреди извор]

Састав Скупштине Општине Лопаре према резултатима избора 2020.
11
3
3
3
2
1
11 
Од укупно 23 мандата на поједине партије отпада:
      СДС: 11
      СНСД: 3
      ПДП: 3
      ДНС: 3
      ДЕМОС: 2
      СП: 1

Општинска администрација[уреди | уреди извор]

Начелник општине представља и заступа општину и врши извршну функцију у Лопарама. Избор начелника се врши у складу са изборним Законом Републике Српске и изборним Законом БиХ. Општинску администрацију, поред начелника, чини и скупштина општине. Институционални центар општине Лопаре је насеље Лопаре, гдје су смјештени сви општински органи.

Начелник општине Лопаре је Радо Савић испред Српске демократске странке, који је на ту функцију ступио након локалних избора у Босни и Херцеговини 2020. године. Састав скупштине Општине Лопаре је приказан у табели.[9]

Образовање[уреди | уреди извор]

Спорт[уреди | уреди извор]

Познате личности[уреди | уреди извор]

  • Цвијетин Благојевић српски и југословенски фудбалер и тренер.
  • Миле Илић, српски кошаркаш.
  • Радивоје Керовић, четнички војвода.
  • Радивоје Керовић, српски књижевник, ванредни професор Филозофског факултета Универзитета у Бањалуци.
  • Цвијетин Мијатовић, учесник Народноослободилачке борбе и члан Председништва СФРЈ (1980—1981).
  • Јово Радовановић Јоваш, учесник Народноослободилачке борбе, мајор ЈНА и народни херој Југославије.
  • Митар Керовић (Тобут, око 1856 — Мелерсдорф код Беча, 1. октобар 1916) је био српски тежак (кмет) и учесник Сарајевског атентата на аустроугарског надвојводу Франца Фердинанда.
  • Неђо Керовић (1886—1916) био је српски родољуб из Босне који је учествовао у припреми Сарајевског атентата. Осуђен заједно са оцем Митром на Сарајевском процесу, умро је у аустријској тамници 1916.

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Дијелови насељених мјеста: Ковачица, Колимер, Ратковићи, Цвиљевина, Челић и Шибошница.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Процјенa броја становника 2017.”
  2. ^ „Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској 2013, РЕЗУЛТАТИ ПОПИСА”
  3. ^ „Процјена броја становника 1996.”
  4. ^ „Попис становништва у БиХ 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 30. 06. 2016. Приступљено 27. 10. 2016. 
  5. ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала на датум 7. 4. 2021. Приступљено 7. 4. 2021. 
  6. ^ „Nacionalni sastav stanovništva Republike Bosne i Hercegovine 1991.(str. 72)” (PDF). fzs.ba. Приступљено 12. 1. 2016. 
  7. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 12. 1. 2016. 
  8. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 12. 1. 2016. 
  9. ^ „Лопаре”. избори.ба. Приступљено 25. 6. 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]